Blumova taksonomija

8 Mar, 2009 | Napisao | U kategoriji: Pristup nastavi, Vesti





blumovi-nivoi

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti.

1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja.

  • Kognitivni domen – usvajanje znanja,
  • Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja,
  • Psihomotorni domen – veštine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Ovi nivoi nose određene glagole pomoću kojih definišemo dubinu usvanja sadržaja. Te glagole možemo predstaviti sledećom tabelom:

Znanje

Razumevanje

Primena

Analiza

Sinteza

Evaluacija

pamti prethodno naučeni sadržaj ovkadava značenjem sadržaja koristi naučeno u novim i konkretnim situacijama razume sadržaj i strukturu materijala formuliše i gradi nove strukture od postojećih znanja i veština prosuđuje o vrednosti sadržaja za datu svrhu
citirati
definisati
numerisati
identifikovati
ukazivati
obeležiti
navesti
locirati
podesiti
imenovati
kratko opisati
poentirati
setiti se
prepoznati
izabrati
izjaviti
reprodukovati
pisati
sastaviti tabelu
postizati
artikulisati
asocirati
okarakterisati
razjasniti
klasifikovati
konvertovati
razlikovati
označiti
opisati
diskutovati
objasniti
navesti primer
locirati
parafrazirati
predvideti
napraviti pregled
rezimirati
preboditi
utvrditi
prilagoditi
primeniti
imenovati
računati
klasifikovati
kompletirati
proračunati
sprovoditi
konstruisati
sklopiti
demonstrirati
odrediti
otkriti
uspostaviti
proceniti
zaposliti
istraživati
izložiti
uticati
ilustrovati
istražiti
praviti
manipulisati
održavati
modifikovati
orijentisati
izvoditi
vežbati
predvideti
proizvoditi
obezbediti
uspostaviti odnos
postaviti
simulirati
rešiti
koristiti
anlizirati
rasčlaniti
kategorizovati
uporediti
praviti kontrast
uspostaviti uzajamni odnos
izvoditi zaključak
detektovati
razlikovati
odvajati
ispitivati
uobličiti
grupisati
upravljati
povećati
smanjiti
naći najbolje rešenje
naručiti
kratko opisati
odabrati
obučiti
transformisati
utvrditi
sklopiti
napraviti budžet
kodirati
kombinovati
sastaviti
konstruisati
kreirati
obraditi
dizajnirati
razviti
proširiti
olakšati
uopštiti
poboljšati
integrisati
organizovati
planirati
pripremiti
proizvoditi
dovesti u vezu
ispraviti
napraviti redosled
specifikovati
oživeti
oceniti
komunicirati
zaključiti
razmotriti
konsultovati
kritikovati
prikazati
odlučivati
odbraniti
otkrivati
izvesti
proceniti
oceniti
rangirati
prevodoti
prosuđivati
opravdati
meriti
predvideti
prepisati
rankirati
opravdati
klasirati
bodovati
testirati
dati validnost
verifikovati

Kako to nama nastavnicima može koristiti?

Kada dobijete predmet koji ćete držati naredne godine, vi pronađete u službenom glasniku nastavni plan za taj predmet u kome uglavnom stoje sadržaju koje trebamo preneti učenicima. Međutim uvek ostaje otvoreno pitanje do koje dubine trebamo iće kada prenosimo znanje, veštine … To je u našim starim nastavnim planovima prepušteno nastavnicima, što nije dobro. Mislim u svakom slučaju to određuje nastavnik ali ne na ovakav način.  Iz kog razloga? Pa može se desiti da dva nastavnika koji predaju isti predmet istom profilu, čak u istoj školi različito traže od učenika. E to nije dobro.

U novim nastavnim planovima, gde je obrazovanje zasnovano na ishodima, ishodi su rečenice koje počinju nekim od ovih glagola iz gornje tabele. I nastavnik zna da ako pročita da učenik nabroji, nema potrebe da traži nešto više od njega. Naravno nastavnik to može raditi ali ne bi trebao to ocenjivati, nego se držati samo ishoda.

Natavnici koji rade po starim nastavnim planovima u kojima nema ishoda, trebali bi samo napraviti ishode i sa svojim kolegama uskladiti glagole i dubinu koju traže od učenika.Ovo ne znači d ase nastavnici slepo drže tog nivoa prilikom prenosa znanja. Nastavnik će uvek učeniku preneti malo više sadržaja ali kasnije kada ocenjuje neće tražiti od njega ništa više nego što piše u ishodu u nastavnom planu.

Uzmimo slučaj predmeta Osnovi elektrotehnike. Taj predmet se javlja i u III stepenu i u IV stepenu elektrotehničke struke. I ako uzmete nastavni plan videćete da ima iste teme : elektro-statika, elektro-dinamika … Ovde nastavnik mora odrediti nivo do koga će ići kod učenika u III stepenu a do koga u IV stepenu. Npr. kod III stepena ide samo do nivoa razumevanja, dok kod IV ide do analize. I samim tim glagoli u tim kolonama mu definišu ono šta treba tražiti od učenika.

