Na ovim stranama pišemo o metodama i načinima kako da nam časovi budu što efikasniji. Ovde ima puno materijala za nastavnike ali nismo doticali pedagoga i psihologe, a njihovo iskustvo je neophodno. Pokušaću sad da zađem i u njihov domen (nadam se da će se javiti da me isprave ako negde grešim) i da objasnim važnost pozitivne atmosfere na času.
Ono što ja primećujem je da se učenici uvrede ako im promašim ime. A to mi se dešava često. Veoma je bitno da svakom učeniku znate ime ili još bolje i prezime, to ostavlja neki utisak bliskosti i osećaće se mnogo prijatnije. A kad im promašite ime oni smatraju da nisu ostavili nikakav utisak … što nije dobro.
Nakon moje srednje škole, na fakultetu sam imao profesora kojima sam se baš divio. Naravno, u stručnom pogledu to su bila svatski poznata imena. Ali ono što me je najviše oduševljavalo je to što su mi se obraćali sa Vi. Toga u srednjoj školi nije bilo. Puno puta pokušavam da ostvarim sa svojim učenicima takvu komunikaciju, ali ne uspevam baš uvek. Mislim da je veoma važno sa učenicima imati komunikaciju tipa „Molim …“ i „Hvala ….“ jer njima kao i svakom prija da imaju takvu komunikaciju sa „nadređenima“.
Mene učenici na času ili nakon časa svašta pitaju (valjda je priroda predmeta takva). Trudim se koliko god mogu da ih pažljivo slušam, a tačno primetim njihovo nezadovoljstvo kada nešto radim dok mi oni pričaju. Veoma je bitno da ih pažljivo slušamo čak iako ne razgovaramo o gradivu, jer time im dajemo na znanje da i nakon časova sa njima ostajemo prijatelji koji im daju odgovore nevezane za lekciju i školu. Naravno ovde moramo voditi računa da ne upadnemo u zamku „nastavnik = drugar“ misleći da je to dobro ako im postanemo prijatelji. Mnogi nastavnici pogotovu mladi ovde pogreše i kasnije imaju problema oko autoriteta.
Prilikom razgovora na času ili odgovaranja, uvek zatražite od učenika i neko dodatno mišljenje. Uvek ga pitajte: „Zašto tako misliš …?“ ili „Šta ti misliš o tome ….“ Time im dajemo mogućnost da pojasne odgovor, da krenu da razmišljaju i pokazujemo im da nam je stalo do njihovih mišljenja.
Uvek napravite neku anonimnu evaluaciju na času. I na kraju prodiskutujte o primedbama.
Prilikom odlaska uvek ih pozdravite. Naravno i oni uvek kažu „doviđenja“, tako da je to dobar znak za čas. Ali i varijanta sa naše strane: „Dođite opet …“ napraviće dobar ton.
Ovo su sve sitnice, ali i sitnice čine da učenik kada uđe na naš čas, ne očekuje samo suva predavanja već da se sa njim ophodimo kao sa sebi sličnim.
Valjda je tako.
slika uzeta odavde …