2020/2021. – jedna od boljih školskih godina


Druga polovina prethodne i ova tekuća školska godina je bila neophodna našem obrazovnom sistemu. I to ne samo našem, nego i svetskom. Pod ovom neophodnošću ne mislim na zdravstveni aspekt, jer zdravlje nema alternativu, već mislim iz ugla promene paradigme obrazovanja.  Čujem i čitam razne komentare, neki smatraju da je ova godina propala, da je treba preskočiti, da deca nisu ništa naučila. Moguće da je tako, ali svaka analiza mora biti malo dublja i često ono što nam na prvi pogled deluje očigledno, ipak nije tako. 

Da bismo doneli sud o tome kakva je bila ova školska godina, moramo se setiti kakva je bila 2018/19. i još desetak pre nje. Svi smo se slagali da se obrazovanje urušava, da je iz godine u godinu sve lošiji rezultat, da smanjujemo kriterijume da ima ko od učenika da pređe u sledeći razred, nema ulaganja u obrazovanje, sistem ne funkcioniše … i stvarno je bilo tako. Da se nije desila pandemija, taj trend bi se nastavio i dalje bi se žaba kuvala, a da ne primećuje da je u loncu. 

Sistem obrazovanja se sastoji od nekoliko činilaca i njega ne čine samo učenici i njihovo znanje. Ne postoji jasan pokazatelj niti formula po kojoj možemo da kažemo da je sistem obrazovanja dobar, ali možemo se složiti da je proizvod sistema obrazovanja kvalitet znanja i veština učenika. E, tu je prošla godina možda bila problematična. Ali, hajde da vidimo kakva je prošla godina bila za sve elemente:

Učenici

Ne znam da li postoji neko detaljno istraživanje pada ili porasta znanja učenika u ovoj godini, ali ako nam je probni test za završni test u osnovnim školama i probni test za veliku maturu u srednjim školama neki pokazatelj, onda možemo reći da je znanje manje. I svi mi nastavnici koji radimo sa decom vidimo da je znanje učenika sada manje nego prethodnih godina. Ali, setimo se da je ono u opadanju već poslednjih deceniju ili dve. Samo je sada taj pad očigledniji. 

Da li je to mnogo loše za učenike? Odgovor nije tako očigledan, jer on sada zavisi od nas nastavnika i od roditelja. Ova školska godina nam je trebala da proba da trgne učenike, odnosno da ih natera da razmisle malo o njihovom učenju i načinu rada. Sada je posao na nama nastavnicima da učenicima objasnimo da je ova školska godina od njih tražila ono što će inače i život od njih da traži. A to je aktivno učešće i angažovanje u učenju, a ne čekanje da nastavnik ispredaje i da oni prepričaju. 

Žalili smo se na sistem obrazovanja koji je isti već 150+ godina i sada imamo šansu da napravimo  promenu koja nam je neophodna. 

Moramo našim učenicima da stavimo do znanja da moraju aktivno da uče, da ne čekaju samo na nas. Mi nastavnici jesmo neophodni, ali nismo više dovoljni. Moraju da se oslanjaju na još obrazovnih resursa, da sami istražuju i dolaze do rešenja problema koje mi moramo ispred njih stavljati. Sada sve zavisi od nas. Ako se (nekad) vratimo u školu u „standardni“ način rada i ako ponovo krenemo da učenicima predajemo, da im tražimo čistu reprodukciju znanja i da se zadovoljimo što će ponoviti ono što smo mi rekli ili što piše u udžbeniku … džaba smo krečili. Vratićemo se na staro, u 2019. godinu i nastavićemo propadanje. 

Po meni je ova školska godina bila neophodna za učenike. Tačno je da je njihovo znanje mnogo manje, ali sigurno je bolje nego da smo preskočili celu godinu. Imamo šansu da sada prelomimo krivu (popularan pojam ovih dana 🙂 ) i krenemo naviše.

Nastavnici

Nastavnici su pobednici ove školske godine. Odmah iza zdravstvenih radnika, oni su potpuni šampioni. Nesumnjivo je da su ove školske godine pali s nogu, da ne kažem sa računara, od posla. Radili su mnogo, mnogo više nego prethodnih godina. Naravno, ne svi, ali većina jeste. Oni koji nisu ni ranije radili nisu ni sada, ali oni koji su ranije bili aktivi, usavršavali se i pratili razvoj tehnologije su najbolje prošli. Ali većina, odnosno ona sredina je mnogo radila. 

Ni jedna školska godina nije ovako usavršila digitalne veštine nastavnika. Bavim se stručnim usavršavanjem nastavnika preko deset godina i mogu reći da nešto znam na tu temu i mogu da tvrdim da nikakvi seminari u prethodnih deset godina nisu mogli da naprave ovo što je pandemija uradila za ovih 12 meseci. 

