Objasniti učenicima FaceBook privatnost 3


Facebook je osnovna društvena mreža koju koriste naši učenici (mada u poslednje vreme čujem da ih ima i na Twitter-u dok su od Karika odustali). I pretpostavaljam da će ostati još dugo mesto njihovog okupljanja. Iz tog razloga moramo razumeti kako FB radi i kolika je bezbednost na njemu, odnosno da njima to objasnimo. Jer nemojmo se zavaravati da su sigurniji da sede kući za računarom u odnosu na izlaske po kafićima. U diskusija sa njima moramo im objasniti koliko je bitno da pravilno podešavaju svoje naloge na FB-u.

I moja generacije je danas na FB-u, naravno ne kao i naši učenici ali prisutni smo. Ali kada smo bili tinejdžeri takođe smo bili zavisni od društvenih mreža. Možda one nisu bile ovakve, ali setite se samo okupiranaj telefona i vođenja beskonačnih razgovora. Mnogo sam mrzeo kada nekog ne mogu da dobijem sat vremena, a dešavalo se. Mi nismo imali FB, ali smo imali telefone.

Kada otvorite nalog na FB postoje neka podešavanja po default-u. Nešto što mođete videti samo vi, nešto prijatelji, nešto svi. Te početna i osnovna podešavanja su se menjala po godinama. Na početku je bilo mnogo više privatnosti dok se ona vremenom smanjivala. Naišao sam na odličnu animaciju Evolucija privatnosti na Facebook-u pomoću koje možete da pratite razvoj od 2005. do aprila 2010.  godine. Videćete velike promene. Ja znam da je FB mreže za upoznavanje i druženje, ali ipak neke stvari se moraju odobriti. Pokušajte ovo da pokažete svojim učenicima i klikćite na godine, mislim da neće ostati ravnodušni. Možda ćete ih malo zainteresovati da razmišljaju o svojoj privatnosti na FB. Slušali smo u medijima o slučajevima zloupotrebe na FB-u, ali svako razmišlja da se to njemu ne može desiti. Primetio sam da mnogi moji učenici imaju i po 1000 i više prijatelja. Pogotovu učenice. U razgovoru sa njima saznao sam da ih ne poznaju sve. Što je i logično. Pa zašto onda dozboljavaju da im budi prijatelji oni koje ne poznaju? Možda je ovo pitanje za pshologe i da ima neke veze sa usamljenošću, ali ja mislim da je to ona varijanta: „Ne bitno kakva kuća samo veća od komšijine“  E to može da donese porbleme. Kada sam rekao nekolicini učenika da sam im ja prijatelj, rekli su da to nije tačno, sigurni su da nisam. A kada sam im rekao da imam i drugi lažni profil … totalno sam ih zbunio. Naravno da nisu bili sigurni da li sam im prijatelj ili ne.

FB je fenomenalna stvar, ali i kao sve fenomenalne stvari biće nam još lepša i više ćemo uživati u njoj ako je upoznamo kako treba.


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

3 thoughts on “Objasniti učenicima FaceBook privatnost

  • Petar Blagojević

    Malo mi je muka od priča šta sve to mi treba da objasnimo učenicima. Što se privatnosti u vezi sa zloupotrebama računara putem neta tiče krajnje mi je degutatno da komenatrišem da učenički računari nemaju potreba za nikakvim zaštitama ili zloupotrebama od strane neta, jer šta to učenici, pa i mi sami, kao i većina nas, ima u svom računaru pa da to nešto treba de se štiti od nekakvih krađa, ili zloupotreba. U učeničkim računarima, kao i u našim, nema ama baš ničeg vrednog što bi neko poželeo da ukrade ne bi li se kasnije obogatio na račun tuđe pameti i tuđeg rada. Što se tiče zloupotreba učeničkih fejsbuk profila od strane mogućih manijaka to je posao policije, a ne nas nastvanika.
    Ja lično, naime, primećujem da kod većine korisnika računara, a učenika posebno, postoji jedino i samo preterano lažno veličanje ličnosti putem fejsbuka, ili interneta uopšte. Recimo, kad sam jednom prilikom omogućio roditeljima da putem neta doznaju ocene koje imaju njihova deca, a moji učenici, primetio sam neverovatnu bojazan učenika od mogućnosti da čitav svet doznaje njihove ocene??? Bilo mi je neverovatno koliko su, iako su svakodnevni korisnici interneta učenici zapravo neupućeni, da ne kažem baš glupi, jer svi do jednog su uobražavali da nekoga sem njihovih roditelja mogu zanimati njihove ocena.
    Čim napravi svoj profil na fejsu naš prosečan učenik uobrazi da taj njegov profil svakodnevno posećuju milioni ljudi??? pa se trudi da ostavi što lepše slike, ili se krije iza slika fudbalera, glumaca i glumica. Svašta? To je očigladan dokaz njihove uobrazilje da te iste slike svakodnevno gledaju milioni ljudi, iako u praksi njihov zid tek ako poseti desetak drugova iz odeljenja.