Ovime ćemo jasno napraviti gradaciju ocena i rešili smo jedna veliki problem, ocenjivanje. Ako vam je u ishodu tražnja: nabroji države Balkanskog poluostrva, i ako učenik samo nabroji, ta ocena je čista petica. Jer je zadovoljio ishod koji je za njegov profil (npr. konobar).  A ako u njegovom ishodu piše: objasni zašto su baš te države na balkanskom poluostrvu, ako učenik samo nabroji dobiće nižu ocenu a ako zna i da objasni onda ocena pet, jer mu tako piše u nastavnom planu (npr. turistički tehničar.)

Blumova taksonomija je odličan reper nastavnicima kada planiraju svoju nastavu. Pogotovu što nam govori do kojih nivoa da idemo priikom rada sa učenicima. Uglavnom trebamo postaviti visoke kriterijume i tražiti od učenika za ocenu 5 nivoe analize, sinteze ili evaluacije i ako nam učenik puko prepriča samo ono što smo mi njemu preneli …. ocena mora biti drastično niža jer je to nivo znanja.

Blum je to otkrio 1956 godine i tada su postavljeni temelji kvalitetnog obrazovanja, dok rezultati kod nesa govore da su nači učenici još uvek na nivou znanja, bar vlika većina njih.

Post to Twitter

53 komentara
Ostavite komentar »

  1. Kada uporedim nastavni program za ogledno i klasično odeljenje za isti predmet, osnovna razlika je upravo u ovome. Ishodi određeni konkretnim glagolima koji određuju dubinu usvojenih sadržaja. Naravno, potrebno je prvo razumeti i čitati ishode, u čemu je potrebno poznavanje upravo Blumove taksonomije. Iskreno, nisam sigurna koliko su detaljno nastavnici upućeni u celu priču. Mislim da se i dalje prvenstveno orijentišu prema “preporučenim sadržajima”.

    Zadnja dva nivoa su predviđena za više nivoe obrazovanja, višu školu, fakultet… zar ne?

  2. Pa generalno da.
    Nivoi sinteze i evaluacije predstavljaju visoke zahteve za prosečnog učenika, ali mogu se koristiti i u srednjoj školi. Sve zavisi od profila do profila i od predmeta do predmeta … ali generalno…retko.

  3. Volim ovaj blog !!!
    Nemam sta drugo da kazem….

  4. Deda dobrodošao ….

    i blog voli Vas :)

  5. Zoki, pratim odavno ovaj blog, ali nisam komentarisao…
    Ipak , hvala ti na dobrodoslici !!!
    ps.. ja se odavno odomacio ovde, lol :P

  6. Radim u prosvjeti skoro 40 godina. Za Blumovu taksonomiju saznao sam tek krajem 20.i početkom 21. vijeka. U bivšem socijalističkom sistemu Blum i Blumova taksonomija , kao i neke druge nove vrste “kvalitetne”, nastave nisu izučavane a ipak smo imali kvalitetne i obrazovane kadrove, kvalitetne prosvjetne radnike koji vaspitali i obrazovali generacije koje su podigle ovo što danas imamo. U školskom dvorištu nije bilo školskih policajaca, ni vršnjačkog nasilja. Danas kada smo srušili sve što je valjalo i kada smo se počeli diviti svemu onome što dolazi sa zapada, situacija je u školstvu , i ne samo u školstvu, alarmantna. Kuda nas to vodi izvjesno je već sada. Skoro svaka varoš ima svoj fakultet, a znanje koje se daje djacima i studentima sve je tanje i tanje. Važna je, nažalost, samo diploma.

  7. Dobrodošao Danilo,

    u potpunosti ste u pravu sve što ste rekli. Vaspitavali ste i obrazovali generacije koje su podigle ovo što danas imamo. Da li mislite da ste ih dobro obrazovali ako je to ovo što danas imamo? Sami ste naveli posledice …

  8. studenti pedagogije izucavaju detaljnije Bluma

  9. Zorane,
    slažem se sa gospodinom, a djelimično i sa Vama. Da, nas su dobro obrazovali, tj. kvalitetno i bez savremene tehnologije koju uzgred budi rečeno dobro savladavamo čak i sa svojih 50 godina i više, ali ste zaboravili bitan element , vaspitanje koje je prepušteno medijima i ulici, a sve manje školi. Nažalost u škole su mnogi zalutali , mislim na prosvjetne radnike koji u svakoj selendri mogu da završe nazovimo fakultet. Imale su bivše generacije ovu čuvenu taksonomiju, ali se nije tako zvala niti praktikovala.Na moju veliku žalost jako malo u našem obrazovanju na Balkanu ima dostignuća drugih zemalja i kontinenata , bolje rečeno drugih vjetrova. Neke vjetrove u obrazovanju treba izbjegavati ili usmjeriti onaj dio koji nas može oplemeniti.Izgleda da smo badava izučavali komparativnu pedagogiju .