Pod stručnim usavršavanjem i napredovanjem ne mislim isključivo na zvanične seminare i zvanja. Ovde prvenstveno mislim na horizontalnu edukaciju. Bilo je mnogo manje seminara u ustanovama, ali zato zamalo da izginemo od onlajn seminara 🙂 Odjednom su se svi setili ovog načina rada. Ali OK, to je dobro. Većina nastavnika je samostalno i uz pomoć kolega napredovala i uspeli su da urade ono što im verovetno nije ni padalo na pamet pre godinu dana – da svoje učionice postave na internet. 

Razmislite samo koliko kolega iz zbornice znate da sada imaju svoju internet učionicu, a ranije nije bilo šanse da ih naterate da se razvijaju u tom pravcu. Na žalost, većina nastavnika je ovo napredovanje prošla na mnogo teži način, odnosno veoma, veoma naporno. Ali, to je cena neusavršavanja iz prethodnih godina. Mnogi od nas su ove godine manje spavali da bi podesili učionice, napravili materijale, ocenili radove … i to je veliki uspeh. Možda ova godina nije pokazala prave i kvalitetne onlajn nastavne materijale, ali ovo je veliki korak, početak i biće sve lakše i lakše. 

Ne mogu da vidim šta je to zbog čega bi ova školska godina bila loša za nastavnike, osim opterećenja, ali zato vidim mnogo uspeha. 

Škole

Ovde se situacija nije mnogo promenila. Menadžment škole koji je i pre pandemije bio inovativan, radio na razvoju i unapređivao uslugu i sada se trudio. Možda se sada desila samo veća razlika između boljih i „manje boljih“ škola. Jer, one škole čiji menadžment nije bio spreman za ovako veliku promenu napravile su velike probleme sebi i svojim učenicima. One koje su radile dobro sada su postale još bolje i zadržale poziciju lidera. 

Tako da je ova školska godina za škole imale veliki uticaj za škole, samo je pitanje ko je kako iskoristio. Ili nije iskoristio. 

Obrazovne institucije

Ovde mislim na Ministarstvo, Zavode, Školske uprave … Već sam jednom pisao da se tu Ministarstvo najviše pogubilo. To je bilo i logično jer je najveći teret odlučivanja pao na njih i oni nisu bili spremni. Prepisali su neke modele iz drugih država i možemo reći da su zadovoljili formu, odnosno da se učenje nastavilo, nije imalo prekida i formalno je školska godina tekla. Kvalitet nije bio u prvom planu, ali je sve teklo. I to je sasvim OK, jer je taj sistem veoma trom za promene.

Školske uprave nisu imale mnogo zapaženu ulogu. Kao i pre pandemije, služile su samo kao poštansko sanduče za prosleđivanje dopisa školama. Tu nije bilo nekih inicijativa za promene i razvoj, standardni sastanci i to je to. Bio je jedan lep primer načelnika školske uprave Kragujevac, a možda još neki, ali ovo je došlo do mene. To je ono što nam treba u ŠU. 

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja imali su veoma uspešnu godinu. Na vreme su se organizovali i svoje resurse ponudili nastanvicima i direktorima. Pogotovo ZUOV koji je odlično reagovao sa nekoliko mini-projekata kroz onlajn obuke, smernice za škole i nastavnike, sistemom onlajn tiketa za podršku … tako da možemo reći da je za njih ova godina bila uspešna. I oni, kao i nastavnici, su radili malo više, ali tako je kada si na frontu. Zavod je u ovoj školskoj godini pokazao i učvrstio poverenje kod nastavnika. 

Zaključak

Ako sagledamo sve činioce sistema obrazovanja (bar one sa najvećim uticajem) možemo reći da je za neke godina bila loša (učenici, MPN …), za neke je bila ista (škole, ŠU …), dok je za neke bila dobra (nastavnici, ZUOV, ZVKOV … ). Ako podvučemo crtu ne možemo sa sigurnošću reći da je bila očajna, loša ili da je propala. Za sistem u celini možemo reći da je bila uspešna. 

Sve u svemu … ova školska godina je bila potrebna našem sistemu obrazovanja. Nemojmo se zavaravati, biće još ovakvih školskih godina i na nama je da ili kukamo i nerviramo se na odluke države ili da sada napravimo tu promenu. A ona je jednostavna, sastoji se samo iz dva koraka: prvi je da pratimo razvoj tehnologije i obrazovanja, usavršavamo se i napredujemo, a drugi je da od učenika tražimo da se ne oslanjaju previše na nas, nego da se okrenu sebi, aktivnom učenju i istraživanju. 

Naravno, nije ovo lako, ali ni jedna promena na bolje nije laka. 

Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.