Koliko smo mi pametniji od … svih? 7


Sigurno ste  nekad u razgovoru dotakli temu razlike obrazovanja u Srbiji i u drugim „normalnim“ državama. Skoro uvek se u toj priči moglo čuti da mi kod nas učimo tako kvalitetno i detaljno (u svetu su još samo Rusi tako pametni), dok ovi ostali jedva da završe tablicu množenja. Pa sad, stvarno ne mogu da kažem da znam nešto o tome, koliko su ostali pametni ili glupi, ali ovde kod nas … nije baš sjajna situacija. Da li mi u stvari učimo mnogo ili malo, ili učimo svašta po malo pa ništa ne naučimo, ili učimo malo ali detaljno pa smo zato baš pametni … ne znam, ali znam da se Obama (da, da … američki predsednik) zapitao kako je to kod njih i rešio da još malo optereti njihove učenike. Tako što će im povećati radni dan, a i nastavnu godinu. Šta ga je nateralo na to? U jednom drugom tekstu sam video da se Amerikanci pitaju zašto Slovenci i Rusi bolje znaju matematiku nego njihovi učenici (link).

Došli su do zaključka da malo rade. Da je njihova nastavna godina kratka i da učenici ne provode mnogo vremena u školi. To je naravno samo jedan od razloga, a još se spominju i slučajevi kako kod njih nastavnik u toku godine obradi oko 50 pojmova iz matematike (pretpostavljam da su to oblasti), a kod ovih „pametnih“ 5-7 za godinu dana. U tom tekstu je uzet i primer radnog dana u jednoj kineskoj provinciji: Radni dan počinje u 08:00. Zatim imaju pauzu za ručak od 12:00 do 14:00, kada se vraćaju u školu i imaju nastavu do 17:00. Nakon toga još 2 sata pauze, pa opet u školu od 19:00 do 20:30. Ja ne bih ovo da kometarišem … ali što je mnogo mnogo je.

Takođe su analizirali i dužinu školske godine i uvideli da su daleko ispod prvih Japanaca kojima školska godina traje 243 dana. Kod nas je 185 dana (srednja škola). A u svetu – evo tabele:

Sve u svemu, u rangu smo sa Francuskom 🙂

Takođe, naveden je i primer kako su u Koreji učenici u školi od 08:00 do 16:00, a po neki se i vraćaju nakon ručka da nastave učenje. Takođe, kod njih je prva, treća i peta subota u mesecu radna.

E sad, kvantitet ne znači i kvalitet. Naravno. Ali, američka analiza se razvila zbog takmičenja koje se održava svake 4 godine. To je takmičenje iz matematike i nauke. (link…). Na tim takmičenjima amerikanci nisu baš zauzimali značajne pozicije. Evo rezultata takmičenja:

Nas ovde nema sigurno greškom administratora. Sve ovo nam govori kako ostale države vode računa šta se dešava i oko njih, a ne samo o situaciji u njihovim obrazovnim sistemima. Da vam pričam koliko mi radimo u školi, nema potrebe. I sami znate, ako niste nastavnici, onda imate decu koja dolaze iz škole, pa vam pričaju kako su se proveli. Da li su oni motivisani da rade više od nas, ne znam (o platama nastavnika imate ovde …), ali šta beše sa onim plemenitim pozivom prosvetara. Valjda i to nešto vredi.


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

7 thoughts on “Koliko smo mi pametniji od … svih?

  • From Russia...

    „He cited that one-third of the 13- and 14-year-olds in our country cannot read at an appropriate level for their age, and that the eighth grade curriculum is two years behind competing nations…“ E, to su pravi problemi…

  • From Russia...

    „Trećina, odnosno 10.000 maturanata u Hrvatskoj matematiku zna za dvojku, osnove matematike za peticu zna tek šest posto, odnosno oko 1.500 učenika u Hrvatskoj, dok je jedinicu zbog neznanja zaslužilo njih više od sedam odsto – oko 1.880, rezultati su prve državne mature.Ovi rezultati su dokazali ono što se godinama zna u Hrvatskoj: ocene iz srednjih škola u većini slučajeva ne odgovaraju znanju završenih srednjoškolaca.

