Identitet profesije pedagoga u savremenom obrazovanju I deo 7

Nekoliko narednih tekstova su prikaz nacionalno naučnog skupa pedagoga, koji je održan 30.  i 31. janunara na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Skupu je prisustvovala naša koleginice Jasmina Momčilović, pedagog u OŠ Dušan Radović Bor, koja iznosi svoje  utiske.

Cilj naučnog skupa bio je da se, sa jedne strane, razmotre značaj, potrebe i mogućnosti angažovanja stručnog profila pedagog u obrazovnoj praksi, a sa druge strane, sagledati specifičnost i složenost zahteva koje profesionalno delovanje pedagoga podrazumeva u uslovima savremenih promena obrazovanja. Naučni skup je održan u okviru projekta Instituta za pedagogiju i andragogiju: „Modeli procenjivanja i strategije unapređivanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji (br. 179060) koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Razvojnog plana Pedagoškog društva Srbije.

Prvi dan

Naučni skup pedagoga bio je organizovan u okviru sekcija koje su bile otvorene planernim izlaganjem. Svaka sekcija se bavila određenom temom koje su bile osmišljene tako da pokrivaju veća polja delovanja rada pedagoga. Rekla bih, posmatrane iz ugla potreba pedagoga i pedagoške prakse.

Učesnici skupa, u veoma prijatnoj atmosferi Filozofskog fakulteta, imali su prilike da odaberu temu, odnosno sekciju kojoj će prisustvovati, a nakon toga i diskutovati. Svim mojim kolegama i koleginicama sa studijske grupe Pedagogija u Beogradu, dobro poznate učionice, a sada slušaonice pod brojevima 101, 103, 104, 105, zajedno sa Amfiteatrom bile su otvorene za neke nove ideje, teorije, vizije i tako redom. Pa, krenimo od slušaonice 101

Slušaonica 101

Prvog dana u slušaonici 101  mogli ste da čujete i gledate šest izlaganja na temu: „Pedagog u kontekstu inovativnih promena u obrazovanju“. Da li zbog teme ili atraktivnih gostiju i učesnika ili zbog prisustva samog pojma u naslovu „inovativno“, elem ova slušaonica je bila dupke puna učesnicima koji su nakon pauze za osveženje imali prilike da započnu svoju diskusiju u okviru više započetih tema. Moderatori Zorica Šaljić i Jasmina Đelić, uveli su nas u priču sledećih izlaganja:

• Nada Vilotijević, Sofija Maričić i Gorana Starijaš: „Uloga pedagoga u diseminaciji inovativnih modela nastave u kvalitetnoj školi“
• Vladeta Milin, Bojana Bodroža, Ivana Đerić, Jelena Teodorović i Dejan Stanković: „Mišljenja stručnih saradnika osnovnih škola o obrazovnim reformama u srbiji
• Maja Vračar i Gordana Milovanović: „Položaj pedagoga u školama i analiza razvoja kompetencija u uslovima savremenih promena u obrazovanju“
• Mira Jovanović: „Izazovi profesije“

Zaista je bilo zanimljivo čuti procenu naših koleginica koje su istraživačkim pristupom došli do podataka koji su reflektovali realnu sliku obrazovnog sistema. Takođe, analizirane su epistemološke pretpostavke koje predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje inovativne uloge pedagoga, sa posebnim osvrtom na samorefleksivni pristup – kada do pravog i suštinskog saznanja u pedagogiji dolazimo samo onda kada učesnici saznavanja (učenici, učitelji, vaspitači, pedagozi) doživljavaju vlastiti životni svet kao svet otkrivanja sopstvenih mogućnosti (samoodređenje) (Radulović, 2011: 32).

Pod inovativnim oblicima nastave analizirani su sledeći modeli:

Integrativna nastava

kao inovativni model u kome se vrši povezivanje srodnih sadržaja iz različitih nastavnih predmeta koji se obrađuju celovito. Na taj način osnovna ideja, tj. polazište, a ne nastavni predmet, preuzima centralnu ulogu, ulogu problema koji je potrebno celovito obraditi. U ovom vidu nastave prisutno je aktivno učenje, učenici otkrivaju povezanost pojava u životu, istražuju (Vilotijević, 2011).