  10. postovane kolege,
    mozete li da kazete nesto o tome kako zakljucujete ocene?
    nama u skoli (nije u boru) traze da zakljucujemo krajnju ocenu kao aritmeticku sredinu zakljucne ocene na polugodistu i svih ostalih ocena iz drugog polugodista!!!
    unapred da kazem da to jeste strasno i nelogicno, pa bih volela da cujem kakva je praksa kod vas!

  11. Zorane,
    Upravo sam u fazi izrade globalnih i orijentacionih planova i istražujem koje su se inovacije pojavile u organizovanju časova (bila sam na porodiljskom bolovanju).Sjajno je što postoji ovaj sajt i neko ko je spreman da podeli svoje iskustvo sa drugima.Imam 8 godina radnog iskustva i željna sam da saznam što više o svemu što može poboljšati moj rad u odeljenju.Stoga mislim da su iskustva drugih kolega dragocena.
    Ako se izmestimo iz okvira obrazovanja u okvire ljudske civilizacije- napredak je moguć samo ako se nadogradnja izvodi na temeljima dobrih postignuća naših prethodnika, ali i savremenika.Ne treba prihvatati sve po svaku cenu, nego uzeti samo ono što vodi ka napretku.Moramo se menjati, prilagođavati i istraživati, ali iznad svega moramo voleti svoje đake i posao koji radimo.

  12. @td ….. ja ocene tako zaključujem. Niko mi nije rekao da tako radim, ali ocena na polugodištu utiče na krajnju ocenu. Ali kažem to je moj primer, niko to od mene ne zahteva.

  13. @ Dina lepo rečeno, nema šta. Istorija kao nauka zato i postoji da nas podseti na iskustva naših prethodnika a mi ćemo filtrirati i iskoristiti samo ona dobra. Ali da bi čovek mogao da napreduje, mora da prihvati i nešto što nije provereno i na svom iskustvu da se odluči da prihvati ili ne.
    Dobrodošla na sajt, i nadamo se da ćete ovde naći puno toga što možete iskoristiti u Vašem radu

  14. Danilo je u pravu, većim delom. Ako se pročešljaju udžbenici metodika iz tog ranijeg perioda, vidi se da se sve ono o čemu se govori kod Bluma pominje i tamo. Generacije JESU izlazile pismenije nego iz današnjih škola. Gde su sada ti koji su u ono vreme bili oni koji su učili? Mahom po inostranstvu. Ono što je napravljeno s državom je, kao što je to neko lepo primetio “osveta loših đaka”. Šta nam danas vredi razmahivanje Blumovom taksonomijom kada nam po školama rade nepismeni ili polupismeni učitelji? U osnovi, hoću ovo da kažem: naš školski program nije tako loš; reforma koju je osmislila ekipa stručnih ljudi (sa odseka za psihologiju na Filozofskom) je sjajna; No, problem je i dalje u tome što nemamo kadar koji bi tu reformu izneo. Većina učitelja na seminare idu samo zato da bi im se pisali sati, na jedno uvo im uđe a na drugo izađe, a predavače koji govore o inovacijama smatraju kretenima. Deca na prijemnim ispitima prolaze sve lošije i lošije – obratite samo pažnju na rezultate od ove godine (a da ne govorim o tome da deca na tim kvalifikacionim ispitima uopšte nisu u ravnopravnom položaju – dok se jednima dozvoljava da prepisuju do mile volje ili im se čak diktiraju rešenja, druge se zastrašuje i preti im se)

  15. Btw, ja sam došla preko google-a tražeći Blumovu taksonomiju. Preciznije, onu tabelu u kojoj se procenjuje na kom je nivou koji zadatak (gleda se po dve koordinate … znate na koju tabelu mislim?)

  16. Pozdrav Sanja i dobrodošla na sajt.
    Interesantna priča o “osveti loših đaka” – lepo rečeno.
    Što se reforme tiče, da je dobro osmišljena imala bi i efekta. Ako je problem u kadru, reforma je morala to da predvidi i reši. Ovako nije. A da ne pričam da reformu srednjeg stručnog obrazovanja smišlja Univerzitet. To nema nikakvog smisla. Sve dok je tako, reforma se neće desiti.

  17. Pozdrav svima !
    Odlično je što postoji blog ove vrste tako da možemo da razmenjujemo iskustva pa samim tim i unapredjujemo naš rad.
    Hteo bih da kažem svoje mišljenje vezano za prethodne komentare i trenutno stanje u školstvu.
    Što se tiče znanja i sposobnosti dece koje sada pohađaju školu smatram da su daleko veća i razvijenija. Problem leži u tome što je gradivo sve obimnije i što su zahtevi sve veći i sve se bazira na prostoj reprodukciji znanja a vrlo malo na praktičnoj primeni.
    Što se tiče nasilja u školama ono je uvek postojalo samo se to više sakrivalo i rešavalo na drugi način (ŠAMARANJEM, VREĐANJEM I OMALAŽAVANJEM UČENIKA).
    U osnovnoj i srednjoj školi koje sam ja pohađao bilo je mnogo više nasilja nego li sada (ili ga ja sada, sa ove pozicije, neprimećujem).

