2+2=5 41


Ako neko ne treba da piše o pravopisu, onda sam to definitivno JA. A tek o gramatici … da vam ne pričam. Kroz školovanje sam uvek „naginjao“ ka prirodnim naukama i zanemarivao osnovnu jezičku funkcionalnost. Uvek sam imao stav da je konkretno i funkcionalno znanje mnogo važnije od nekih formalnosti (bar sam ih ja tako doživljavao). Pod ovim podrazumevam da je 2+2=4 od kad postoji zdrav razum, tako se učilo pre 1000 godina, tako su učili mene i tako ja danas učim druge. Te moje stavove je hranila činjenica da se do skora reč „internet“ pisala sa velikm I a nakon toga „veliki oci“ sednu i dogovore se da promene, da se internet piše sa malim i. Da li to znači da su profesori koji su se pre nekoliko godina „svađali“ sa učenicima i davali im loše ocene, bili u pravu??? Sada učenik može da se vrati i da im kaže: „Ko je bio u pravu?!?!?!“ Naravno da ćemo se mi braniti time da je jezik živa stvar i da se menja … itd, itd … ali sve je to samo sitnica koja nas odvlači od bitne činjenice, da ovim načinom rada dajemo učenicima slobodu da sami smišljaju pravila i rade šta god žele.

Ali, ja i kao takav zagovornik razuma i večita svađalica sa velikosrbistima i ćirilica ruls pobornicima, ne mogu da odobrim ovo što radi naše ministarstvo (sa malim m). Jednostavno, digao sam ruke od njih i prestao da se oslanjam na njihovu podršku da zajedno školujemo buduće generacije. Nelogično je da ovo govorim (pišem), ali ja od njih ne dobijam nikakvu pomoć ili sam toliko slep da ne vidim da oni u stvari meni pomažu … preporukama, odlukama, naredbama. Ovo ne pišem da bi bio sam još jedan tekst o skrnavljenju obrazovanja već da bi čitaocima, kolegama skrenuo pažnju da smo mi ti koji školujemo buduće generacije. Nisu to ni Čolićka, ni Lončar, ni Obradović … mi smo ti kojih će se sutra učenici sećati. Kao takvi treba da učimo učenike kako mislimo da treba, kako su nas učili, kako se učilo od pamtiveka, i zaboravimo prijemne ispite i uputstva jer tada je već kasno. Jezik, pravopis i gramatika su apsolutno bitni faktori u životu i tu nema popuštanja, jednostavno ne dozvolite učenicima da dođu do 8-og razreda i prijemnog ispita ako to ne znaju. U učionicama ste vi ministri i ako učenike naučite kako treba, neće ih pokvariti ni Obradović ni Cukenberg.  

Naravno da ćete pomisliti da nemamo toliku slobodu, jer je celo odeljenjsko veće za to da se popravi jedinica, jer je samo iz jednog predmeta ili da se sa 3 ocena prepravi na 5 jer treba za uspeh. I to je tačno, ali tu nema pomoći ako se sami ne izborimo. Nećemo se izboriti samo ako nas ne interesuje i ako nas je baš briga. A prosečnog nastavnika u Srbiji je baš briga. To je žalosno. Umesto da direktori budu ti najbolji među jednakima i da povedu protest protiv nekih nakaradnih odluka, ovi iz osnovnih škola ne žele da talasaju jer će se videti da su iz njihove škole najnepismenija deca a ovi iz srednje se plaše da osmaci neće položiti ispit pa nema ko da upiše srednju školu … i tako u krug.

I ja ovim tekstom neću da promenim mnogo osim da dobijem po neki Lajk ili ću smanjiti broj pratioca, ali pokušaću na jedan svoj način. Svaki učenik ili kolega kome sam prijatelj na FB ukinuću prijateljstvo i blokirati ga, kao i otpratiti na tviteru, ako mi se obrati ili ostavi komentar ili neki svoj status na ćelavici ili nekom čudnom jeziku.  Prosto i jednostavno. Naravno da nisam toliko uticajan da neki lude za mojim prijateljstvom ili da ih pratm, ali to će biti moj način. Ako od 1000 ljudi koji ovo pročitaju, ima makar 500 nastavnika koji će to isto učiniti to je već pomak. Možda uzaludan trud ali mogu reći  da sam nešto po tom pitanju uradio, nego da sedim kući i svaljujem krivicu na sistem obrazovanja. Jer i ja sam jedan od njih.


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

41 thoughts on “2+2=5

  • Blaster

    Lepa poruka svima koji su se trudili ili se trude da savladaju jezik i njegov pravopis.

    Ako posle osam godina školovanja i (bar) mesec dana pripremanja za test – na kome je 50% pitanja iz zbirke za vežbanje, 25% takođe iz zbirke (sa nešto izmenjenom postavkom problema/odgovora) i tek 25% pitanja nepoznato – učenici ne mogu da „potrefe“ veliko slovo na testu iz predmeta „Srpski jezik i književnost“ ili mešaju u istoj reči ćirilicu i latinicu, onda ne razumem kako ministar ima obraza da uopšte pokuša da opravda takvo stanje u obrazovanju.

    Još su mi gori branioci ovakve odluke, koji se pozivaju na kojekakvo funkcionalno znanje i na to što „na medicin/fizici/hemijii niko neće da te pita za pravopis“. Ova deca ne upisuju fakultete, već polažu test nakon završetka OSNOVNOG obrazovanja. Neshvatljivo mi je da pored svih privatnih časova, pripremne nastave i vežbanki deca ne mogu se pripreme za jedan test.

  • Marija

    Bravo za tekst! Potpuno si u pravu – ako iko može da učini nešto ovde, onda smo to mi, nastavnici.
    I zaista ne razumem to korišćenje slova ‘w’ umesto ‘v’ ili ‘ch’ umesto ‘č’. Ajd što nije ispravno, ali ni ne izgleda lepo 😉

  • Dragana Šešum

    Bravo Zorane! Slažem se u potpunosti sa Vašom izjavom, Jer u svom radu sam uvek govorila deci: PRAVOPIS SE MORA ZNATI I U VAŠE MALE GLAVICE STATI. Moj običaj je bio da na panou okačim reči iz našeg jezika kod kojih prilikom pisanja deca najčešće prave greške. To bi stajalo zakačeno sve vreme tokom nastavne godine. Sve i jedno dete je moglo da vidi kako se pravilno pišu pojedine reči. Kada bi deca pisala sastav, diktat ili bilo koju vrstu vežbe, i nađu se u nedoumici kako se piše neka reč, pogledala bi u pano , pronašla tu reč i napisala pravilno. Deca bi za jednu te istu reč tokom godine jednom ili dva puta okrenula glavu ka panou, ali treći put bi im se ta reč ulila u njihove male mozgiće, da nisu više imali potrebu da gledaju pano, jer bi znali ispravno da napišu reč. Veliki sam zagovornik poznavanja pravopisa i govora upotrebom naših reči. Jeste da ne radim od decembra meseca . Dobila sam otkaz kao tehnološki višak nakon 22 godine radnog staža. Ali se zapitam sada nakon ove odluke Ministarstva u vezi sa pravopisom, koja oblast je sledeća na redu. Strah me je da će se desiti to da greška koju svi čine na kraju postaje pravilo. POZDRAV!

