Drugi dan
Kao sastavni deo puta „razotkrivanja“ identiteta profesije pedagog, nastavlja se putovanje sa akcentom na praksu kao nastavkom segmenta obrazovanja i samoaktualizacije. Učesnici su imali prilike da se opredele za sekciju u okviru koje će raditi. Ponuđene su tri teme i, naravno, tri slušaonice:
- Rad pedagoga u školi : stanje, problemi, perspektiva
- Rad pedagoga u predškolskoj ustanovi: stanje, problemi, perspektiva
- Potreba i mogućnosti profesionalnog angažovanja pedagoga u institucijama socijalne zaštite, kulture, medijima…..
Rad učesnika se, pretežno, odvijao dijalogom i završio se konačnim, zaključnim plenarnim izlaganjem moderatora na osnovu dvodnevnog razmatranja koji je učesnicima ponudio neki novi stav, novi početak ili … ???
ZAKLjUČAK ili da li se otkrio identite profesije pedagog?
Neosporno je bilo zaključiti da se pedagog suaočava sa velikim brojem izazova u svom radu praćenom zadacima visoke odgovornosti. Zajedničkim radom i diskusijom dotakli smo se, gotovo, svih oblasti rada u školi i vrtićima. Podstakla nas je diskusija o: mentorstvu, standardima rada škole, standardima postignuća učenika, nastavnom procesu, saradnji sa učenicima, roditeljima, učeničkim parlamentom, poznavanju normativa … Jednog trenutka nas je „trgla“ koleginica uputivši nam komentar i pitanje: „Pa, da li se mi na ovom skupu bavimo promocijom rada škole ili promovišemo našu profesiju?“ Hm … dobra refleksija na prethodnu diskusiju. Ima nas u svim porama školskog života. Čak ni utvrđenim Pravilnikom o radu stručnog saradnika se ne možemo „braniti“ u korist pravilnog definisanja naše uloge. I tu smo imenovani u svakom segmentu. To je, činjenično stanje. Treba se ponosno nositi sa tom ulogom, sa zadacima i odgovornošću. Iz tog razloga, kao zaključak navela bih deo prezentovane studije i objavljenog članka mr. Mire Jovanović:
Važno je naglasiti savremeno shvatanje uloge školskog pedagoga, a reprezentativno ga daje Mušanović navodeći osnovne funkcije razvojne delatnosti pedagoga (Mušanović, 2002, prema: Šnidarić, 2009):
- operativna – neposredni rad: planiranje, koordinacija, praćenje, evaluacija i dr.;
- studijsko-analitička – naučno utemeljeno praćenje vaspitno-obrazovnih i drugih procesa radi evaluacije ostvarenja kvaliteta i njenog unapređivanja;
- informativna – praćenje potreba učesnika vaspitno-obrazovnog procesa za novim informacijama i njihovo zadovoljavanje stvaranjem kvalitetnog informacijsko-dokumentacionog sistema;
- instruktivna – poučavanje i usavršavanje subjekata vaspitno-obrazovnog rada;
- savetodavna, terapijska i supervizijska – rad na rešavanju potreba i problema učenika, pojedinaca ili grupa, te profesionalnih potreba nastavničkog kadra;
- istraživačka – saznanja o promenama i inovacijama te načini njihovog sprovođenja radi unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse;
- normativna – standardizacija organizacije, tehnologije rada: razvitak normativa, procedura i protokola za stručno i kvalitetno obavljanje poslova.
I nije na odmet reći:
Pedagoga treba rasteretiti bavljenja „sporednim“ i manje bitnim aktivnostima u školi. Prioritet u radu pedagoga treba da budu učenik i nastava. Uvođenjem inovativnih modela nastave se uvažavaju oba aspekta njegovog rada.