    Takođe, smatram da nije u redu da predstavljamo stvari kao da je ranije sve bilo dobro a sada je sve katastrofa pošto su isto to nama govorili naši učitelji i roditelji a njima njihovi učitelji i roditelji a njima …………………..
    Mislim da bi svi trebali malo više da se potrudimo i da posvetimo više vremena deci, NJIHOVIM potrebama, NJIHOVIM interesovanjima, NJIHOVIM problemima.

    Još jedan veliki problem želim da spomenem.
    Zahtevi iz Školskih uprava i Ministarstva prosvete uglavnom podrazumevaju i naglašavaju ogromnu papirologiju i pisaniju i po mom mišljenju to oduzima i učiteljima i nastavnicima puno vremena a ne dovodi do bilo kakvog poboljšanja. Samim tim guše njihovu kreativnost i stvaraju im određeni strah.

    Želeo bih da se izvinim ako su ovi moji stavovi uvredili nekog ali cilj mi je da stvari postavimo na realnim osnovama i da probleme rešavamo otvorenim dijalogom.
    Šta vi mislite o tim problemima ?

  18. Dobrodošao Zoki na ovaj blog.

    Naravno da se moramo prilagoditi učenicim, jer mi inače trebamo da pratimo njihov razvoj a ne oni naš. Ali obrazovni sistem koji je kod nas na snazi i koji neguje prosečnog nastavnika, ne ostavlja mnogo prostora za te stvari. Jer kako naterati nastavnika da otvori nalog na Facebook-u? Jednostavno to je odličan kanal za komunikaciju sa učenicima, ali što bi nastavnik to radio, kad se trudil ili ne trudio … ista plata na kraju meseca. Možemo mi entuzijasti ovde da pokrećemo i pišemo o raznim problemima, ali to je samo dok nas sistem ne uvuče u njeguvu prosvetnu melaholiju.

    Kada se među nama počne praviti razlika …. biće sve drugačije. Jer tržišni princip samo može iznedriti kvalitet.

  19. Elem, ovo sa kvalitetom učitelja i nastavnika je apsolutno tačno. Ja sam živ primer. Do skoro sam radio u privredi za solidnu platu od koje sam uglavnom lako izdržavao porodicu. SEKA je firmu slomila, radilo se bez plate i na kraju, zaposlio sam se u srednjoj školi kao profesor.
    Od profesorske plate mogu da platim kiriju, režiju i pola mesečnih troškova za hranu. Žena mi ne radi – inženjer bez posla. U kući dvoje dece.
    Šta mislite kako preživljavam? Pa radim još najmanje jedan, a po nekad i 3 dodatna posla (projekti, tezge i sl.)

    Kada se spremam za nastavu? Pa ne spremam se, improvizujem. Ko gubi? Učenici.
    Inače, zbog velikog iskustva u privredi, učenici mi govore da sam prvi profesor koji je uspeo da im približi značenja teorijskih razglabanja koja su dosad bili prinuđeni da bubaju.

    Naravno, na kraju, prva povoljna ponuda za posao i napuštam školu. Govori li Vam sve ovo o suštini problema?
    Znam da ovo baš nema mnogo veze sa Blumovom taksonomijom, ali da bi to neko pokušao da shvati i primeni, potrebno je da bude posvećen poslu ili da ga neko (ili nešto) na to primora.

    Cela priča mi se jako dopala još prvog radnog dana, zahvaljujući školskom pedagogu koji se potrudio da nama novajlijama blumovu taksonomiju i pristup ogleda odlično objasni. Sve je to u redu, al što kaže naš narod – ne maže se na hleb.

    Na kraju, pitanje:
    Da li svi vi koji se trudite da poboljšate obrazovni sistem, pa čak imate vremena da blogujete, živite i izdržavate porodice od profesorske plate?

    Epilog: da ne bude da sam od onih kontraproduktivnih. Da pojasnim o melanholiji. Radim čitava 2 meseca, prihvatio sam se obaveza koje se ne plaćaju. Učenike sam vodio u firme gde mi rade prijatelji, da bi videli ono o čemu uče. Prihvatio sam se čak i rada na razvoju novog plana i programa za ogled. Šta me je dočekalo: zavist, prezir, neznanje i što je najcrnje, čak i tamo gde se očekuje entuzijazam, samo želja da se što pre odradi, a kvalitet 0 sa velikim N. Imam osećaj da zaziru od mene jer, ako se ispostavi da je jedan nastavnik u stanju da radi 8 sati, verovatno će morati i oni. A ja šta ću, navikao da kod “gazde” radim 12 sati dnevno, pa mi u školi 8 na dan dođe kao pesma. Da ne pričam o tome da je 21 čas nedeljno, sa svim ostalim dežurstvima i administracijom, ispod 6 sati dnevno.