  • Milutin

    Apsolutno nepotreban tekst (namerno ću grešiti gramatički), ono što ovaj gospodin želi i traži, to je priznanje njegovog rada kao prosvetnog radnika. Jednu stvar trebate znati VI „prosvetni radnici“ Neuspeh učenika i u osnovnoj i u srednjoj školi nije njihov, već samo i jedino vaš neuspeh. Ono što čini i činiće ovu državu to smo mi, koji smo nekada bili đaci, kao i ova deca koja su sada đaci. Ono što znam, to je da vi prosvetni radnici mnoooogo utičete na budućnost ove države iz razloga što već u osnovnoj školi pravite selekciju među učenicima, a niko od vas nije kompetentan da radi takve stvari. Zbog takvog vašeg ponašanja, koje mogu opisati da proizilazi iz raznih kompleksa koje ste imali u svome bednom životu, utičete na to da nam 90% dece u školama ostane , kako vi kažete, nepismeno. Pazite – kažete i ističete VAŠ neuspeh. Pa gospodo prosvetni radnici, kako onda komentarisati ove gluposti? Primer moje kćerke, koja u 6. razredu ima cele godine trojku, zato što , bože, nastavnica traži od deteta da dete zna svaki pojam, koji ona postavi, da menja po padežima, pa tako i reč – anksiozan!!!!! Da li je to normalno, probajte i vi stariji pa će te videti da nije lako, a na kraju , za „urednu svesku“ daje joj peticu. To je iživljavanje, mada je ta uredna sveska, po meni mnogo više kao preduslov da će dete nešto postići u životu, a to se može objasniti raznim psiho testovima. Ovaj primer koji sam naveo nije jedini, ima primera iz fizike, matematike…gde nastavnici i profesori spremaju od 100 učenika 5-6 za takmičenja, a ostalima uskraćuju časove na kojima trebaju predavati deci!!??? Zapitajte se, da li će tih 5-6 učenika doneti neku korist ovoj državi, pa i sebi? Ja mislim da nisu bitni tih 5-6 učenika, već ostalih 95 kojima se uskraćuju časovi. Neverovatno koliko stvari je pogrešno u našem sistemu obrazovanja, ali je zato najbitnije da imate nastavnički dinar kada vodite decu na izlete i ekskurzije, pa što više u toku godine – to više parica za vas. A da ne pričamo o privatnim časovima koje naplaćujete, a ne plaćate porez za te stvari (neću ni pomisliti na mogućnost da je tih 95 učenika izvor potencijalne zarade za nekog matematičara!!!). Ma ne treba vam dati nikakvu platu dok ne postignete rezultate…ima toga još dosta…ne bih da krenem od toga da deca prosvetnih radnika obavezno idu u škole u kojima im rade roditelji i da su naravno na kraju vukovci, a kada promene školu ili odu na fakultet, bože, promena, nigde rezultata: Pa zar je to budućnost…e paćenici jedni obični, ne zaslužujete zrno od ove države.

  • Bojana

    Apsolutno nepotreban komentar gospodina Milutina. Primer jednog isfrustriranog roditelja koji generalizuje stvari i nipodaštava nastavničku profesiju.
    Zorane, slažem se da jezik i pravopis treba braniti. Hvala Bogu, uvek će postojati pojedinci koji će se oglušiti o „neprikosnovena“ naređenja viših instanci i slušati zdrav razum.

  • Snežana

    Zorane, jesam od onih „ćirlica rulz“ koje si „opleo“ usput, ali ovo o gramatici, pravopisu i odgovrnosti nastavnika, svaka to je na mestu.
    Tužno je što zbog nečasnih primera naše struke (ali toga u svakoh struci ima, rekla bih) nedobronamerni generalizuju i blate čitavu profesiju u kojoj ima časnih i vrednih ljudi mnogo više nego onih drugih, ali i takvi se na žalost promaknu, a onda njima promaknu i završe školu i oni koji odrastu u mrzovoljne kritizere koji sve vide kroz crne naočare.
    Nevolja je što zaista do male mature pojedini učenici stignu polupismeni jer je zakon takav da „svako mora da završi“, pa ti se tako neki penju na galvu sve do osmog, maltretiraju i đake i nastavnike, uz podršku roditelja, naravno. A onda neko standarde koji služe da bi se merilo znanje protumače skroz nakradano, pa i definiciju da svaki zadatak mora da meri samo jedan standard – hajde onda da idemo dalje – pa ne moraju se ni slova koristiti, može dete i da nacrta odgovor na testu iz srpskog, što da ne?
    Čini mi se da bi se ovakva odluka o dozvoljenom mešanju ćirilice i latinice mogla zvati groteska. Ako se sećam dobro gradiva predmeta u kojem više nije ni važno kojim pismom pišemo…

  • zoran Post author

    @Blaster … Ministra uopšte ovo ne zanima … on je ovo dobio kao gotovo rešenje i sada pokušava da umiri situaciju,

    @Dragana … odlična metoda, nadam se da će što više kolega pročitati i primeniti u svojim učionicama,

    @Milutin … sigurno mi ne verujete, ali u potpunosti se slažem sa Vama. Kao i u svakoj profesiji i u prosveti ima radnika koji ne zaslužuju ni da priđu školi, a kamo li da uče decu. Ali opet mi roditelji, možemo da sedimo i kukamo, ili da reagujemo ako već sistem neće da reaguje. Treba stalno ići u školu i tražiti odgovornost takvih prosvetnih radnika, tražiti sve što je u moći Saveta roditelja a to nije baš malo. Samo ne razumem ovo da tražim priznanje kao prosvetni radnik?

    @Snežana (ipak sam morao Alt+Šift) Stvarno nisam želeo da „opletem“ po ćirilici, a tek da ne pričam da sam postao totalni zagovornik ćirilice u nekim stavovima. Ako ti kažem da sam juče na sastanku jedini branio Vindous, sve će ti biti jasno 🙂 Po tom pitanju sam itekako promenio svoj stav 🙂

  • Jelena

    Ups! Internet se ne piše velikim početnim slovom? Moraću da se ispravim iduće godine 🙁
    Tekst je super!
    I akcija je interesantna. Doduše ne znam koliko će pomoći, ali uvek je bolje pokušati 😉

    @Milutin Molim Vas, sve to što ste potpuno nepotrebno napisali ovde, napišite i na belom papiru sa naslovom Prigovor i uputite direktoru škole u koju Vam ide dete zajedno sa zahtevom da učini nešto po tom pitanju! Nečinjenjem i kukanjem po internetu (@Zoran – brzo učim :D) nećete ništa postići, a mnogo ćete ljudi uvrediti.

