Ne znam da li je reč „reforma“ pleonazam u obrazovanju, jer inače, obrazovanje je živ proces koji se stalno menja, koji je stalno u reformi. Tako mi se čini. Slučajno (a možda i namerno) u poslednje dve godine radio sam poslove koji su me približili nekim institucijama obrazovanja, u kojima sam sagledao čitav niz, nastanak i implementacije obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju. Tek sam, evo posle 6 godina rada kao nastavnik, uspeo da kompletiram nastavni proces i naučio kako da maksimalno pružim znanje svojim učenicima.
Trenutno je oko 370 srednjih stručnih škola u Srbiji. Od toga je 155 škola u ogledu i u njima je 55 različitih obrazovnih profila u pilot fazi. Te 155 škole, pokrivaju 13 područija rada i neke od tih škola imaju pomoć raznih organizacija:
- CARDS (faza 1), obuhvata 50 škola,
- GTZ – 44 škola,
- CARDS (faza 2) – 22 škole,
- samostalno bez pomoći u ogledu je 46 škola
2004. godine osnovan je i CENSUO (Centar za praćenje stručnog i umetničkog obrazovanja), institucija koja kreira nove nastavne planove i prati njihovu implementaciju u školama. Stručnjaci iz CENSUO-a su u saradnji sa BiBB-om razvili nastavne planove u oglednim profilima kod kojih je princip obrazovanja zasnovan na ishode. Što je po meni veoma dobra stvar.
Dosadašnji način nastanka obrazovnog profila i nastavnog programa nastavniku nije davao jasnu sliku šta se od njega očekuje. Jednostavno, skup dr. i mr. su na osnovu svog iskustva definisali sadržaje koje bi trebao da ima jedan, npr. ekonomski tehničar. On bi trebao znati, marketing, knjigovodstvo, birotehniku i tako su nastali predmeti.
Novi princip izrade podrazumeva veliko učešće privrede. Algoritam se može predstaviti sledećom slikom:
Inicijativa najčešće dolazi od privrede. Privreda zahteva neko novo radno mesto i traži od sitema obrazovanja da školuje takav kadar.
Sledeći korak je da ljudi iz obrazovanja u razgovoru sa ekspertima iz privrede definišu dužnosti i radne zadatke koje bi budući svršeni srednjoškolac trebao da zna da radi. Nakon tog razgovora sastavlja se DACUM mapa koja predstavlja početni dokument za kreiranje obrazovnog profila.
Iz DACUM mape, pisci kurikuluma (nastavnici i stručnjaci iz CENSUO-a) pišu ishode za sve korake određenih dužnosti i zadataka. Nakon ispisivanja ishoda, oni se filtriraju, klasifikuju i grupišu u module. Kako naš obrazovni sistem još uvek ne vidi module, moduli se dalje grupišu u predmete.
I tako dobijamo novi profil kod koga je obrazovanje zasnovano na ishode.