    Da ne dužim dalje: nastavnici su nam lenji, učenika je sve manje i u borbi za učenike kriterijumi idu dole. Kvalitet takođe.
    Ova zemlja mora da odluči na koju će stranu: ili će se obrazovanje plaćati i biti kvalitetno (tržišni princip), ili će država (kao nekad) platiti svima besplatno obrazovanje, a kvalitet će zavisiti od visine profesorske plate. Trenutno sedimo na dve stolice i to se vidi. (studenti protestvuju, profesori štrajkuju, učenici nezainteresovani, roditelji kivni)

    Kao što reče Zoki, nadam se da nikoga nisam uvredio, ali ako i jesam, sam se pronašao. Trudio sam se da budem iskren. Nadam se da će bar iskrenost nekome pomoći da uvidi i reši problematiku. Ako ni zbog čega drugog, a ono, krajnje sebično, zbog sinova koje imam i koji će uskoro u školu. Opet iskreno.

    Iskren pozdrav!

  20. Cufta u pravu ste u potpunosti. I naravno da nikog ne vređate. I ja se plašim za svoje dete kad pođe u školu. Mislim da se ni jedan nastavnik ne može pohvaliti dovoljnom finansijskom motivacijom za ono što radi.. Ali znate da vlast uvek obrazovanje stavlja na poslednje mesto. I da time degradiraju obrazovanje i nastavnike. Juče sam video jednu sliku ispred škole u Nemačkoj na kojoj piše: I nastavnici su ljudi.

    Ovo naše piskaranje na blogovima, je samo pokušaj da podelimo naše znanje sa drugima. A kako vodim blog, od silnih obaveza i sami vidite kad je poslednji post izašao. U obrazovanju stalno ima posla (da ne kažem za budale) ali nikad nema dovoljne finansijske satisfakcije. Ali pretpostavljam da ima neke druge. Nadam se da ćemo se ovde družiti i za nekoliko godina pa ćemo videti da li je škola uspela da Vam se uvuče pod kožu :)
    Dobordošli na sajt.

  21. Upravo radim seminarski rad na temu motivacija, proveravanje i ocenjivanje ucenika 5.-8. razreda osnovne skole. Procitah sve komentare. Bio sam u prosveti 12-20 godina. Nema tu bezbrizne egzistencije. Posao se voleo pa je bilo uspeha. Motivacija treba za sve. Gde naci motiv? Skolstvu treba pomoci da proizvodi “kadar” za ono sto ga ocekuje u zivotu. Pozdrav svima. Citajmo se i obavestavajmo.

  22. U prosveti sam 7 godina. Ko radi svoj posao kako treba oticice u prevremenu penziju, a ko nije savestan nije od prvog dana. Zaista je malo kolega koji su cisti entuyijasti. Nemam supruga i decu i ceo mi se zivot vrti oko posla. Nikoga ne osudjujem… samo situacija nije dobra. UVAZENE KOLEGE U OVOJ DRZAVI SE PAMET I NAUCNA ZVANJA NE ISPLATE. Decu nam satanizuju glupostima, uspesno se stancuje horda ispranih umova, generacije bez buducnosti dolaze kako bi njima politicka elita sto vise manipulisala, elem kome jos treba covek koji misli- TO JE NAS PROBLEM.

  23. Sve je ovo savrseno,a jos bi savrsenije bilo kad bi zazivelo u praksi,jer,plasim se da je zasad samo mrtvo slovo na papiru.U mojoj skoli se mladi radnici,radikalni,obrazovani,upuceni,smatraju za nepozeljne struje,dok su starije kolege,citiram ‘uspesno dresirani’.

  24. Sjajan blog, sve pohvale za trud, upornost, strucnost. Eh da je nasem skolstvu vise ovakvih Zorana:-)
    Sto se tice Bluma i njegove taksonomije, oni koji je imaju u malom prstu svesni su njene prednosti, oni koji nisu imali priliku da se susretnu sa BT kriticki su raspolozeni, sto je negde i normalno, najlakse je kritikovati nesto sto ne znamo, na taj nacin prikivamo svoje neznanje. Kako radim jedan akreditovani program za ucitelje, u kojem je jedna od aktivnosti ,upravo individualizacija nastave sa akcentom na proveru usvojenosti sadrzaja putem zadataka razlicitih nivoa slozenosti, susrecem se sa porazavajucim cinjenicama, koje govore, da nasi ucitelji retko upotrebljavaju ovu taksonomiju. Naravno, da je jos vise porazavajuce saznanje, da je ne koriste zbog revolta prema Bllumu, vec zato sto i ne znaju da ista postoji. Nas obrazovni sistem pod hitno nesto krupno mora uraditi kako se sve ne bi urusilo. Kako sam i sama uciteljica, ne zelim da kritikujem moje kolege zbog primetnog nepoznavanja osnovnih principa individualizacije nastave, ali moram da priznam da su osim sistema, krivi i sami ucitelj,i koji strucno usavrsavanje shvataju kao prikupljanje sati, a ne nadogradjivanje strucnih znanja i popunjavanje praznina nastalih dugogodisnjim tavorenjem.