  • Dušan Stanimirović

    Svaka čast na tekstu…
    Iako nisam nastavnik, već učenik koji je upravo završio srednju školu, delimo isto mišljenje.
    Pogotovo nakon onoga što sam čuo danas na televiziji:

    „Stručnjaci tvrde da je upravo ova generacija, kod koje se vrši tolerisanje pravopisnih i gramatičkih grešaka PISMENIJA od onih generacija kod kojih se vršila stroga kontrola istih na prijemnim ispitima i u školi.“

    Kakva ironija! Strašno, ostao sam bez komentara. :/

    Međutim, donekle je @Milutin u pravu…
    Pojedini nastavnici / profesori (čast izuzecima), posvećuju mnogo više pažnje pojedinim đacima u odnosu na ostale.
    Gledaju sve one đake koji ne uče, kao one koji to ne žele, a nikada se ne zapitaju zašto je to tako, da li je stvarno tako, i da li je to sa svima slučaj.
    Nemaju svi đaci iste mogućnosti, pa samim tim nije u redu da se neki đaci favorizuju, a drugi diskriminišu.
    To je ono: „Prosečnog nastavnika u Srbiji je baš briga.“
    I onda sa takvim predznanjem, uz ovakve tolerancije, kao što je ova za gramatiku i pravopis, đaci dolaze do srednjih škola, pa i do fakulteta.
    Nijedan profesor u srednoj školi se ne vraća „nazad“, na ispušene „osnove“.
    Konkretno primer:
    Profesor u osnovnoj školi: „Ovu temu koja je predviđena za ovaj čas, radićete u srednoj školi. Nećemo o njoj na ovim časovima.“
    Profesor u srednjoj školi: „Ja se na tu temu ne vraćam, to je rađeno u osnovnoj školi. To morate da znate, ali ne očekujte od mene da vam to objašnjavam. To su trebali da vam objasne nastavnici u osnovnoj školi“.
    Ponovo, čast izuzecima tj. onima koji se u ovom ne pronalaze.
    Nikad ne naučeno, a ostaju rupe u znanju kod đaka koje se, govorim iz ličnog iskustva posle 12 godina školovanja, nikad ne popunjavaju.

    Pored svega ovoga, u mojoj školi je česta pojava bila neusaglašenost sa planom i programom.
    Povremeno bacim pogled na dnevnik. Prednost đaka iz prve klupe.
    Upisuje profesor u rubriku:
    Čas 24:
    Obnavljanje gradiva.
    Prva njegova rečenica:
    Pišite naslov nove lekcije.
    A onda se posle čude kad đaci ne uče, ili ne stignu.
    Bukvalno su sva ispitivanja / kontrolni zadaci / pismeni zadaci u minut do 12, odnosno nedelju pred tromesečje, polugodište, kraj školske godine.

    To su po meni, osnovni problemi u obrazovanju, a čija je krivica to ne znam! 🙂

  • Bee

    Zorane, poslednjih godina sam nekako „na kraj srca“. Čini mi se da nijedno ministarstvo, paragraf ili nadzornik nisu urušili obrazovni sistem koliko sami prosvetni radnici.

    Veoma sam kritična kada je naša profesija u pitanju, ali na Milutina ne treba obraćati pažnju. To nije način komunikacije koji može bilo šta unaprediti. Roditelji su, naravno, spremni da primete sve situacije u kojima se neko ogrešio o njihovo dete (takve situacije postoje, sasvim sigurno), ali veoma teško opažaju one nastavnike koji su isto to dete naučili, podstakli i dali mu dobar primer (a njih je ipak više).

    (Zorane, kad smo već kod gramatike i pravopisa… internet nije dobar primer, jer se još uvek piše u obe verzije, u zavisnosti šta želite da opišete, da li globalnu mrežu, tj. način interakcije (u tom slučaju pise se malim slovom), ili komercijalno ime za mrežu (u tom slučaju piše se velikim slovom)). I ne kaže se „sedim kući“, nego „sedim kod kuće“ 🙂

  • Milutin

    Zašto je teško, vama prosvetnim radnicima, da priznate da ste se VI provukli kroz školu? Pa na osnovu vašeg „obrazovanja“ i iskustva trebate graditi nešto što bi dalo rezultate, a vidimo iz izloženog da su rezultati veoma slabi. Pa lepo vas pitam, ko je za to odgovoran? Ministar? Ne, nije tačno, vi snosite punu odgovornost i to trebate prvo shvatiti pa onda i priznati.
    Ne, ja nisam isfrustriran roditelj, moja deca su veoma uspešna, a za to sigurno nisu zaslužni nastavnici i profesori. Uzeo sam za primer moje dete, zato što mi je taj primer najbliži i koji mogu ja dati sa sigurnošću, a da ne slušam razne priče sa strane, a takvih primera ima mnogo. Gospodo prosvetni radnici, kada sam ja išao u osnovnu, srednju školu, kasnije na fakultet – ono što mi je ostalo u sećanju na osnovu čega mogu zaključiti kakvi su moji nastavnici i profesori bili, to je u stvari ono što sam mogao primeniti u životu. E, to je u stvari ono što su me naučili i skidam kapu tim nastavnicima i profesorima koji su bili vrhunski predavači, ali su se ti ljudi svojski trudili da nas nauče nečemu. Danas, toga nema, jednostavno imate program kojeg se držite i ne interesuje vas, apsolutno, da mu nađete svrhu i da deca nešto nauče. Ispredajete i odete sa časa. pa to radi 95% prosvetnih radnika (svaka čast onima koji drže do te profesije, ali njih je danas veoma malo). Pa nisam ja to izmislio, na svakom savetu roditelja u bilo kojoj školi obavezna tema je baš taj vaš rad bez rezultata, a neko od vas je napomenuo da sam ja isfrustriran. Ja govorim o društvenoj dobiti, moja deca se veoma dobro snalaze i hvala bogu da ne zavise od nijednog nastavnika ili profesora. Kada budete sagledali (velika većina VAS) šire interese (ne samo i samo vaše pojedinačne), e onda možemo pričati o nekom uspehu. Ovako…želim vam što manje izleta i ekskurzija, a i ako ih bude, želim vam što bliže mestu stanovanja jer će te svakako manje uzeti para od nas roditelja, a naravno za rad vaših (viših!?) interesa.
    Ocena za vaš nerad – Nedovoljan (1) Milutin…

  • Milutin

    Bee
    Poruka za vas:
    Sama retorika, da „..na Milutina (ili bilo koga drugog) ne treba obraćati pažnju…“ je odraz vaše netolerantnosti, a pre svega gluposti, ako mogu tako reći. A sada ću vam reći i zbog čega. Jednostavno, ljudi imaju svoje mišljenje, ali ga veoma retko, ma kako to bilo neobično, ispoljavaju ili iskazuju. Kada god neko malo slobodnije uđe u temu i na neki način napadne neku instituciju ili „krivce“ za bilo šta, odmah se nađe neko kao vi da pokuša „odstraniti“ tu osobu, t.j. njegovo mišljenje ili način razmišljanja. Ma kako god bilo, niko nema pravo negirati bilo čije i bilo kakvo mišljenje o bilo kojoj temi. Možete se slagati ili ne, ali „…ne obraćati pažnju…“
    …pa ko ste vi gospođo da bilo kome sugerišete da ne obraća pažnju na nekoga. Upravo o tome i pričam, jer ako ste vi sada to izrekli, ja mogu stvoriti utisak (ako ste prosvetni radnik) da se tako ponašate i prema đacima. znači, ako neki đak slabije „upija“ gradivo – na njega ne treba obraćati pažnju?!!!
    Zapamtite dobro ovo šta ću vam reći:
    Svaki đak, svaka osoba u našoj državi je bitna, bez obzira kog je pola, vere, rase, nivoa obrazovanja ili inteligencije. Svaki šraf je bitan za funkcionisanje jedne mašine, tako je i svaka osoba bitna za funkcionisanje jednog društva. Ako negde škripi, potražićemo gde, pa ćemo popraviti (nećemo pokušati da popravimo – već popraviti), a ja sam, po mojem mišljenju, pronašao gde škripi. Pa hajdemo onda popraviti to. A počećemo priznanjem da sve kreće iz osnovne škole…idemo dalje ko je odgovoran za to? Đaci, porodica…ili nastavnički kadar?

