Blumova taksonomija 55


blumovi-nivoi

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti.

1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja.

  • Kognitivni domen – usvajanje znanja,
  • Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja,
  • Psihomotorni domen – veštine

Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Ovi nivoi nose određene glagole pomoću kojih definišemo dubinu usvanja sadržaja. Te glagole možemo predstaviti sledećom tabelom:

Znanje

Razumevanje

Primena

Analiza

Sinteza

Evaluacija

pamti prethodno naučeni sadržaj ovkadava značenjem sadržaja koristi naučeno u novim i konkretnim situacijama razume sadržaj i strukturu materijala formuliše i gradi nove strukture od postojećih znanja i veština prosuđuje o vrednosti sadržaja za datu svrhu
citirati
definisati
numerisati
identifikovati
ukazivati
obeležiti
navesti
locirati
podesiti
imenovati
kratko opisati
poentirati
setiti se
prepoznati
izabrati
izjaviti
reprodukovati
pisati
sastaviti tabelu
postizati
artikulisati
asocirati
okarakterisati
razjasniti
klasifikovati
konvertovati
razlikovati
označiti
opisati
diskutovati
objasniti
navesti primer
locirati
parafrazirati
predvideti
napraviti pregled
rezimirati
preboditi
utvrditi
prilagoditi
primeniti
imenovati
računati
klasifikovati
kompletirati
proračunati
sprovoditi
konstruisati
sklopiti
demonstrirati
odrediti
otkriti
uspostaviti
proceniti
zaposliti
istraživati
izložiti
uticati
ilustrovati
istražiti
praviti
manipulisati
održavati
modifikovati
orijentisati
izvoditi
vežbati
predvideti
proizvoditi
obezbediti
uspostaviti odnos
postaviti
simulirati
rešiti
koristiti
anlizirati
rasčlaniti
kategorizovati
uporediti
praviti kontrast
uspostaviti uzajamni odnos
izvoditi zaključak
detektovati
razlikovati
odvajati
ispitivati
uobličiti
grupisati
upravljati
povećati
smanjiti
naći najbolje rešenje
naručiti
kratko opisati
odabrati
obučiti
transformisati
utvrditi
sklopiti
napraviti budžet
kodirati
kombinovati
sastaviti
konstruisati
kreirati
obraditi
dizajnirati
razviti
proširiti
olakšati
uopštiti
poboljšati
integrisati
organizovati
planirati
pripremiti
proizvoditi
dovesti u vezu
ispraviti
napraviti redosled
specifikovati
oživeti
oceniti
komunicirati
zaključiti
razmotriti
konsultovati
kritikovati
prikazati
odlučivati
odbraniti
otkrivati
izvesti
proceniti
oceniti
rangirati
prevodoti
prosuđivati
opravdati
meriti
predvideti
prepisati
rankirati
opravdati
klasirati
bodovati
testirati
dati validnost
verifikovati

Kako to nama nastavnicima može koristiti?

Kada dobijete predmet koji ćete držati naredne godine, vi pronađete u službenom glasniku nastavni plan za taj predmet u kome uglavnom stoje sadržaju koje trebamo preneti učenicima. Međutim uvek ostaje otvoreno pitanje do koje dubine trebamo iće kada prenosimo znanje, veštine … To je u našim starim nastavnim planovima prepušteno nastavnicima, što nije dobro. Mislim u svakom slučaju to određuje nastavnik ali ne na ovakav način.  Iz kog razloga? Pa može se desiti da dva nastavnika koji predaju isti predmet istom profilu, čak u istoj školi različito traže od učenika. E to nije dobro.

U novim nastavnim planovima, gde je obrazovanje zasnovano na ishodima, ishodi su rečenice koje počinju nekim od ovih glagola iz gornje tabele. I nastavnik zna da ako pročita da učenik nabroji, nema potrebe da traži nešto više od njega. Naravno nastavnik to može raditi ali ne bi trebao to ocenjivati, nego se držati samo ishoda.

Natavnici koji rade po starim nastavnim planovima u kojima nema ishoda, trebali bi samo napraviti ishode i sa svojim kolegama uskladiti glagole i dubinu koju traže od učenika.Ovo ne znači d ase nastavnici slepo drže tog nivoa prilikom prenosa znanja. Nastavnik će uvek učeniku preneti malo više sadržaja ali kasnije kada ocenjuje neće tražiti od njega ništa više nego što piše u ishodu u nastavnom planu.

Uzmimo slučaj predmeta Osnovi elektrotehnike. Taj predmet se javlja i u III stepenu i u IV stepenu elektrotehničke struke. I ako uzmete nastavni plan videćete da ima iste teme : elektro-statika, elektro-dinamika … Ovde nastavnik mora odrediti nivo do koga će ići kod učenika u III stepenu a do koga u IV stepenu. Npr. kod III stepena ide samo do nivoa razumevanja, dok kod IV ide do analize. I samim tim glagoli u tim kolonama mu definišu ono šta treba tražiti od učenika.