  25. Učiteljice,
    nemojte tako :) Zoran je samo jedan prosečan nastavnik i imamo mi u Srbiji mnogo više kvalitetnih prosvetnih radnika samo … potrebna je mala pomoć sistema da oni izađu na “svetlost dana”.

    Što se tiče našeg obrazovnog sistema i njegovog urušavanja …. ne brinite se .. više neće moći :)

    Hvala na komentaru.

  26. Odličan blog, sjajni komentari, bravo! Kolega koji se žalio na tešku finansijsku situaciju prosvetara…svi smo u istom sosu – ali ne samo prosvetari, već svi mi u Srbiji. Svima je teško.

  27. Поштовани колега, први пут сам на Вашем сајту и јако ми се допада. Сасвим случајно сам налетела на њега укуцавши појам који ме увек изнова интересује. Обзиром да сте више него упућени у тематику, волела бих да знам шта је Ваша ужа струка. Подсећате ме на математичаре. Поздрав

  28. Kolegenice Zorice dobrodošli na sajt. Hvala na komplimentu a što se tiče uže struke …. nema je i to mi je veliki problem. Inače sam nastavnik informatike i u nastavi radim 50% a ostatak radnog vremena sam angažovan na projektu reforme srednjeg stručnog obrazovanja.

  29. Reforme?…Pa, to je super. Rado bih se upustila u neki projekat reforme vezane za osnovnu školu. Volim inovacije. Mnogo mi smeta što ne postoji sajt na kome će se naći inovativne metode, redosledom kako nastaju, a ne da jurim Prosvetni pregled i stručne časopise. Volim da eksperimentišem sa klincima. Ako Vi ili neko od kolega sa sajta dodje do neke nove metode, volela bih da mi prosledi informaciju. Pozdrav.

  30. meni ovo pitanje bilo na ispitu i zbog njega padnem..

  31. Kako napisati pripremu za čas istorije ili geografije po Blumovoj taksonomiji.

  32. Zorane,

    Objasnio si Bluma bolje od mnogih pedagoga. Trazi da ti uruce diplomu iz pedagogije (mada, iskreno ne znam sta ce ti!)

  33. @Nataša .. nemoj tako. Pedagozi su ipak duša škole.

    @Branislave …. ne pišemo mi pripreme po Blumovoj taksonomiji. Blumova taksonomija nam u stavri služi samo da vidimo šta nam treba od učenika. Šta želimo da ih naučimo, da jasno definišemo njihove potrebe, odnosno potrebe određenog profila. E zatim kad definišemo ishode (glagole) za pojedine module ili nastavne jedinice, onda pišemo pripremu začas.
    A priprema može biti u bilo kojoj formi. Te dve stvari su ne zavisne.

  34. Poražavajuća je činjenica da bi od 300 anketiranih 30% platilo pripremu za čas. Ukoliko su te odgovore dale osobe koje su prosvetni radnici, svi bi trebalo da se pitamo ko radi u školama!

  35. Da Vesna, skoro sam razmišljao na tu temu. To se može tumačiti različito.
    Jedno je da nastavnici smatraju da mogu sami to da rade i da nema potrebe da plaćaju drugome za taj posao.
    Drugo je da misle da se taj autorski rad ne treba platiti, već da se do priprema može doći na neki drugi način.
    Treće je zavist da se nekome plati i taj da zaradi novac, (jer mi smo poznati kao najzavidnija profesija)

    ko zna šta još može biti ….

  36. Veliki pozdrav za CUFTU…zbog iskrenosti…i zbog svakodnevnih cimanja… razumem te odlicno, jer nekad sam i ja bio u toj situaciji…ali, moraces da izdrzis i da se boris…jer nemas drugi izbor…ZA NAJTEZA VREMENA, POTREBNI SU NAM NAJJACI KARAKTERI, U SVAKOM POGLEDU…NE BIH VOLEO DA SAM U PRAVU, ALI…NESTO MI SE SVE CINI DA NAJTEZA VREMENA TEK DOLAZE…ZA PROSVETU…TU TVOJU SVAKODNEVNU BORBU VIDE I UCENICI, SASVIM SIGURNO, A DA TI TOGA MOZDA NISI NI SVESTAN…KAO NI SVI MI…KOJI RADIMO U PROSVETI…AKO SE MI SLOMIMO, STA MISLIS, KAKO CE UCENICI REAGOVATI ?! O NASIM PORODICAMA DA NE PRICAM… JOS JEDNOM, VELIKI POZDRAV ZA SVE PROSVETNE RADNIKE SIROM SVETA…NAROCITO ZA ONE SA JAKIM KARAKTEROM…SPOSOBNIM DA OPSTANU U OVAKVIM USLOVIMA…A DA NE IZGUBE MNOGO OD LJUDSKOSTI,STRUCNOSTI, SVOG IDENTITETA I VOLJE ZA PRENOSENJEM ZNANJA MLADIM GENERACIJAMA…