  • zoran Post author

    @Dušan … u pravu ste, znamo mi da učnici sve vide nisu učenici nesposobni da vide nepoštenje, čak danas učenici mnogo se više trude da vide nepravilnosti nego da uče 🙂 A krivi su svi bez izuzetaka, i oni koji su na vrhu, jer vuku loše poteze i mi na dnu, jer ćutimo.

    @Bee … roditelji primete samo loše nastavnike, to je tačno. Evo ja postajem najpopularniji nastavnik na kraju školske godine. Niko me se ne seti tokom godine, a na kraju se telefon usija ok kolega i prijatelja koje nisam čuo cele godine 🙂 Što se toga sa I(i)nternetom tiče, trenutno sam na jadnom projektu u kome je to mnogo bitno. Pa nailazimo na razna tumačenja, zato sam to i naveo kao primer. Moraćemo da nađemo neka zvanična tumačenja, možda nam možete pomoći? A tekst ima grešaka definitivno, rekoh na početku :)))

    @Militin … svi komentatori ovde smatraju da je sistem obrazovanja u Srbiji jedan od najbitnijih. Jer džaba sve pare ovog sveta koje ekonomija može da napravi, ako imamo glupu naciju. Tada nam ništa ne vredi. Kao što Vi imate sliku o prosvetnim radnicima (iz Vašeg ugla a i većine roditelja) tako i prosvetni radnici imaju sliku o roditeljima. Kao što je po Vama većina prosvetnih radnika nestručna da obavlja svoj posao, tako prosvetni radnici smatraju da većina roditelja nisu za starateljstvo. Stalno ćemo svaljivati krivicu jedni na druge, ali svako od nas mora raditi svoj posao. Vaša poslednja rečenica govori da sve počinje iz osnovne škole, tu grešite: sve počinje iz porodice.

  • Deda

    Velikiki je broj potpuno nezainteresovane deca, postoje bahati roditelji, los obrazovni sistem, odredjeni broj radnika u prosveti koji je tu zalutao, ministar koji nema blage veze sa poslom…i naravno Dzej.
    Ono sto preostaje jesu deca, roditelji i prosvetni radnici koji prihvataju „sve nesto lepo…“svesni pravih vrednosti.vornih
    Kada ovi drugi budu brojniji od prvih i kada budu uspeli da nametnu inicijativu, eto nama boljitka!
    Do tada, Zoranov poziv je jos jedan u nizu apela svim pametnim i odgovornim ljudima ne samo prosvetnim radnicima.
    Sve ostalo je konverzacija koja skrece paznju sa osnovnog problema: obrazovni sistem, ciljevi i ishodi!!!
    Ovim poslednjim „gafom“ strategija obrazovanja do 2020.gde predvidjaju povecanje osoba sa VSS sa trenutnih 6,5% na 36-40% dobija na znacaju sa jasnom porukom: ne trebaju nam strucnjaci, mmozemo i sa nepismenim ljudima koji imaju „ćagu“

  • Milutin

    @Zoran…isprovociran sam vašim tekstom i to jednom rečenicom :…Jezik, pravopis i gramatika su apsolutno bitni faktori u životu i tu nema popuštanja, jednostavno ne dozvolite učenicima da dođu do 8-og razreda i prijemnog ispita ako to ne znaju. U učionicama ste vi ministri …
    Ja vas pitam ZBOG ČEGA?! Odakle vama pravo da pozivate kolege da rade takve stvari? Umesto da podržavate đake na svom putu ka životu, vi praktično pozivate na linč (možda je prejaka reč, ali je prizvuk neverovatno podudaran). Ja sam na kraju prošlog posta pozvao da vidimo gde je problem i pomenuo sam porodicu, pročitajte pa će te videti, ali ono što je suština je da svaki prosvetni radnik prvo proziva porodicu, a ne gleda prvo rezultate svoga rada. To je svaljivanje krivice na više osoba, jer porodicu čine najmanje dve jedinke, slažete se? A za neuspeh u školi za 90% učenika ko snosi odgovornost? Zašto se vi, koji kažete da ima kolega koji su zalutali u prosvetu, ne pobunite protiv takvih? Zašto? Ja ću vam reći, zato što se i vi plašite da VAS neko ne prozove, jedino tako to mogu objasniti kada sagledam situaciju. Da imate hrabrosti prozvati ih i ujediniti se protiv takvih vaših kolega, problem bi sam po sebi bio rešen i niko od roditelja ne bi imao za pravo da pomene bilo šta u vezi nastavnika i profesora. Ovako, dok ne budete to uradili, ja ću se svim silama truditi da vašu profesiju i vaš ugled (mislim na sve prosvetne radnike) srozavam koliko god to mogu i gde god to mogu, nadajući se da ću barem nekoga, sa kime god pričao o tome, podstaći da pokrene ovo što sam naveo.
    Još nešto, u mojoj porodici ima prosvetnih radnika, nemojte misliti da sam van tog kruga, ali namerno nisam to napomenuo baš iz razloga da izazovem takve osobe koje svoju profesiju ne shvataju ozbiljno, a svoj neuspeh pripisuju roditeljima. Uspeo sam u tome, to se vidi u prethodnim postovima kojue neću navoditi jer su mi nebitni baš zato što sam znao da će „isplivati“ na površinu…

  • zoran Post author

    @Milutin … sad mi je jasnija Vaša namera, nisam znao da mislite na tu rečenicu. Pozivam nastavnike da rade svoj posao, a ne da linčuju, nego da ne dozvole da učenici koji su polupismeni dođu do prijemnog ispita i onda nekom odlukom ministra da završe školu, takvi polupismeni. Ne pozivam ja nastavnike da rade nešto što nije u skladu sa pozitivnim propisima, ako pažljivo pročitate rečenicu videćete da na kraju piše: ako to ne znaju. Ne znam kako to guši njuihovo putovanje ka životu (???) ako ne znaju ono što se traži od njih treba da ponavljaju a ne da nastave kao i deca koja se trude i uče.
    Da se ja plašim da me neko ne prozove ne bih ni pisao ovaj tekst. Sedeo bih u svom kabinetu i čekao 6. i 21. u mesecu. Trenutno još ne postoji kritična masa za bilo kakve revolucije u sistemu obrazovanja, ali ja se nadam da će i taj trenutak doći.
    Nije bitno da li u Vašoj porodici ima prosvetara ili ne, Vi kao roditelj imate pravo da iznesete mišljenje, ali kao što sam napisao i u prethodnom komentaru, uticaj porodice na decu je mnogo veći od uticaja škole. Pa ako smatrate da 90% učenika nije uspešno zapitajte se ko je VIŠE kriv.

