Štrajk u opisu posla … 4


ucionicaPokušavam da pronađem jedan tekst na mom blogu, koji je takođe bio van uopštene teme, pisao sam nešto pogođen nekim sličnim dešavanjima, ali ga nisam našao. Nije ni bitno, evo još jednog teksta koji odstupa od stručne konotacije bloga, a tiče se teme koja je poslednjih dana aktuelna u prosveti. U stvari … aktuelna je od kada postoji prosveta, nego svako u svom trenutku veliča svoju borbu ili stav po ovom pitanju: degradacija obrazovanja. Možda moji stavovi ovde iznešeni nisu mnogo bitni, ali koliko čitam onlajn scenu prethodnih dana, nekako provejava pitanje Za i Protiv. Čega Za i čega Protiv, onima koji to pitanje postavljaju nije bitno, već je bitno da se samo kvalitetni komentari, agrumentovan sadržaj razvodnji … Ako nekome nešto znači, član sam jedne sindikalne organizacije u obrazovanju – Unije (iako je moja škola izašla iz lokalnog Foruma, ostali smo u Uniji) i član jednog stručnog udruženja nastavnika OKC. Pokušaću iz oba ugla da sagledam, ali i kažem zašto sam nešto uradio, odnosno nisam uradio.

Ono što čitamo na netu ovih dana, kroz komentare, blog postove, je samo prikaz velike frustracije. Na žalost, izostao je prikaz druge strane, one koja još ima pozitivan pogled na obrazovanje i koja ne štrajkuje zato što su uslovi uglavnom plata i koja ne polazi slepo za vođama sindikata koji se prividno udružuju. I ta strana je sada bila u većini. Iako mnogi izlaze sa nekim brojkama, jedini opipljiv argument je bio broj učesnika protesta na Trgu Nikole Pašića. Sve ostalo je smejurija, smejurija kao i onaj štrajk ili upozorenje od jednog časa (držati decu u učionicama, a ne držati čas !?!?!). Sada je to bila varijanta smanjenja trajanja časova ili neradan dan, koji je odrađen odmah u subotu. Na žalost, ovo je toliko fenomenalno za one protiv kojih se štrajkuje da njima i ne treba veća podrška. Voleo bih da vidim efekat ovog štrajka, a da to nije još veće nerviranje prosvetnih radnika zbog izjava min. finansija i pretnje pom. min. obrazovanja.

Kao i svaki prosvetni radnik, naravno da ne mogu da podržim odluku vlade da nam smanje platu. Iako sam siguran da će naradne godine da bude još jedno isto smanjanje, jer para je sve manje, sada nisam štrajkovao. Iz prostog razloga … ovakav način štrajka prosvetnih radnika nikada nije prosvetnom radniku doneo ništa dobro, osim rukovodstvu sindikata. Ovo je samo jedan od načina da pokažu da postoje. Sumnjam u priču da se oni smire kada dobiju novac, ali nije samo novac ono što je korist. Ovo što pišem nije nepoznato, svi to znamo i većina nije štrajkovala zato što su to rekli sindikalci, nego iz srca i iz ubeđenja da će se tako izboriti protiv smanjenja plata. I to u potpunosti podržavam, lično poznajem ljude koji veruju u ovu vrstu borbe … ali, na žalost, moje mišljenje je da je ovo očajan način. Izvući nastavnike na jedan dan štrajka zbog koga će imati problema u kolektivu i odmah taj dan vratiti u subotu u danu kada skupšina izglasava baš taj predlog vlade. I šta se desilo ??? Osim problema nastavnika bukvalno ništa. Kako dalje te nastavnike ponovo izvući u neki vid protesta? Zato je sve manje i manje nastavnika koji štrajkuju (ako ovo uopšte možemo nazvati štrajkom).

Nisam želeo da objavljujem ovakav tekst na mom blogu, ali nisam izdržao kada sam čuo koje su dalje alternative … rad na 30 minuta, beli štrajk ili šta još sve ne. Ovo su potezi koji nas poistovećuju sa vlašću koja i uvodi ovakve mere koje nam ne odgovaraju. Da li je moguće da sindikti znaju samo za ovu vrstu protesta, samo za radikalne metode? I da li uopšte smatraju da na ovaj način prisilom mogu nešto da promene? Nisam političar, priznajem nisam u stanju da vodim sindikalnu organizaciju, ali evo jednog saveta: ako mislimo da utičemo na neke odluke koje će doprineti boljoj poziciji nastavnika, moramo da budemo pametniji i kooperativniji. Jer, ako mi udaramo u klin, a Kostić u ploču, šta smo napravili? Da li imamo malo kreativnosti da organizujemo nešto što je produktivno? Dokazalo se do sada da obustava rada nije. A i čas od 30 minuta takođe nije, setite se samo 90-ih, koliko dugo su časovi bili na 30 min u Bg? Lično poznajem mnogo kvalitetnih nastavnika, a mnoge poznajem po njihovom radu na netu. Pored plate, te nastavnike boli i što se neradnici provlače, a povrh svega i dominiraju, galame, prete, prave se pametni i druge nazivaju kukavicama jer ne štrajkuju. Da li sindikti treba da ustanu i zaštite ove kvalitetne nastavnike?