    Analiza ispita državne mature pokazala je da je matematika jedini predmet u kojem su ocene gotovo jednake onima koje su učenicima dali profesori u školi.
    Analiza rezultata državne mature, prvi put predstavljena u četvrtak, pokazala je još jedan poznati, ali ne dokazani podatak, a to je da učenici strukovnih škola ruše opšti prosek znanja srednjoškolaca.
    Dok je znanje iz, npr. maternjeg jezika i matematike vrlo ujednačeno u svim gimnazijama, strukovnjaci su većinom slabiji u rezultatima.“ TANJUG

  • From Russia...

    Obrazovanje u Rusiji posle perestrojke – potraga za novim vrednostima
    Nikandrov Nikolaj
    Ruska akademija obrazovanja, Moskva

    Sažetak

    Tokom sedam decenija koje su nastupile posle Revolucije, obrazovanje je u Rusiji bilo preopterećeno ideologijom; nije bilo moguće govoriti o opštim ljudskim vrednostima koje prevazilaze klasne granice. Buđenjem perestrojke, došlo je do ekstremne povratne reakcije usmerene protiv svega što je bilo u vezi sa sovjetskim obrazovanjem. Ovo je bio razlog pojave strašnog pesimizma kod mnogih pedagoga i profesora koji su osećali da je čitav obrazovni sistem u ruševinama. Javljali su se i neki dodatni problemi nastali usled komercijalizacije svih životnih sfera i porasta kriminala. Nastavnici su nesigurni u tome koje vrednosti treba usađivati deci u školi, a i sama vrednost obrazovanja je dovedena u pitanje u društvu u kom je sve teže postalo živeti na pošten način. Autor odobrava pomak ka jednom obrazovnom sistemu zasnovanom na izboru umesto na prinudi, ali smatra da će proći još mnogo godina da bi se izgradio novi sistem vrednosti u ruskim školama.
    Dosta toga nam je jako poznato, zar ne ? IZBOR ILI PRINUDA ?

    From russia with love I fly to you
    Much wiser since my goodbye to you
    I’ve travelled the world to learn
    I must return from russia with love

    I’ve seen places, faces and smiled for a moment
    But oh, you haunted me so
    Still my tongue tied, young pride
    Would not let my love for you show
    I case you say no

    To russia I flew but there and then
    I suddenly knew you’d care again
    My running around is through
    I fly to you, from russia with love…

  • From Russia...

    Švedski školski sistem

    Ocene

    Ocene se daju u osmom i devetom razredu. U osmom razredu ocene se daju na kraju jesenjeg i prolecnog semestra. U devetom razredu ocene se daju na kraju jesenjeg semestra, a svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi se daje na kraju prolecnog semestra. Prijem u srednju školu traži se na osnovu sedočanstva iz završnog razreda.Ocene se daju u tri nivoa: G (Dovoljan), VG (Vrlo dobar) i MVG (Odličan) gde je MVG najveća ocena. Ako učenik ne ispuni uslove koji su postavljeni za zadovoljavajuću ocenu G, onda se ocene ne daju. U tom slučaju se umesto ocena izdaje pismeno objašnjenje koje treba da opiše kako je išlo sa nekim predmetom ili grupom predmeta. U objašnjenju može da piše i koje su mere podrške potrebne. Ocene se daju na osnovu znanja učenika u trenutku davanja ocena. Učenik nema pravo žalbe na svoje ocene, ali ima pravo da zna zašto je nastavnik dao određenu ocenu. Učenik i nastavnik treba na vreme da razgovaraju o kriterijumima koje treba zadovoljiti da bi se dobila ocena dovoljan (G), vrlodobar (VG) i odlican (MVG).

    Razgovor o razvoju učenika

    Najmanje jedanput u toku svakog polugodišta učenik i nastavnik treba da se sastanu da bi razgovarali o tome kako ide u školi i kako se učenik oseća.Ovo se zove razgovor o razvoju učenika. Ovaj razgovor treba da pruži svestranu sliku o razvoju učenikovih znanja i socijalnog razvoja.Tokom razgovora treba pričati i o tome kako škola može da podrži i stimuliše razvoj učenika. Razgovor pruža učeniku i roditeljima mogućnost da utiču i da preduzmu odgovornost za školovanje učenika. Nastavnik potom treba sažeto da opiše u individualnom planu razvoja razgovor o tome kako učenik treba dalje da se razvija.

    Nastava

    U školskom planu i programu i zakonu o školi piše da učenici u osnovnoj školi imaju pravo da utiču na nastavu.