  • Simon Templar

    Respect za poslednji pasus…slažem se u potpunosti…međutim, fenomen prividne slave i popularnosti ume da zavara…i da pruži kratkotrajan osećaj ostvarenosti i lažnog identiteta…na taj „otrov“ nisu imuni ni stariji… nastavnici, roditelji, prijatelji, rođaci…

    Ako uzmemo u obzir mogućnosti koje pruža FB ili neka druga društvena mreža, u smislu komunikacije, rekao bih da većina prisutnih traži svojih pet minuta slave…po principu „SVI ME POZNAJU I JA SVE POZNAJEM“…u međunarodnim razmerama…pa makar i preko slike…i sve to u instant varijanti…misleći sasvim pogrešno da to vodi ostvarenju ličnosti pojedinca…i njegovoj socijalizaciji…a u stvari…sasvim je suprotan efekat…

    Mnogo je manji procenat onih koji ciljano koriste savremene komunikacione mogućnosti…i među nastavnicima, a naročito među učenicima…ako stvarno znate šta vam je potrebno i kako da to ostvarite, i da pritom koristite prednosti savremenih tehnologija, onda je to vrlo „MOĆNA“ priča…nema sumnje…

    Neki su to odavno shvatili…

  • zoran Post author

    @Petre, nisam baš siguran da ste u pravu. Svako od nas pa i učenici svoj računar doživljavaju kao svoj virtuelni stan, mesto gde se nalaze, za nas, veoma bitni podaci. Možda to nekome nije ništa vredno, ali nama jeste. Da li su to fotografije ili najnoviji učenički video projekat ili možda automatski podešen internet browser sa lozinkom, ka email-u ili bankovnom računu. E sad ako tu nema ničega onda ni naš stan ne bi trebalo zaključavati. Neka bude stalno otvoren, jer mi prosvetni radnici i nemamo neko veliko bogatstvo u stanovima 🙂

    U pravu ste da je to posao policije, ali nikako mi nastavnici ne smemo biti van toga. To i jeste prvenstveno naš posao pa tek onda posao policije. Pretpostavljam da Vi, kao nastavnik „TO“, učite učenike da pralaze put na pešačkom prelazu ili kojom stranom puta voze bicikl. Između ostalog to je i posao policajca, ali on će im i naplatiti kaznu kada vidi da nešto pogrešno rade, pa će ih onda tek upozoriti. Tako da je mnogo bolje sprečiti nego lečiti. Mi sebe zovemo prosvetnim radnicima, pa je red i da prosvećujemo naše učenike u svim oblasnima života pa i u korićšenju FB.

    Što se tiče popularnosti na FB, tu ste u pravu da svako traži svojih 5 minuta slave. I mnogi je steknu a u stvari u realnom životu nisu takvi i ne vrede za to za šta se prikazuju. Ali ako pogledamo ima i druga strana medalje, a to je da učenici koji u realnom živoru nikako ne mogu da dođu do izražaja jer su povučeni i kreativni na sebi svojstven način (slikari, pesnici, muzičari, matematičari, fotografi …) pomoću FB alata itekako mogu da dokažu svoju vrednost i kvalitet. Kao i sve u životu i ovaj virtuelni sve ima svoje boljke kao i realan, tako da pravila koja važe u offline svetu trebaju biti primenjjiva i u online svatu.

    hvala na javljanju i lepom komentaru