Da li će štrajk biti samo za povećanje plata ili postoji još nešto što nam smeta? Da li je moguće da sindikat ne vidi problem nastavnika u OŠ sa problematičnim roditeljima i učenicima? Pa zašto ne organizuje nešto protiv takvih pravila, zakona, odredbi …

casDa bi sindikat vratio moje poverenje (mada nisam ja mnogo ni bitan) mora da mi ponudi protest protiv loših nastavnika, protiv toga da kriminalici dolaze iz osnovne u srednju školu, protiv kupovine diploma, protiv samovolje i nepotizma direktora … protiv svih sitnica koje uništavaju naš sistem obrazovanja. Nisu samo plate naš sistem obrazovanja. U ovoj državi ima nastavnika koji rade kvalitetno svoj posao nezavisno od plate, a siguran sam da ima i onih koji ništa neće promeniti i da imaju 100 000 dinara platu. Sindikalne organizacije treba da pomognu ministrarstvu obrazovanja da poboljša obrazovni sistem, a nikako da poziva na beli štrajk ili bolovanja ili čas od  30 minuta.

Do sada je ovaj moj tekst bio u nekom pravcu kritike, a ne volim da kritikujem niti da čujem drugu kritiku bez predloga za rešavanje. Na žalost, nisam političar (čitaj sindikalac) da znam kako treba sa našim ministarstvom ili nekim drugim. Ono što znam to radim kroz stručno udruženje dok za ostalo smatram da drugi znaju bolje i da je dovoljno da im plaćam članarinu. To što plaćam članarinu ne znači da ću slepo da poštujem njihove u nedogled pokušaje da izvuku nastavnike na masovniju obustavu rada, imam toleranciju do kada ću to da radim. Ona je istekla. A kao član, sve dok prihvataju moju članarinu želim da skrenem pažnju na propuste.

Iako ovde provejava neki kritički ton prema sindikatima, nisu oni najveći problem, taman posla. Ali nikako neću da omalovažavam kolege koji ne žele da štrajkuju. Opet ta podela. Na žalost najglasniji oko neujedinjavanja sada su bili baš oni koji su to i izazvali. Da li mislite  da će nastavnici koji sada nisu štrajkovali i koji su prozivani od kolega koji su štrajkovali sledeći put da izađu da štrajkuju? Neće … a i da hoće to nije zato što žele ili tako misle, već zato da ne bi preživali ono što i sada. I došli smo do toga da se ponašamo kao vlast, samo u obrnutom smislu, vršimo pritisak za štrajk a ne za rad. Možda ovo ne vidimo … ali je tako.

Iako očekujem jak pritisak na ovaj tekst, samo molim komentatore, da budu uljudni i argumentovani, da stoje iza svog imena i prezimena kao i autor ovog teksta. Nadamo se da će se samo dobrim argumentima dođi do najboljeg rešenja za nas … nikako sa metodama koje trenutno koristi ona strana protiv koje se „borimo“

 

Slike preuzete sa: mondo.rs i sa sajta škole Sveti Georgije – Uzdin


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

4 thoughts on “Štrajk u opisu posla …

  • Biljana Andrić

    Dopada mi se vaš tekst. I ja slično razmišljam. Zbog toga sam se ovog leta iščlanila iz sindikata, jer smatram da su sindikati već odavno produžena ruka vlasti. Volela bih da se prosvetari ponašaju kao advokati koji brane svoja prava. Nije jedini problem plata. Problem je u raspadanju obrazovnog sistema Srbije. Znam tačno po kojim šavovima obrazovni sistem puca, ali nemam moć da to promenim. Ja sam samo učitelj koji batrga po žabokrečini sredine u kojoj živim, trudeći se iz petnih žila da nešto promenim na bolje. Jedna lasta ne čini proleće, ali ga nagoveštava.

  • Zoran

    Koleginice,

    svako od nas ima moć da nešto učini. Možda to nije ogromno da utičemo da nam plate budu veće ili da organizujemo velike proteste, ali u našoj učionici ako se borimo za svakog učenika i od tih učenika napravimo bolje ljude, oni sutra neće donosti ovako nakaradne odluke. I samim tim nešto smo napravili.

  • Ivana

    Nemam ništa da dodam. Kao član, a posebno kao neko na čelu jedne od sindikalnih organizaacija, osećam se izigrano. Ni vreme, ni, mesto…sve iscenirano, sa zakašnjenjem… Ne bih da preteram, znam da smo se razumeli…

  • Filmovi sa prevodom

    Morate da izaberete izmedju svoje egzistencije i obrazovanja i vaspitanja onih koji su vam povereni. Ja osecam nedostatak bas zbog slicnih stvari koje su se desavale devedesetih, mada bih rekao da je onda bilo mnogo vise politike