Kada sam letos čitao blog Varufakisa, ministra finansija Grčke, koji je u jednom blog članku pisao o razlozima zašto više nije ministar, bio sam oduševljen tim načinom komunikacije. Nema medija i njihovih slobodnih interpretacija.
Slična stvar se pre nekoliko dana desila i na našoj sceni. Naravno, nije bila baš ista funkcija u pitanju, ali meni je mesto pomoćnika ministra obrazovanja važnije od ministra finansija 🙂 Pomoćnica ministra obrazovanja napisala je članak na svom blogu o prestanku rada na mestu vršioca dužnosti. Ovaj način komunikacije je fenomenalan jer ne prolazi uredništvo i izmišljanje, dodavanje i interpretaciju od strane medija, već direktno imamo kontakt sa onima koji nas predstavljaju.
Možda je ovo za nas u Srbiji čudno, pogotovo kada se ne radi o izbornoj propagandi, kada razni političari i funkcioneri krenu da tvituju i instagramišu se. Žao mi je što je naš ministar obrazovanja prestao da piše svoj blog od kada je stupio na funkciju jer tu bismo imali dosta toga zanimljivog da pročitamo, ali i korisnog. Ono što mi se posebno dopalo kod ovakvog načina komunikacije je pozitivan odjek javnosti, direktnih čitalaca, prosvetnih radnika, ali i medija. Naravno, uvek će se naći politički obojeni mediji da napišu da je ministar otpustio pomoćnicu ili sindikati da kažu da je pomoćnica dala ostavku ministru.
Između ostalog, reakcija čitalaca na ovakav blog post koji je iz prve ruke je mnogo veća i iskrenija od reakcije koja bi usledila da je neki medij preneo ovu informaciju. Uglavnom, ako ne i svi komentari na ovu vest su bili pozitivni i podržali Željaninu priču, odnosno, objavu na blogu. Moram da priznam da je i mene zatekla ta vest, ali ne mogu da kažem da me je potpuno iznenadila. Veoma je retko da ljudi koji se prihvate odgovornosti i budu na nekoj funkciji to rade iz čistog ubeđenja da će nešto promeniti. Bar se kod nas u Srbiji oformilo mišljenje da se na funkcije dolazi samo iz ličnih interesa, ali primer Željane i još velikog tima koji je ministar Verbić doveo u MNPRT pokazuje da ljudi ne moraju da se uvek slažu sa sistemom i da mogu da se otrgnu mašini birokratije i umrtvljavanja entuzijazma i ideja.
Sećam se kada je sadašnji ministar došao na čelo prosvete, svi smo ga dočekali kao spasioca, prvi čovek na ovom mestu iz struke, naučnik, bloger … Počeo je da okuplja svoj tim, a nastavnike praktičare postavio na mesta pomoćnika za osnovno i srednje obrazovanje. I Snežanu i Željku smo dočekali izuzetno toplo, jer su nastavnici iz škola, znaju probleme i veliki su operativci. Sada, kada smo čuli da Željana možda neće biti više na toj funkciji, još toplije smo dočekali tu situaciju. To mi je malo čudno?! Šta se u međuvremenu promenilo pa sada ne želimo da nam Željana bude pomoćnik i da nam vodi deo sistema? Jasno je da nam je Željana poznanik i pretpostavljamo njene muke iz teksta koji je pisala, ali zar ne želimo da nam osoba koja ima energiju i poštenje bude u MNPTR?