  37. Dodjoh do ovog Bluma…Zamislite, polazem ispit za licencu, uveliko ucim pedagogiju, zavrsila sam filoloski fakultet i imam zvanje profesora, a niko se ne seti da u toku cetvorogodisnjeg skolovanja na fakultetu udene negde pedagogiju, nego moram sada da je polazem, apsurdno zar ne? Inace, ja sam od ove mladje garde profesora koja je dobro iskusila na sebi principe tradicionalne skole i mogu reci da je bilo tu dosta propusta. Licno smatram da ne treba zatvarati oci i usi pred tekovinama savremenog nacina zivota i savremene pedagogije, vec treba sve iskoristiti u cilju sto boljeg obrazovanja nase dece. Nije slucajno sto na raznim proverama na evropskom i svetskom nivou nasi ucenici postizu najslabije rezultate iz primenjenih znanja.
    smatram da je ova taksonomija itekako prakticna da vec jednom naucimo sta zelimo od svojih ucenika, i da ceo tok nastavnog procesa zavisi upravo najvise od naseg odnosa prema ucenicima i prema njihovim individualnim karakteristikama( ovo iz mene govore Trnavac i Djordjevic) . Samo jos jedno pitanje, pa zavrsavam, casna rec…
    Sta vi mislite o inkluziji? Pozdrav!

  38. Moram da se zahvalim administratoru za ovaj post, jer ce mi sigurno pomoci da polozim ispit koji je za nedelju dana.
    Cudi me to sto niko nije pomenuo da postoje skole u kojima uopste nema pedagoga (moja gimnazija) i da profesori sa ovom taksonomijom mogu da se upoznaju jedino na seminarima (za koje su znamo koliko dobro motivisani). Smatram da je i veliki teren stavljen na profesore. Sa vecom kolicinom novih znanja i informacija, stvara se potreba da se to novo prenese novim generacijam. Ministarstvo dakle samo odredi sta treba da se nauci, uvrsti to u program i ostavi profesorima da to prenesu kako zanju i umeju.

  39. objasnili ste bluma ali mozete li da objavite standarde u tri nivoa i da ih ocenite brojcanim ocenama od 1do 5

  40. Slavice, na koje standarde mislite? Na ove nastavničke koji se trenutno rade u Zavodu? Hoću samo nisam u toku da je proces završen. Ako je to to?

  41. Da to je to ,a mislim na standarde znanja ucenika u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja odnosno ocekivane ishode koji su klasifikovani u tri nivoa osnovni, srsdnji i napredni. pozdrav

  42. Ufff… nisam upoznat sa time. Ali ako imete neki link podelite sa nama. Rado ćemo pogledati i prokomentarisati. Hvala vam u svakom slučaju na informaciji.

  43. Uh,svasta ja ovdje procitah,unaprijed cu da se izvinim ako sam nesto preskocila ,ali moram da prokomentarisem prvobitno objasnjenje koristenja Blooma i ishoda ucenja , ( npr.zasto bi za jednog konobara ishod ucenja bio puko reprodukovanje cinjenica a za turistickog tehnicara razumjevanje ili primjena….itd).Ovo spominjem iz jednog prostog razloga , ako se Bloom shvati u tom smislu gdje su tu mogucnosti prepoznavanja i uvazavanja darovitih i kreativnih , a znamo da oni obicno u kognitivnom smislu vrse operacije najviseg reda tj.analize , sinteze i evaluacije odnosno divergentnog misljenja koje je i odlika kreativnosti.Dakle mislim ipak da bez obzira na sve ,svima treba dati sansu da usvajaju znanja na njima svojstven nacin a to mozemo samo ako svima damo sansu da biraju na koji nacin ce da orade cinjenice , kombinovanjem zadatak svih nivoa , pa neka nastavnik numerise pored svakog pitanja nivo kognitivnog domena i shodno tome ocjeni ucenika.Mnog je tu stvari uvezano da bise toliko uprostavalo…..

  44. uvaženi gospodine, zahvaljujem se na ovako korisnom članku. treba mi pomoć ukoliko ste u stanju da mi je pružite. naime, student sam na master studiju i jedan od predispitnih zadataka za jedan predmet je napisati kvalitetnu pripremu za jedan anstavni sat, i uz nju obavezno napisati ishod učenja po Blumovoj taksonomiji. ukoliko imate takvu pripremu volio bih da mi je pošaljete na mail. volio bih da vidim model takve jedne pripreme. na tome bi vam bio jako zahvalan

    hvala unaprijed

  45. Postovani, nadam se da ovaj blog jos funkcionise, iako je datum poslednjeg postavljenog komentara skoro pre godinu dana! Veoma smislena komunikacija i razmena iskustava! Postovani Zorane, hvala Vam na ovom veoma korisnom tekstu o Blumovoj taksonomijom. Ja nisam dosla iz privatne firme ali ono sto je napisao Cufta je skroz tacno kao i Ono sto je rekao From Rusia. Moj kolega tehnicar je bio u slicnoj situaciji, kaze da se oseca kao radni konj naspram tih prezrivih paradnih! Ja biram kao sto rece kolega da budem entuzijasta da ne kazem radni konj.