  • Milutin

    @Zoran…Pa ko je kriv? Ja vam upravo navodim ko je kriv. Ne možete i nemate pravo da optužujete roditelje za bilo šta. Naravno da postoje razni „roditelji“, ali čekajte, ne mislite valjda da su roditelji krivi ako se dete trudi, a nema rezultata? Vi radite taj posao…ja ne znam šta tu nije jasno.
    VAŠ POSAO, KAO PROSVETNIH RADNIKA, JE DA UČITE DECU.
    Tu se sva polemika završava, na vama je da otkrijete na koji način će đaci najlakše shvatiti ono što im se predaje. Nisu sva deca ista niti svaka osoba na svetu uči i pamti na isti način. VI STE SE ŠKOLOVALI ZA EDUKACIJU UČENIKA I OD VAS SE OČEKUJE DA RADITE SVOJ POSAO. SAMO DA GA RADITE… Nema više polemike – tu je kraj.Mogu , recimo, da budem još ekstremniji, pa da kažem da me ne interesuje kako će te raditi svoj posao, ja tražim rezultate. Ako bi eventualan odgovor na moj zahtev (govorim retorički, ne napadam nikoga trenutno) bio da moje (ili bilo čije) dete ne može da savlada gradivo zato što je ispod proseka inteligentno, ja (opet samo uzimam primer) bih jednostavno odgovorio da me to ne interesuje – nađite načina – vi ste se školovali za to. Znate, kada nekome nešto ukradu, taj neće tražiti lopova, valjda, sam, već će ići u policiju, prijaviti krađu i na taj način tražiti od policije čiji je to posao da pronađu to što mu je ukradeno ili kradljivca. Policija radi taj posao, to je njihovo, ali, pazite sada – NIKADA NE ODUSTAJU OD SLUČAJA VEĆ ISTRAŽUJU GODINAMA, sve dok se ne sklope kockice i pronađe bilo šta u vezi sa tim slučajem.
    Zašto je to teško prosvetarima? Ja ću vam reći, nema više elana u poslu, taj vaš posao većina radi mehanički i retko ko želi istinski da pomogne đacima koji uče ili pamte na poseban način, a njih je dosta. Površno vođenje nastave ničemu ne vodi, a to već ne ide iz porodice. Znate, i kada dete pobegne sa časa ili krene od kuće, a ne uđe u školu, trebate se vi prosvetari zapitati zašto je to tako. Nešto tom detetu ne odgvovara tu gde treba ući i provesti nekoliko sati. Ima takvih primera dosta, ali molim vas i opet vas molim – nemojte odmah prebacivati krivicu na porodicu. Nemojte, znam ja kako to ide u životu, svaljivanje krivice na drugoga, držati problem dalje od sebe, gurati pod tepih sve ono što ne želite da drugi vide…nemojte ljudi, dajte neke rezultate.

  • Math

    Kolega Zorane, hvala na tekstu jer vidim da nisam usamljena! Žao mi je samo što takođe vidim da i kad se trudimo da ukažemo na probleme u svojoj struci i kad se trudimo da pošteno radimo svoj posao ima roditelja koji će da pljunu na kako kažu naš “bedni“ život!
    Izgleda da u ovoj državi sve sjajno funkcioniše – i vlast i pravosuđe,i policija i zdravstvo i privreda- samo je trula prosveta! Pa ne može biti da je tako!
    Prosveta je uvaženi roditelju Milutine baš onakva kakvo nam je celo društvo i ona ne može nikako biti odvojena kao da je država u državi.
    U poslednje vreme sam u sve većoj dilemi, kao profesor i roditelj osnovaca, kako da ubedim i svoje đake i svoju decu da vredi nešto naučiti i nešto znati. Svaka vest u našem društvu me demantuje-izbor predsednika države sa nabavljenom diplomom, ministar prosvete koji kaže žmurite na neznanje i postavlja se pitanje na šta se uopšte svodi naš posao? Rekla bih na to da ih ništa ne naučimo, izdelimo svima petice i super i deci i roditeljima i ministru jer će svi biti vukovci! Imaćemo decu bez stresa u školi, ponosne i zadovoljne roditelje i ministra koji će moći da se hvali kako smo najobrazovanija nacija na svetu.

  • Jelena

    Bravo, math! 🙂
    Meni je jaaako zasmetalo nešto što je napisao Milutin, pa moram da citiram i odreagujem: „Ovako, dok ne budete to uradili, ja ću se svim silama truditi da vašu profesiju i vaš ugled (mislim na sve prosvetne radnike) srozavam koliko god to mogu i gde god to mogu, nadajući se da ću barem nekoga, sa kime god pričao o tome, podstaći da pokrene ovo što sam naveo.“
    Umesto da postavite svoj autoritet roditelja iza autoriteta nastavnika vaše dece, vi se trudite da nas srozate! Pa nije ni čudo što Vašu decu ni jedan nastavnik ne može ničemu naučiti! Vi ste ih naučili da nas kritikuju umesto da nas slušaju. Tako da, izvinite, ali tu ste apsolutno Vi krivi.
    Toliko od mene, pozdrav!

  • Vesna

    Razmišljam već par dana o Vašem tekstu i rečenici: „U učionicama ste vi ministri i ako učenike naučite kako treba, neće ih pokvariti ni Obradović ni Cukenberg.“.

    I tako i jeste. Međutim, problem je motivacija đaka. Kako tek sada da ih motivišemo da rade? Teško nam već je zbog pogrešnog sistema vrednosti u društvu, zbog finansiske jačine onih koji su neobrazovani, sve češće mi đaci govore da ne vidi zašto bi se fakultetski školovali i na sve to sada se toleriše pravopisna nepismenost. Pitam se samo koliko će nam još dodatne energije trebati da im pokažemo šta su prave stvari…

    Veliki pozdrav!