MOJ PUT RAZOTKRIVANjA PROFESIJE PEDAGOG KROZ „SEKCIJE“☺
Povratak sa naučnog skupa i putovanje autobusom na realciji Beograd – Bor, doprineo je stvaranju prostora i vremena da se utisci i pokrenuta lavina misli, smiri i sumira. Zapravo, shvatila sam da sam provela dva divna dana podsećajući se studentsih trenutaka i pronalaženjem smisla mog profesionalnog razotkrivanja. Hvala svim učesnicima na tome, a naravno, i mom podržavajućem direktoru koji me je podstakao da se „trgnem“ i „pokrenem“.
Emocije su bile izmešane. Sasvim razumljivo. Profesija kojom se bavim je neraskidivi deo moje ličnosti i profesija koja me „oduzima“ je sastavni deo mog profesinalnog identiteta. Bila sam zadovoljna onim što sam videla i sagledala, a to je osećaj pripadnosti i MOJE mesto u celoj priči. Počevši od moje promenjene, izvajane percepcije mojih nekadašnjih asistenata koji su sada profesori i u ulozi predavača, zatim, moja procena iskusnijih i starijih kolega koji su mi klimanjem glave potvrdila da sam na pravom putu jer sam grešila, pokušavala, radila i učila, a onda … Razgovor sa sadašnjim studentima pedagogije koji su sada u istim snovima, iluzijama i emocijama u kojima sam i ja bila.
Cupkala sam, letela i uskakala na predavanja poput reportera koji je imao zadatak da usnimi i zabeleži svaki zanimljiv i intrigantan trenutak nekog dešavanja. To i jeste bio moj cilj – istraživanje. U pojedinim trenucima javljalo se i razočarenje, potpuno razumljivo. Znate, razgovarali smo sve vreme o inovacijama, promeni i razvoju, a znate šta sam primetila? Delovaće prozaično i možda nebitno za analizu, ali obzirom da smo konstatovali da slika govori više od reči, ipak ne mogu a da ne podelim impresiju da se neki ljudi nisu čak ni fizički promenili????!!!! Pohvalno ili ne? Složićete se sa mnom, malo je zastrašujuće? Kao da je vreme stalo, samo se studenti menjaju, literatura, slajdovi i … još po nešto. Ne znam zašto, ali setih se sistema u kome živimo i u kome se razvijamo. Koliko su institucije sastavni deo realnog života? Koliko još treba raditi na sintezi teorije i prakse, a pritom mislim na umrežavanju i sinhronom delovanju teorijskog i praktičnog, katedre i škole, studenta i svršenog profesionalca. Naznačili smo da jedino profesijom možemo biti promena koju želimo da vidimo i da zajedno plivamo u moru sličnih problema, ali ipak, vratili smo se na self koncept i konstataciju da je na nama i jedino na nama da isplivamo i ojačamo. Nije to toliko strašno. Na posletku, takav stav nam pruža širok spektar kreativnog razvoja, eksperimentisanja i, što je najvažnije, pruža neograničen prostor SLOBODE. U tome samo posmatrajte i gledajte prednost – moj je savet!!
Pedagog treba da bude: dragulj, elita, primer, entuzijasta, analitičar, istraživač, pokretač promena … samo NE „devojka za sve“ – tako nam je bilo rečeno od strane naših moderatora.
I sada opet postavljam pitanje: ŠTA JA RADIM ? Sa velikim olakšanjem sada mogu afirmitivnim tonom da kažem: JA SAM PEDAGOG i imam plan i viziju – DA UČIM i NE STAJEM. The End.
I još nešto, sasvim jasno zastupam savremeni koncept rada, to je sigurno. Karijera je višedimenzionalan proces, sa svim usponima i padovima. Ne zavisi od naših poslodavaca već od naše volje i samomotivisanosti.
„Možemo da imamo najbolje učitelje na svetu. Možemo da čitamo fenomenalno inspirativne knjige. Možemo da odemo na Tibet da nas blagosiljaju sveštenici svih veroispovesti. Ali, kada konačno shvatimo, to će biti samo zbog toga što smo mi sami uspeli. Niko ne može da raste umesto nas, niti da uči umesto nas. Svoj život i svoj put određujemo mi sami.“
Jasmina Momčilović
Slika preuzeta sa fb stranice Pedagoškog društva