  46. Super je ovo o taksonomijama ako ljudi zele nesto da nauce ili obnove ako su ucili, a posebno za one koji nameravaju da to i primene. NISTA NIJE KAO STO JE NEKAD BILO. Svet je drugaciji.Deo tog sveta su pre svega deca a i sve ostalo na ovoj ojadjenoj zemaljskoj kugli, na kojoj je naravno i Srbija.Moramo se prilagodjavati ,menjati,usavrsavati,napredovati…Sve to zahteva rad,rad i rad,vreme,vreme i vreme, sto je svima jednako dragoceno.Potpuno podrzavam Cuftu ali moram nesto i da dodam.Da li zna skolu u Srbiji u kojoj casovi traju 45 minuta, kako to Zakon kaze.Ako se malo pozabavi tim, videce da radno vreme prosvetnih radnika nije ni blizu onih 6 sati o kojima pise.A gde je tu vaspitna uloga skole i vaspitanje licnim primerom. U kojoj to skoli u zemlji Srbiji prosvetari rade za vreme raspusta,zimskog,prolecnog,letnjeg…Sednice se drze i pre nego sto se zavrsi polugodiste,da se nebi ljudi maltretirali dolazeci u skolu kada su deca na raspustu..Svi znamo sta je godisnji odmor.To je vreme kada najveci broj prosvetara sebi stavi zabranu da SVRATI u skolu…
    Za malo da zaboravim sta sam hteo Zorana da pitam. Voleo bih da verujem da ce doci vreme kada ce ocene razlicitih nastavnika istog predmeta bar u istoj skoli znaciti isto.Cesto kada pitam nekog ucenika sta ima iz nekog predmeta,moram da ga pitam i ko mu taj predmet predaje.Veliki je napredak za skolu kada se nastavnici jednog strucnog veca(aktiva) usaglase o bodovnoj skali,na nivou skole to je skoro nemoguce naci u praksi.
    Moje pitanje glasi: sta znaci do 40% -dvojka ili recimo preko 90% -petica.Sto bi rekao nas narod, gde pise da to mora biti taj ili neki drugi procenat.
    Nadam se da ovo pitanje muci i mnoge druge koji primenjuju bodovnu skalu i imaju potrebu ili obavezu da je usaglase pa bi i njih obradovao odgovor. Unapred hvala.

  47. “U kojoj to skoli u zemlji Srbiji prosvetari rade za vreme raspusta,zimskog,prolecnog,letnjeg…”
    Evo, svratite do nas :D Uvek ima nekog u školi – subotom, nedeljom … ma, uvek.
    Inače, “prosvetari” rade 24 h dnevno, 365 dana u godini – citiraću sada moju ćeru: “Ti mama uvek smišljaš kako da mučiš tu jadnu decu matematikom!” :P

    Bodovna lista je stvar dogovora predmetnog nastavnika (ili bolje stručnog veća predmeta) i učenika na početku školske godine. Nije važno kakva je – važno je da se ne menja tokom godine.

  48. Kolega @Dok ako mislite: “Kako da ocene nastavnika isto znače” … realno do neće biti nikada, teoretski .. može se napraviti :) U pravu ste u potpunosti da isti predmet različiti nastavnici, različito uče učenike i različito ocenjuju. To se može rešiti standardizacijom testova, kontrolnih i pismenih vežbi, odgovaranja … ali da li će se realizovati ne znam.

    Skale za ocenjivanje treba da postoje, ne mora da postoje, ali je u redu zbog učenika da transparentno znaju na čemu su. Kao i mnoge stvari u prosveti i ovo je neko nepisano pravilo, svako može praviti svoju skalu, i staviti bilo koliko % za dvojku ili peticu, ali ako postoje u školi, u okviru aktiva standardizovani testovi, onda je OK da se napravi i standardizovana skala.

    Sasvim je moguće da iz istog predmeta ali za različite oblasti pravite različite skale, kod mene je za dvojku mnogo veći procenat kada radimo gradivo koje su učenici prošli u osnovnoj školi, a niža je granica kada radimo nešto novo.

  49. Hvala puno! Jos kada bi neko imao toliko volje i snage da razjasni vezu Blumove taksonomije i misljenja koja ucitelji pisu u prvom razredu.

  50. Ja ne znam da li ta veza uopšte postoji i da li treba da postoji. Možda se javi neki učitelj :)

  51. Kažu da postoji. Ja sam ovako razumela i pisala, a volela bih da neko iskomentarise. (Ovo mi je već treća generacija prvaka i ponovo novi zahtevi i prica oko opisnog ocenjivanja.) Na primer: ako napišemo ” Izvodi zaključak” da li je to tip očekivanog mišljenja na nivou analize? ili “iznosi orginalno mišljenje, procenjuje ideje drugih” sinteza i evaluacija.

  52. Mnogo mi se dopao ovaj formular za samoprocenu postignuća na kraju oblasti, pa reko’ da podelim :)
    http://timespaceeducation.wordpress.com/2009/11/25/the-power-of-evidence/

  53. [...] Школа без зидова: Блумова таксономија (8.3.2013) [...]

Ostavite komentar