  • Milutin

    Odgovor na dva zadnja posta:
    1. @Math – Gospođo, kako objasniti trenutnu situaciju u kojoj se nalazimo (mislim na učesnike ove „internet“ rasprave) kada vi kao prosvetni radnici ne možete shvatiti o čemu pričam. Nije ni čudo što ne možete naučiti decu, niti vas deca slušaju, baš zato što ne razumete suštinu, a deca su mali ljudi, sve razumeju i sve znaju i sve mogu proceniti, naročito ono ili onoga koji se nalazi neposredno pored njih. Možda neće „pogoditi u centar“, ali vas mogu „provaliti“ – kako oni kažu. Interesantno je da se opet pominje država i vlast i da je, jednostavno, pronađen krivac. Bitno je da to niste vi, jer, po bogu, pa vi ste prosvetni radnici, kako vi možete biti odgovorni za nešto. Kažete da je prosveta „…baš onakva kakvo nam je celo društvo“… i to je kraj, vi ste odbacili odgovornost sa sebe!? Da li to znači, po vama, da ako živim među ološem i ja isto tako moram biti ološ? To se svodi na isto, draga gospođo(đice). Opet mi se obraćate , kao i neki prethodnici, sa „uvaženi roditelju“, niste rekli isfrustrirani, ali cinizam se da osetiti, pa se i to svodi na isto, pa me interesuje da li ste vi, možda roditelj? Zar i tu postoji razlika među vama – prosvetnim radnicima i nama – roditeljima, zar i tu stvarate barijeru i odnos koji ne dozvoljavate (po vašim merilima) da bude isti, jer, opet bože, vi ste prooosvetni raaadnici, a mi smo samo roditelji, iako ti roditelji imaju, možda malo više škole od vas. Naravno, ministar, država, vlast, čika Pera, dežurni vatrogasac, inkasant koji čita struju, studenti koji rade preko studentske zadruge da bi zaradili neki dinar…svi su oni krivi, ali jedino i samo odgovornost ne možete snositi vi – jer vi ste…šta? Ah da, prosvetni radnici…
    2.@Jelena…umesto da shvatite baš tih par rečenica koje ste citirali, a koje je gospodin Zoran razumeo, baš onako kako treba i to veoma lepo razložio, vi ste pored tog strašnog propusta (koji meni može mnogo reći o vašem psihološkom profilu), napisali sledeće:
    „…Pa nije ni čudo što Vašu decu ni jedan nastavnik ne može ničemu naučiti!“
    …ja nemam reči za ovo što ste napisali. Recite vi meni sada ili bilo ko ovde, kako sada, da bilo koji roditelj koji pročita ovo ima poverenja da svoje dete pošalje u školu? Zar sva deca nisu NAŠA, da li me razumete? N A Š A D E C A…upravo ste dali odgovor na vaše kritike koje se odnose na ponašanje dece. Deca znaju ko ih poštuje i voli, vaše mišljenje je neprimereno za jednog prosvetnog radnika. I svi ovi postovi u kojima napadam vas prosvetne radnike, ovom vašom rečenicom dobijaju na smislu i značenju, što znači da nisam uzaludno koristio i neke neprimerene reči i rečenice, ali, eto, ima dosta istine u tome, hvala vam što ste mi vašim primerom pomogli i dokazali moje tvrdnje.
    Gospodine @Zorane, izvinjavam se ako sam svojim pisanjem povredio bilo koga iz vaše profesije, ali eto, ostvario sam jedan cilj i u dva tri posta, koja su poslae osobe sumnjivog psihološkog profila, dokazao da u vašim redovima ima osoba koje nikada ne bi trebalo da se bave, niti da budu u dodiru sa decom. Oprostite mi na grubostima, to je bila taktika kojom sam želeo da ih isprovociram. Moj deda je bio dugogodišnji direktor 5. Beogradske gimnazije, predavao je matematiku i fiziku, akademik, viđen i poštovan čovek. Kroz prizmu njegovog profila želim da gledam sve prosvetne radnike i da doživim onakvu blagost i ispunjenost pri edukaciji svojih đaka, kakvu je on imao kada je to radio. Pozdrav…

  • Zoran

    @Vesna … da tu ste u pravu, u današnjem vremenu sistema „pravih“ vrednosti itakako je teško motivisati učenike da uče, kada pored sebe vide kriminalce, pevačice, kvazi menaĐere, koji su bez škole napravili neki novac. Ali sada na scenu stupa naša snalažljivost kao prosvetara, da im usadimo prave vrednosti, da nije sve u novcu i motorima, automobilima … čega sve već. Nekako moramo naći načina.

    @Milutine … ne morate se izvinjavati, diskusija je otvorena za sve stavove, samo znajte da su svi komentatori na ovom članku, vrhunski prosvetni radnici, koji imaju velikog iskustva i da je njihovo mišljenje itekako relavantno za naš obrazovni sistem. Nemam ja ništa protiv Vaših statova, taman posla jer kvalitetna diskusija je osnov za dalji napredak, ali svi mi u koji radimo u školi, vidimo kakav je odnos roditelja prema sistemu obrazovanja. I kada učenik ima podršku od kuće da napada profesora i kada se u porodii neguje takav odnos prema prosvetnim radnicima, onda smo mi nemoćni. Kažite mi samo da li kada ste Vi bili učenik, da li su tada Vaši roditelji pričali sa omalovažavanjem prema prosvetnim radnicima. Mislim da ne, ja se sećam kada je meni moja majka rekla da mi je učiteljia druga majka. To mi je do dan danas ostalo urezano u sećanje i tako se poštovao sistem. I ja kao roditelj sam kivan na mnoge postupke prosvetnih radnika, ali nikada ne dozvoljavam da to moje dete primeti.

  • Math

    Roditelju Milutine, da ste bez te ogromne ojađenosti hteli da pročitate šta sam jasno napisala, vi biste shvatili da sam :
    1. priznala da je u prosveti situacija kao i u društvu – znači loša,
    2. navela sam da sam i sama roditelj dvoje osnovaca.
    I nisam rekla da smo mi nemoćni, ali toliko nagomilanih problema se neće, niti se ikada u istoriji sređivalo od baze već se išlo od glave tj. od vrha, od vlasti.
    U prosvetu su zalutali mnogi, kao i u policiji, zdravstvu, politici,… Kako se zapošljava po javnim preduzećima, državnim ustanovama to je valjda svima jasno- ne pita se kadar, struka, nego se odlučuje po političkim i drugim porodičnim vezama. Niko neće pitati mene niti moje kolege kad se zapošljava novi radnik, pita se isključivo direktor. A ko bira direktora, e ni to se ne pitamo mi zaposleni, već se i to namešta tako da bude na liniji i da “ne talasa“. Bilo je slučajeva toliko zalutalih u obrazovanje da ni prijave roditelja, ni prijave nas zaposlenih nisu mogle uroditi plodom jer su dotični “imali leđa“ u Ministarstvu.
    Tvrdim da se većina problema može rešiti da ima volje za to u najvišim organima odlučivanja, ali zasada nema. Nema ni vizije kuda treba da ide naše obrazovanje. Sve se svodi na formu, a suština nikoga ne interesuje. Ista je plata i onom ko se trudi, radi, unosi inovacije u nastavu, vodi dopunske i dodatne,priprema učenike za najviša takmičenja, brine o svojim đacima i onome ko posao otalja, zna samo za kredu i tablu, na kraju izdeli ocene po želji dece i roditelja.
    Ja se borim protiv svih ovih navedenih stvari koje smatram lošim, ali sam u manjini. I to je , nažalost, demokratija.
    Na kraju, odakle Vama pravo da nas sve stavljate u isti koš? Kako Vi možete znati kvalitet mog časa, umeće da prenesem znanje deci, koliko su uspešni moji đaci , kakav je moj autoritet uopšte? I zašto je moj život bedniji od Vašeg? Uz sve Vaše provokacije i kvalifikacije na račun prosvetnih radnika, niko od nas, na ovom sajtu, Vas nije vređao što ste sebi dali za pravo. To bi značilo da i mi čim nas se nešto ne sviđa kod dece i roditelja treba da osujemo paljbu i salve uvreda! Možda bismo onda bili po Vašoj meri?