Nisam napisao komentar podrške Željani, ali ne zato što je ne podržavam već zato što sam se zabrinuo … opasno sam se zabrinuo. Nije problem da podržimo i Željanu i Snežanu i dr Lužanin i ostale ljude iz MNPTR kada odu, ali mislim da treba da ih podržimo u tome da tamo ostanu. Naravno, ne želim da bilo koga prisiljavam da bude tamo gde ne želi, ali mislim da bi nam bilo bolje da tamo budu baš te osobe nego da one odu i umesto njih dođe stara politička garda. Iako lično poznajem Željanu i pretpostavljam zašto se sve ovo dogodilo i znam koliko joj je teško, možda je sebično sa moje strane, ali voleo bih da nastavi da se bori. Ako dobro pročitamo njen tekst opet, videćemo gde je problem, ali taj problem nisu ljudi koji su skoro došli u sistem i žele da ga promene, već oni koji pokušavaju da rade isto kao što su radili prethodnih 10-15 godina. Ako neka rešenja izlaze iz resora pomoćnika, a zatim prođu službe koje ih modifikuju tako da izgube smisao, onda je tu nešto drugo u pitanju. Ne znam detalje oko prestanka rada Željane, ali znam da ministar Verbić ne odustaje tako lako od ljudi koje je doveo. Znam da je na pravilnicima potpis ministra, kao i na odluci o izboru republičkog inspektora ili na konkursu za korišćenje sredstava ministarstva za obrazovanje, ali ako nakon toga vidim da se pravilnici povlače, odluke poništavaju, a rezultati konkursa se ne objavljuju više od dva meseca od roka … onda mi je tu nešto čudno. Pretpostavljam da je čudno i vama. Jasno je da ministar ne može sve to da pročita, proveri, pregleda pa zato veruje ljudima oko sebe.
Nemojmo se zavaravati i da mislimo da će nakon dolaska Srđana Verbića i njegovog tima automatski prestati rad, angažovanje i politika bivših ministara, pomoćnika ili načelnika. Mnogo će vode proteći pre nego što se to desi, a pitanje je koga će sve ta voda odneti ili doneti. Ono što mi možemo je da damo podršku ljudima iz struke i iz klupe koji znaju naše problema i šta i kako da rade. Definitivno je najteže njima, jer druga strana ne preza od napada i samo oni znaju kako je to kada ih optuže za sukob interesa jer imaju akreditovane seminare. Mediji su to jedva dočekali, neki kao sajtovi koji prenose informacije iz obrazovanja prekopirali, a mi nastavnici krenuli da komentarišemo … to nije podrška, treba da razmislimo kome to šteti ili pomaže.
Iako mi u blog postu deluje da je Željana odustala od rada u MNPTR, ipak je molim da još malo razmisli, a znam da ovo moje mišljenje deli još puno prosvetnih radnika, jer potrebni su nam jaki ljudi i znam da će ministar Verbić uspeti u formiranju najjačeg tima, sa jakim karikama na svim nivoima, jer samo uz jake ljude iz prosvete, ljude koji su se dokazali svojim radom, da se granice mogu pomeriti na bolje.
Nadam se da će Željana da se vrati na mesto odakle može mnogo da učini za prosvetu, ali se takođe nadam da će i sa tog mesta da nastavi da vodi svoj blog.
>za sukob interesa jer imaju akreditovane seminare<
…jer jedino kod nas se ne vrednuju razultati rada.
Te kolege prosvetari ili vec koji su kritikovali Zeljanu neka se zapitaju sta su oni uradili na svom usavrsavanju, ili sta su ponudili zajednici kako bi bilo bolje.
Samo, kritike Zeljani su pokusaj kritike ministru i ideji da se uradi bolje i promeni gomila stvari u sistemu koje ne nose vodu, osim pojedincima.
Voleo bih da se Zeljana vrati na mesto pomocnika i da uspe da uradi, u sklopu tima ono sto je zamisljeno.
Da, najlakše je dići ruke i reći “ govorimo različitim jezicima“, treba ostati i boriti se. Ništa nije „neodbranjivo“ … i stena pod vetrom i naletima vode menja svoj oblik.
Možda je kasno ili ne, ali Željka bi trebalo da je u Ministarstvu jer ima podršku ogromne većine vas prosvetara na koju uvek može da se osloni.