Ovime ćemo jasno napraviti gradaciju ocena i rešili smo jedna veliki problem, ocenjivanje. Ako vam je u ishodu tražnja: nabroji države Balkanskog poluostrva, i ako učenik samo nabroji, ta ocena je čista petica. Jer je zadovoljio ishod koji je za njegov profil (npr. konobar).  A ako u njegovom ishodu piše: objasni zašto su baš te države na balkanskom poluostrvu, ako učenik samo nabroji dobiće nižu ocenu a ako zna i da objasni onda ocena pet, jer mu tako piše u nastavnom planu (npr. turistički tehničar.)

Blumova taksonomija je odličan reper nastavnicima kada planiraju svoju nastavu. Pogotovu što nam govori do kojih nivoa da idemo priikom rada sa učenicima. Uglavnom trebamo postaviti visoke kriterijume i tražiti od učenika za ocenu 5 nivoe analize, sinteze ili evaluacije i ako nam učenik puko prepriča samo ono što smo mi njemu preneli …. ocena mora biti drastično niža jer je to nivo znanja.

Blum je to otkrio 1956 godine i tada su postavljeni temelji kvalitetnog obrazovanja, dok rezultati kod nesa govore da su nači učenici još uvek na nivou znanja, bar vlika većina njih.


Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

55 thoughts on “Blumova taksonomija

  • dragana

    Kažu da postoji. Ja sam ovako razumela i pisala, a volela bih da neko iskomentarise. (Ovo mi je već treća generacija prvaka i ponovo novi zahtevi i prica oko opisnog ocenjivanja.) Na primer: ako napišemo “ Izvodi zaključak“ da li je to tip očekivanog mišljenja na nivou analize? ili „iznosi orginalno mišljenje, procenjuje ideje drugih“ sinteza i evaluacija.

  • blazica

    Nisam pravi profesor pošto nisam završila akademske studije i puno toga mi fali što tipični prosvetari poseduju, pa između ostalog i psihologija a još više pedagogija. Upravo tražeći najprostije objašnjenje za Blumovu taksonomiju, naleteh na ovaj blog koji mi se dopao i isprovocirao na komentar.Inače za pet godina koliko sam u prosveti,sebe sam duhovno obogatila, oplemenila, moždane vijuge produbila, savladala razne računarske tehnike, naučila više nego u zadnjih 10 god. u struci, bezuslovno zavolela decu itd Nakon puno gadosti koje sam videla i doživela u struci, napustila sam daleko bolje plaćen posao i prešla u školu da probam približiti deci zamke struke koje ih čekaju na svakom ćošku i preneti im bar deo svog dugogodišnjeg uskustva. Pošto sam u srednjoj stručnoj školi, trudim se maksimalno da decu naučim da budu kvalitetni tehničari u svojoj struci, a dobri i pošteni ljudi jer uloga porodice sve više bledi. Na časovima sam sa manjim brojem učenika i imam dovoljno vremena da primenim sve ono što čujem i pročitam u cilju poboljšanja kvaliteta nastave i ocenjivanja i na mojim časovima je vrlo dinamično i ne klasično. Učenici su aktivni, motivisani, ukljućeni u svakom delu časa, a od ove godine ni ocenjivanje nije problem jer sam napravila silabus gde sve ima svoju cenu i ocenu, počev od posećivanja nastave, preko poštovanja kodeksa i naravno procene stepena vladanja manuelnim veštinama što je najmanji problem. Zadovoljni učenici, ja još zadovoljnija i sve izgleda savršeno kada ne bi bilo ALI. Ali postoje dve stvari koje me muče (ako zanemarim finansijsku): gubljenje kontrole u zahtevima profesora 1. koji ne pripadaju školi (ugovorci stručnih predmeta) i 2. opšte obrazovnih predmeta tipa filozofije, sociologije, muzičkog,za koje učenici posvećuju više vremena za učenje nego stručnim predmetima. Deca su isceđena, nesretna, nezadovoljna, jer se u prvom slučaju od njih traži akademsko stručno znanje za koje nisu intelektualno sposobni i za šta im treba puno vremena, a za uzvrat dobijaju lošije ocene. Ti profesori sa ponašaju baš onako kako ne bi trebali, njih se baš puno ne kontroliše, proziva, nisu upućeni u ocenjivanje…Konačno dočekah i taj momenat: „ishod časa“ po novom programu, pa da vidim kako neki profesori koji nisu za profesore i dalje sprovode iste diktatorske režime…I na kraju moja nedoumica: kako se rešiti velikog broja prosvetara koji su zalutali među decu?
    http://nastavnikdamir.wordpress.com/2012/07/09/%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B7/