  • Jelena

    Prvo, Zorane, hvala na pohvalama i pojašnjenju mog stava. 🙂

    „Recite vi meni sada ili bilo ko ovde, kako sada, da bilo koji roditelj koji pročita ovo ima poverenja da svoje dete pošalje u školu? Zar sva deca nisu NAŠA, da li me razumete?“

    Interesantno je što sam baš danas razgovarala sa jednim učenikom o tome. Pričao je kako je „prevario“ profesorku namernom greškom koju je napravio i tražio da je ona nađe. Na kraju joj je rekao gde je greška. Bio je sav ponosan na sebe zato što „zna“ više od nje.
    Vratila sam ga na životne činjenice: on je ponovio taj isti razred i, posle dve godine učenja, opet ima negativnu ocenu iz tog predmeta, a ona je profesor za taj predmet. Ko onda zaista zna više?
    Potrošio je izvesno vreme da bi napravio neslanu šalu, umesto da pokuša da nauči za pozitivnu ocenu. Kroz razgovor, došli smo i do toga šta njega u stvari tišti. Pogodićete. Nema on problem sa nastavnicima u školi, već u porodici, a svojim ponašanjem samo testira ličnosti nastavnika, pokušavajući da ih svrsta u kod kuće oformljene kategorije 🙁

    Pošto on jeste „naše dete“, daćemo sve od sebe da ga „nateramo“ da ovog leta nauči dovoljno da ne bi izgubio pravo na redovno školovanje, ali to, na kraju, ipak samo od njega zavisi.

  • Milutin

    @Math…opet niste shvatili poentu, hajde, sada, probajte se staviti u ulogu đaka, pa polako i temeljno pročitajte moje postove…ali polaaaako, lagano, kao što imate običaj to da kažete, sa razumevanjem…pa mi onda opet replicirajte, ali vas molim, ako ne shvatite – nije strašno, samo me nemojte ponovo nazivati: “ ojađenim, isfrustriranim“… itd, jer poenta je nešto sasvim drugo gospođo, razumete?

    @Jelena…vidite, ja recimo, ne shvatam to tako. Za mene taj učenik ima želju da nešto nauči. Ako je sujeta vaša ili te profesorke velika, da se zbog iste ne može videti nešto pozitivno u tome…pa kako onda verovati takvom kadru? Bez uvrede. Znate, sada ću vam reći nešto, što verovatno niko ne bi priznao. Završio sam informatiku i bez ikakve skromnosti mogu reći da sam u svojoj struci veoma jak, međutim, nije mi teško da priznam da danas većina klinaca, zna neke stvari u informatici bolje od mene, a to njihovo znanje se ne može meriti nikakvom ocenom. Da li bi, po vama (pošto vidim da ste veoma zadovoljni što je taj učenik ponovio razred), bilo u redu, da sutra, nekom od tih klinaca, ja budem šef i da ih, zbog toga što nisu još uvek završili fakultet, a znaju neke stvari bolje od mene, maltretiram i šikaniram na radnom mestu, kako taj njihov talenat ne bi došao do izražaja, a moje „nepoznavanje dela materije“ bude skrivano od svih zaposlenih ili bilo koga drugoga?
    Znate, previše sujete ima u prosveti, previše. Jednog dana, kada većina prosvetnih radnika, bude shvatila, da je veoma realna priča da „…učenik može biti bolji od učitelja…“ tada će i u našem obrazovnom sistemu krenuti na bolje. Ovako, ostaje da, zbog takvog iskazanog stava, kao što ste vi i vaša koleginica pokazali, čekamo neka bolja vremena ili neke nove ljude koji će imati hrabrosti i pokrenuti tako nešto.

  • Jelena

    „Da li bi, po vama (pošto vidim da ste veoma zadovoljni što je taj učenik ponovio razred), bilo u redu, da sutra, nekom od tih klinaca, ja budem šef i da ih, zbog toga što nisu još uvek završili fakultet, a znaju neke stvari bolje od mene, maltretiram i šikaniram na radnom mestu, kako taj njihov talenat ne bi došao do izražaja, a moje “nepoznavanje dela materije” bude skrivano od svih zaposlenih ili bilo koga drugoga?“

    Odakle li ste ovo učitali?!? Definitivno ste se obratili na pogrešnu adresu. Doduše, ja decu sa pravim talentima na internetu predstavljam kao kolege i koleginice, a ne kao učenike. Za mnoge stvari vezane za računare, kad me pitaju da li bih mogla to da uradim, obično imam da preporučim neko dete koje je sjajno i koje bi moglo to da uradi bolje od mene, jer se time bavi. Ja sam ipak samo nastavnik – nisam ni stručnjak za mreže, ni za internet prezentacije, ni za obradu teksta, niti sam programer, ni mnogo drugih stvari, iako sve to umem da radim.

    No dobro, Vi imate svoje stavove i svoje crne naočari uprte u prosvetu, tako da ne možete da vidite svetle primere. I to je u redu. Jednom će svetlo preovladati, bar se nadam.

  • Milutin

    @Jelena…
    Da, u pravu ste, pogrešno sam razumeo vaš post, izvinjavam se, moja je greška. Mislim da je vaš gest veoma vredan i da je takav odnos sasvim odgovarajući prema đacima. Ali je činjenica da ima onih koji se osećaju prozvanima u onome što sam pisao, što može odgovarati istini u tim mojim postovima. Slažete li se da ima prosvetnih radnika kojima nije mesto tu gde jesu? I još jedno pitanje, šta mislite zašto učenici gube poverenje u nastavnike i profesore? Evo danas imamo primer da su se testovi iz matematike prodavali ispred škola!!! Kažite mi, ko je mogao imati pristup testovima, đaci ili nastavnici? Kako onda da ne reaguju učenici na neprimeren način?

  • Jelena

    „Slažete li se da ima prosvetnih radnika kojima nije mesto tu gde jesu? I još jedno pitanje, šta mislite zašto učenici gube poverenje u nastavnike i profesore? Evo danas imamo primer da su se testovi iz matematike prodavali ispred škola!!! Kažite mi, ko je mogao imati pristup testovima, đaci ili nastavnici? Kako onda da ne reaguju učenici na neprimeren način?“
    Naravno da ima nastavnika koje najrađe ne bih nazvala kolegama. Ali, verujte mi, oni su u debeloj manjini. Problem je što su vidljiviji iz ugla roditelja. Testovi za prijemni su se prodavali (doduše ne tako javno) i kada sam ja bila đak. I ispiti su se prodavali kada sam ja bila student i još uvek se prodaju. I diplome se prodaju i prodavale su se. To ne znači da svi kupuju to što se prodaje. Neki imaju i znanje…
    Ja bih samo volela da niko ne generalizuje situaciju. Ipak ima dovoljno posvećenih kolega koje će učiniti sve što je potrebno da bi neko dete naučili onome što znaju. I mi se „delimo“ na one koji neće i one koji ne mogu da nađu bolji posao. Tako je valjda svuda. I to je život, i još jedna važna lekcija koju đaci uče u školi.

  • Stranav u noci

    Poenta je u sldecem:

    U razgovoru sa strancima (francuska, nemacka i austrija) naucio sam da za sve sto je lose u sistemu – drzavi krivi su pojedinci. Ako hocemo da nesto funkcionise na pravilnim osnovama svaki pojedinac mora da ima svest da on mora da se potrudi i izbori da se stvari dovedu u red. Zato svaki pojedinac mora i da poseduje svest o svojoj ulozi.
    Stranci kazu da sve sto je dobro u njihovom drustvu oni su se sami izborili i zato je to tako i zato to cene i postuju jer su se izborili za te zakone koje su krvavo stekli. Naravno sve je to bio proces i zato sve cene. Ako su stvari postavljene na pravom mestu u jednoj skoli to je zato sto su se sami zaposleni izborili (naravno jer su imali svest da treba da se izbore). Nisu cekali da im direktor, skolska uprava ili ministar rese te probleme.