Kolega Zorane, prijatno sam se iznenadila Vasim tekstom koji odise fenomenalnom jednostavnoscu, realnoscu i nepristrasnoscu. Napisali ste ga u ime svih nas koji poznajemo Zeljanu i kao coveka i kao profesionalca. Nas, koji verujemo da njena energija moze da donese pozitivne pomake u obrazovanju i generalno u prosveti.Nas, koji verujemo da su cuda moguca. 🙂 Zato imam licnu zelju da Vam se zahvalim za isti u ime svih nas koji mislimo isto i pronalazimo se u Vasim recima i mislima. Jos jednom Hvala Vam i Svaka Vam cast za tekst.
Zoki, potpisujem svaku reč u ovom tekstu. Potpuno razumem Željaninu odluku da se povuče, da odustane od borbe sa vetrenjačama. Priznajem da bih i sama isto uradila…ali postoje dve strane medalje. Kao što čuvena rečenica kaže: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“, tako su npr. dnevnici za kombinovana odeljenja, koji su zahvaljujući Željani ugledali svetlost dana, mali korak za MPNTR, ali veoma veliki za učitelja u nepodeljenoj školi, kome je tri puta smanjeno vođenje administracije. Naravno da se neće ni Željaninim odlaskom, a ni ostankom preko noći nešto epohalno promeniti na bolje u tom zatvorenom birokratskom aparatu kakav je MPNTR, ali njen ostanak bar budi nadu običnom prosvetnom radniku da tamo ima nekog svoga, nekoga iz prakse, nekoga kome će poslati mejl i on će ga pročitati, nekoga ko će se boriti za neke sitne, ali praktične stvari poput tog dnevnika ili ček liste za opisno ocenjivanje.
I, kao što reče autor ovog divnog teksta: „Možda je sebično sa moje strane, ali volela bih da nastavi da se bori….“
Slažem se sa autorom napisanog teksta da ministar Verbić ne može svaki dokument da proveri. U toku dana ko zna koliko dokumenta moraju da se potpišu. Načelnik Školske uprave u Zaječaru Dragoslav Marić od 2012. godine ne ispunjava uslove za ovo radno mesto.
Dana 01.06.2015. godine MPNTR donosi rešenje i Dragoslav Marić postavlja se na mesto rukovodioca ŠU u Zaječaru. Pomenuto rešenje potpisao je ministar Verbić (nepomenuo bih da nije kriv), ali ti koji su proveravali da li Dragoslav Marić ispunjava uslove smatram da nisu svoj posao adekvatno uradili. Ministru su podmenutili rešenje za rukovodioca, rešenje za izbor republičkog inspektora…
Dokle više da ćutimo?
Laki smo na divljenju, još lakši na kritici – uvek mi se tako čini. Željana je bila na udaru, jednog i drugog.
Tužno je što se delimo na stare i nove „garde“, u obrazovanju je to nedopustivo. Istovremeno beskrajni internet prostor koliko je doprineo, toliko je otupeo pojedinca – eskaliraću svoje mišljenje i gotovo- moj posao je završen. Iz fotelje, bez dela, bez dalje akcije, bez borbe i istrajnosti u promeni. E, tako većina podržava Željanu.
Željana je sada simbol otpora svemu što je navela kao nedopustivo. U prosveti, ali i van nje. Željana najbolje zna šta joj je činiti.
Slažem se da treba podržati u istrajavanju ono što je motor promena, napretka, kreacije. Smelost i hrabrost.
Još više verujem da niko ne treba da se oseća upotrebljeno i čini išta protivno svojim ljudskim i profesionalnim uverenjima.
Meni je sve ovo nekako nejasno….Sećam se konkursa koji je raspisalo Ministarstvo za popunu pozicije pomoćnika ministra. Gledala sam uslove i pozvala da se raspitam da li je moguće da niko ko trenutno nije zaposlen u Ministartvu ne može da konkuriše . Potvrđeno mi je: samo zaposleni u Ministarstvu – državni službenici mogu da budu izabrani na tu poziciju. Pitala sam „A Željana? Pa ona dolazi iz ustanove, da li to znači da neće moći ni da konkuriše? Na to pitanje su mi uskratili odgovor. Pošto vidim da je Željana otišla sa mesta pomoćnice ministra kao VD onda niko po konkursu nije izabran….
Pingback: A šta biste vi? | Bio-blog