    Pravo učenika da utiču na sadržaj nastave

    Učenici imaju pravo da utiču na sadržaj nastave. Oni takođe treba da imaju uticaj na način rada u školi. Pravo na uticaj znači da nastavnik treba da planira nastavu zajedno sa učenicima.Ako nastavnik ne uvažava mišljenja učenika, oni mogu da razgovaraju sa direktorom škole. Direktor je šef u školi i on mora da se postara da se ove odredbe poštuju. Uvek je dobro da se razgovara sa drugarima iz razreda o onome što čovek misli. Možda postoji više njih koji razmišljaju na isti način. U tom slučaju se ova pitanja mogu izneti na savetu odeljenja. Ako nastavnik ne uvažava stavove učenika, može se kontaktirati direktor škole. Ako kao roditelj imate određena stanovišta u vezi sa nastavom ili drugim pitanjima u vezi sa školskom situacijom, treba prvenstveno da razgovarate sa nastavnikom, a onda sa direktorom škole…
    Pa, tu smo negde…mi i Svedjani…

  • From Russia...

    SVAJCARSKA

    Obrazovanje u Švajcarskoj je vrlo raznoliko, jer ustav Švajcarske garantuje kantonima da sami određuju školski sistem. Postoje i javne i privatne škole, među kojima se nalaze i mnoge međunarodne privatne škole. Minimalna starost za osnovnu školu je šest godina i tako je u svakom kantonu. Obično deca mogu da izaberu svoje škole, koji jezik žele da nauče (francuski, nemački ili italijanski). Osnovna škola traje do četiri ili pet godine, u zavisnosti od izabrane škole. Na kraju osnovne škole ili na početku srednje škole učenici se selektuju prema svojim sposobnostima u nekoliko (obično tri) klasa. Najdarovitiji učenici pohađaju napredne škole, da bi pripremili za dalje studije ili maturu, dok ostali đaci dobijaju profesionalno obrazovanje koje je prilagođeno njihovim sposobnostima.

    Ukupno 113 dobitnika Nobelove nagrade imaju neke veze sa Švajcarskom…slucajnost ili ne ?!

  • From Russia...

    IRSKA

    Kad su Irci pre tridesetak godina krenuli u reformu obrazovanja, bili su u gorem položaju od Srbije. Irska je danas prvi izvoznik kompjutera. Ona je šesta država u svetu po nacionalnom dohotku i jedna od 11 najkonkurentnijih zemalja sveta. Postigli su to samo time što su na vreme shvatili da je ulaganje u obrazovanje budućnost.
    Ulaganje u ljude je bio prioritet njihovog razvoja. Kod nas je nastavnik u fokusu obrazovanja, a kod njih je to student, učenik. Napravili su jedan otvoren sistem u kom je uspostavljena odlična saradnja lokalne zajednice, tržišta rada, preduzetnika, roditelja. Svakom učeniku i studentu omogućeno je kvalitetno besplatno obrazovanje, a fokusirali su se na one kadrove koje traži industrija. Po završetku školovanja mladim Ircima je pružena mogućnost brzog zapošljavanja…
    Zahvaljujući tome što su Irci imali obrazovanu radnu snagu, privukli su strani kapital, tako da su velike kompanije otvorile predstavništva u njihovoj zemlji. Zbog toga je u poslednjih desetak godina mnogo manje ljudi emigrira iz Irske.
    Drugi ključ irskog uspeha je fleksibilno obrazovanje za fleksibilno tržište rada, tako da se svakim promenama na tržištu Irci brzo prilagode. Ono što takođe fali našem obrazovnom sistemu, a što su Irci i te kako forsirali, to je više opšteg obrazovanja. Sa stanovišta privrede bolje je da 50 odsto mladih završava gimnaziju nego stručnu školu, jer je lakše njih prekvalifikovati.
    Uvođenje besplatnog školovanja za sve dovelo je do toga da Irci imaju 900.000 studenata, a Srbija koja ima mnogo više stanovnika tek 200.000. Kritičari će reći da masovnost nosi sa sobom i loš kvalitet. I na to su mislili. Obrazuju studente različitih nivoa, odnosno one koji će se baviti naukom i one koji će se baviti praktičnim poslom.

  • Lidija

    Pa nie za vreme na Jugoslavija bevme spored francuskiot model na obrazovanie. Sega sakame da go promeneme vo Americki e toa taka lesno ne ide