    Na zalost mi smo jos iz socijalizma i samoupravljanja navikli da neko treba da nam resi sve probleme. To je sa neke strane logicno jer je to njegova nadleznost ali … „majka ne uzima dete dok ne zaplace“, „tudja rika svrab ne cesa“ ….
    Da zakljucimo,
    Roditelji moraju da se izbore da imaju kvalitetnu nastavu za svoju decu
    Privatnici koji posteno placaju porez i izdaju fiskalne racuna moraji da se pokrenu i traze odgovornost ljudi iz vlasti zasto dolaze lose naucena deca u privredu kada oni pune budzet za obrazovanje posteno a drzava-skolstvo im salje skart
    Nastavnici da ne pristaju da glume vaspitacice deci vec da ih uce funkcionalnim znanjima za zivot, da ne zmure na pritiske iz skolskih uprava se pustaju neznalice, da se permanentno obrazuju … pa ka d sve to ispune planski u saradnji sa roditeljima ustanu i traze poboljsanje kvaliteta nastave i svoj status u drustvu. Sve dok se nastavnici ne izbotre za svoj status u drustvu nece biti cenjeni, odnosno nema plata kakve svaki pristojni nastavnik zasluzuje.
    Za sve ovo moraju nastavnici sami da se izbore to nam ni po kojem zakonu ne sleduje, nema uredbe, nema nikoga ko ce to da resi.

    Zato su nemci boljo od nas jer su krvavo izborili svoj status, a ne preko veze. Naravno da i kod njih ima kriminala u visokim krugovima tamo gde su velike pare, jer gde je velika kinta tu je kriminal i ne vazi zakon. Ali ono za sta su se do sada izborili da u osnovnim i srednjim nivoima drustva zakon mora da funkcionise.

    Pozdrav

  • Slavica

    Kolege, grešite. Ne znam po kom pravilu ste dosada pisali velikim sovom Internet, jer ono nije postojalo budući da promene u tehnologiji jezik vrlo sporo prati, svuda, a kod nas i pogotovo. Internet se do najnovijih izmena smatrao pravopisnim dubletom. Šta to znači? To znači da nije grešio ni onaj koji piše malim, ni onaj koji piše velikim slovom internet. Za to postoji vrlo logično objašnjenje. Internet je opšti pojam za … i sami znate za šta sve; on je kao jedna velika biblioteka najrazličitijih izvora, a biblioteke se pišu malim slovom ukoliko nemaju i svoje posebno ime. Za pisanje interneta velikim slovom postojao je samo jedan razlog, i to više iracionalan, pravopisno nelogičan – internet je novina koja nam mnogo znači pa kao iz nekog pijeteta hajde da ga pišemo velikim slovom. Drugi razlog za veliko slovo jeste što je to pluralia singularum, nema množinu, jedan je jedini internet, ali ne postoji pravilo u srpskom jeziku da se takve jedinstvene imenice pišu velikim slovom, osim u slučaju jednog jedinog Boga. E, sad, oni kojima je internet božanstvo i sva pamet… razumem njihovo nezadovoljstvo. 🙂
    Inače, kao što se u informatici svakog minuta nešto menja, dozvolite da i pravopis ima pravo da na 10 godina ponešto promeni. Daleko gore od promena Pravopisa, verujem da ćemo se svi složiti, jesu baš ti dubleti: kad može i ovako i onako. U krajnjoj liniji, šta god neko propiše, dobro je, važno da je propisano i da odgovara postojećim zakonitostima (internet malim slovom odgovara zakonistostima u pravopisu), nego da piše ko kako stigne ili da ostavlja dvojaku mogućnost pa da čovek ne zna šta da radi. Tako će, verujem, i oni koji su internet iz pijeteta pisali velikim slovom, brzo da se prilagode. Važno da je propisano. Mene što se tiče, čim sam prvi-drugi put izašla na internet, bilo mi je jasno da ću da ga pišem malim slovom, po logici i paraleli sa sličnim, dotad postojećim pojavama. Naravno, da su stručnjaci rešili drugačije, lako bih prihvatila i nelogičnost. Malo li je stvari koje smo prihvatili, a nisu nam potaman?!

  • Mirjana Spasić

    Učimo, usavršavajmo, radimo na sebi, menjajmo sebe, to je proces koji traje, jer je u životu za sve potrebno balansiranje.
    Kvalitet ostaje i opstaje za navek!

  • Snežana

    Slavice, ja mislim da nije pisanje iterneta ili Interneta velikim slovom iz „pijeteta“ i „poštovanja“ već iz njegove same definicije: više računara povezanih da mogu da komuniciraju čine mrežu. Prema prostoru koji zauzimaju, ali i nekim drugim parametrima kao što su funkcionalnost, struktura itd mreže se klasifikuju na različite načine. (http://en.wikipedia.org/wiki/Computer_networking#Scale). no ono što je nedvosmisleno je da je Internet ta jedna jedinstvena globalna mreža svih mreža, dakle ne postoje dva različita „Interneta“ (mada ima i drugih globalnih mreža). Sa druge strane, pojam internet se koristi i da označi tehnologiju (kao televizija, radio itd) tako da mislim da „psihološki“ i „emotivni“ razlozi ovde nemaju uticaja :)))

  • Olivera

    Dragi Milutine,
    vidim da ste čovek koji je pronikao u sve tajne i skrivene istine obrazovnog sistema u ovoj našoj državi.Zato vas molim da mi objasnite ko je kriv ako učenici prvog razreda srednje škole u sastavu iz engleskog jezika ne znaju u originalu pravilno da napišu reči pica i koka kola, a pri tom sigurna sam da svakodnevno konzumiraju iste, a ako ne, onda na svakom koraku viđaju te reči na putu do škole. Isto tako orange juice pišu latiničnim slovom Đ!? Da li je to propust nastavnika ili nešto drugo.Da se razumemo ne radi se o pojedinačnim slučajevima.

  • Katarina Đurić

    1. Pravopis je bitan, jer, ako nam đak ode pogrešno informisan na prijemni ispit, imaćemo veliki problem. Van toga, nisam formalista i ne verujem u „kanone“. Da li je I ili i, manje je bitno. Žao mi je što se od nas očekuje da slepo poslušamo „vladike“, koje sednu i okrenu kanon naopako..a mi okrenemo svoje znanje preko noći, dok se u nama onaj stameni intelektualac grize i negoduje.
    2. U raspravi sa Milutinom, čini mi se, svako ima pravo i niko ga nema. Odgovornost je svačija, a najpametnije je, mislim, da se svako pobrine za svoju.
    3. Kao nastavnik srpskog jezika, dužna sam da radim gramatiku prema „Gramatici“ Lj. Popovića. Moji bivši đaci, koji trenutno studiraju srpski jezik, kod jedne ugledne profesorke uče sasvim drugačiju podelu imenica, brojeva, osobine padeža..ko je lud? Da li to znači da će moje buduće, mlađe kolege uskoro predavati, paralelno sa nama, starijima, neku „novu“ gramatiku?

  • Biljana Milanović

    Citala sam komentare izvesno vreme,a onda ,ipak, odustala.Imam samo jedno pitanje:Gospodine Milutine sta ste po zanimanju, cime se bavite? Deca su nam onakva kakvi su im roditelji.Poput Milutina.:)