Interaktivna nastava

Potrebno je težiti tome da nastava ne bude predavačkog karaktera, već interaktivni proces u kom ne samo nastavnik i učenici, već i učenici međusobno sarađuju. To se ostvaruje primenom interaktivne nastave i formiranjem malih grupa učenika.

Postoji nekoliko kriterijuma za formiranje malih grupa: zajednička interesovanja učenika, uspeh u učenju, približne posebne sposobnosti, specifičnost zadatka koji treba rešiti. Važno je postići da svaki učenik da svoj doprinos konačnom rezultatu grupe (Vilotijević, 2008).

Igrolika nastava

Osnovna odlika igrolike nastave jeste prevođenje igre i zabave u obuku i stvaralaštvo. Učenik uči kroz igru, a da toga nije ni svestan. Kroz igru se razvija komunikacija, može da se doprinese ne samo razvoju dobrih osobina, već i otklanjanju negativnih. Tokom igrolike nastave dominira opuštena atmosfera u kojoj učenici u potpunosti mogu da ispolje sebe (Vilotijević i Vilotijević, 2008).

Projektna nastava

Osnovna polazišta projektne nastave ogledaju se u tome da nastava treba da bude zasnovana na potrebama društvenog okruženja i da treba da se temelji na aktivnosti učenika. Potrebno je davati učenicima one zadatke koji su aktuelni i podstiču istraživački pristup. Rad na projektima treba organizovati na taj način da se uskladi sa individualnim mogućnostima svakog učenika. Znanja stečena na ovaj način moraju biti praktično primenljiva. Obuka pomoću projekata znatno povećava efikasnost rada jer je u nju ugrađena povratna informacija i učenik dobija informaciju o tome da li je na pravom putu (Vilotijević, 2010).

O primeni inovativne nastave a u traganju za ulogom pedagoga u ovom segmentu, pored svih dobijenih rezultata i procenata izdvojila bih sledeći zaključak:

U diseminaciji inovativnih modela nastave veoma je važno pitanje pozicioniranja samog pedagoga u tom procesu. „Danas se kreiranje pozitivne školske kulture sve više vezuje za pedagoga i to „vidljivog“ pedagoga, prisutnog u svim segmentima ritma školskog dana“ (Knežević Florić, 2008: 83). Na koji način pedagog sebe može učiniti vidljivim? Neophodno je uspostaviti četiri uslova za kvalitetan pedagoški rad:

1. da vas poznaju i cene kao osobu koja je stvorila ugodno radno okruženje;
2. da veruju kako je to što od njih tražite korisno;
3. da su voljni dati sve od sebe i
4. da su naučili vrednovati svoj rad i na temelju toga ga poboljšati (Glaser, 1999: 79). Pedagog treba da inicira, motiviše i bude osnovni pokretač inovativnih promena u školi. Promene treba da izvrši najpre u svom radu, pa preko svoje prakse da utiče i na nastavnike i sve druge saradnike. I baš kao što nas samorefleksivni pristup upućuje, kritička analiza sopstvene prakse je osnovni izvor saznavanja u pedagogiji. Zato, u praksi, nije dovoljno da pedagog pruža informacije, drži predavanja i priča o inovacijama. Potrebno je da i sam učestvuje u inoviranju nastave. Realizacijom, analizom i vrednovanjem inovativnih modela nastave u konkretnoj pedagoškoj praksi je moguće najviše unaprediti nastavu.

Pedagog treba da bude karika koja spaja sve učesnike u timu sa zajedničkim ciljem – inoviranje nastave. On nikako ne treba da bude jedini odgovoran za ovaj aspekt vaspitno- obrazovnog procesa. Zajedničkim radom i angažovanjem je moguće osnovati i portal o inovacijama unutar sajta škole, moguće je napraviti zbirku video-snimaka inovativnih modela nastave, inicirati učešće roditelja u ovom aspektu rada, razmenjivati iskustva sa drugim školama iz zemlje, ali i inostranstva…

Mogućnosti je puno, na nama je da ih prepoznamo i iskoristimo! (Nada Vilotijević, Sofija Maričić i Gorana Starijaš).

U narednom članku, sve šta se dešavalo u drugim slušaonicama …

Slika preuzeta sa fb stranice Pedagoškog društva