Kategorija Berlinski model planiranja nastave


I konačno „Plan toka časa“ 27

Evo stigli smo do poslednje „lekcije“. Ono što smo do sada radili je veoma bitno da uočimo probleme na koje možemo naići i načine kako da ih rešimo ili zaobiđemo. Ali ono što nam treba da bi uspešno vodili čas je plan toka časa. To je ustavri i ono što pišemo i što imamo svakog časa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji …Plan toka časa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz naš čas. Ta tabela izglada ovako: Faza časa aktivnost učenika socijalna forma mediji cilj motivacija         informacija         obrada         diskusija         osiguranje znanja         generalizacija         evaluacija         Sve što nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze časa su faktički delovi časa, nešto slično kao Uvod, Razrada […]


Situacije za učenje 3

Nastavljamo sa pričom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon priče o analizi uslova, pedagoškim namerama, didaktičkoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmišljanjima za čas dolazimo do sledećeg koraka: situacije za učenje.  Situacija za učenje je veoma dobar način da učenicima predstavite sadržaj kroz neki problem iz života. I oni, pokušavajući da reše taj problem u stvari uče. Situacija za učenje je tekst koji se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo je kratak opis okruženja u kome stavljamo učenike. Smislimo neki primer iz života i pokušamo da učenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najčešće to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se školuju učenici. Ako je u pitanju ekonomija, učenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika, knjigovođe … ako je u pitanju turizam, onda npr. turističkog vodiča. Primer za to može biti: Zaposlen si u firmi „Plastika“ na poslovima nabavke robe. Firma postoji već 10 godinai uspešno […]


Didaktička struktura nastavne oblasti 6

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takođe nije novina jer naši pravilnici jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi mesečno. Kao što je poznato kada dobijemo predmete koje ćemo držati te godine, krenemo da pravimo naše planove. Dužni smo da napravimo globalni plan i da ga predamo PP službi. Naravno to lako završimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj časova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledeće planiranje je mesečno, kada razrađujemo nastavne jedinice po časovima u toku narednog meseca. Planiramo šta i kako ćemo raditi i to unosimo u mesečni plan (ako nekom zatreba …) Malo mi je čudan taj mesečni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega može videti. Sledeći planovi koje radimo su pripreme za čas, koje su po meni takođe neophodne (samo zavisi u kojoj formi). E, pored ovog mesečnog planiranja postoji i tematsko planiranje, […]


Metodska razmišljanja

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave.  Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba. Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo […]


Pegagoške namere i značaj teme

Pedagoške namere Kada planiramo nastavu, osim obrzovnog sadržaja moramo voditi računai o pedagoškom aspektu. Šta je u stvari ono što nastavnik želi na svom času da postigne? Nastava je događaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik mora pri planiranju nastave da razmišlja o pedagoškim intencijama, tj kojim ciljevima u nastavi teži. Mora voditi računa o tome da li učenici trebaju da steknu znanja, veštine ili uverenja. Potrebno je proveriti da li nastava učenicima treba da prenese pragamatične veštine, kao i to da li su u prvom planu određene veštine ili učenici treba da kroz vežbanje steknu navike. U pedagoškim namerama potrebno je predstaviti na koji ćemo način učenike uvesti u nove sadržaje. Kako povezati životne situacije koje su njima poznate sa novim situacijama a da ih u startu ne odbijemo od teme. Definišemo kako će tok nastave uticati na učenike, da li ih prepustiti individulanom ili grupnom radu. Pedagoške […]


Analiza uslova. Element planiranja nastave 1

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne može da utiče. Nastava je povezana sa određenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane učenika. Učenici i pre nego što upoznaju predmetnog nastavnika već znaju sa čim se susreću. Neke informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li su tačne ili ne. Tako i nastavnik pre nego što uđe u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su već bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve vrste pretpostavki: Antropološke pretpostavke Društveno kulturne pretpostavke Antropološke pretpostavke: Na komunikaciju na času, kao i na postizanje ciljeva utiču razni faktori kao npr. dob, pol, lična raspoloženja … U svakoj nastavi  pretpostavlja se izvestan stepen prilagođavanja učenika na karakteristike nastave inače nastava ne bi mogla da se održi. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se […]


Berlinski model planiranja nastave 3

Ovaj naziv baš lepo zvuči i daje neku novu – savremenu notu planiranju nastave. Nije nešto epohalno drugačiji od klasičnog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima učenici imaju aktivnu ulogu na času. Kroz ove tekstove predstaviću neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su: Analiza uslova, Pedagoške namere, Značaj teme, Didaktička struktura nastavne oblasti – modula, Metodska razmišljanja, Plan toka časa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave Znači, da bi uspešno planirali (a kasnije videćemo i realizovali čas) potrebno je proći sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki čas, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za čas ili dvočas, tročas … Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moći ćemo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. […]