Analiza upisa u srednje škole 7


upis

Ovaj tekst je moja analiza, odnosno moje viđenje upisa u srednje škole u Boru. Najviše poznajem borske škole, nastavnike, direktore i rad tih škola, pa ću pokušati da predstavim šta se to dešava sa upisom i koliko je on bitan. S obzirom na to da radim u jednoj od tih škola, ostaje rezerva da ću biti pristrasan, mada ću se maksimalno truditi da budem objektivan i da sagledam stvari iz neutralnog ugla. Ovaj tekst nije napisan s namerom da bilo koga uvredim niti da omalovažim nečiji rad, niti da druge hvalim. Možda će se provući ton kritike, ali primetno je da nešto ne valja. Kako je Bor grad koji je sličan drugim gradovima u Srbiji, pretpostavljam da se ova analiza može primeniti i na ostale gradove, naravno izuzimajući velike centre koji nemaju ove probleme.

Ove godine borske osnovne škole završilo je 389 učenika.  Nemam tačne brojke ranijih godina, ali očigledno je da je sve manje dece, pa samim tim i učenika koji završavaju školu. Ova brojka je definitivno mala za naš grad, pogotovo ako znamo da je Zaječar veoma blizu i ima Medicinsku školu koju upisuje ne mali broj odličnih učenika iz Bora. Borske srednje škole raspisale su mesta za 518 učenika. To je velika razlika, čak 129 učenika više, odnosno 4-5 odeljenja. Tih 4-5 odeljenja vuče oko 12 izvršilaca, mada to zavisi od profila do profila, ali otprilike je to 12 nastavnika koji će izgubiti svoju normu, odnosno mnogo više nastavnika koji će izgubiti neki procenat norme. Ako je plan naših škola bio objektivan, odnosno ako smo tražili odeljenja u skladu sa našim kadrovima, to znači da smo u startu kratki za 12 nastavničkih mesta. Prema informacijama koje je juče objavilo MPN na svom sajtu, četiri borske škole upisalo je 398 učenika, 9 više nego što je završilo borske škole, tako da je to neka optimalna cifra sa kojom Bor raspolaže.

Po školama, planirano je:

Prema informacijama koje se vide na sajtu MPN, Ekonomska je upisala svih 4 odeljenja, Gimnazija 2 odeljenja, Mašinska svih 6 i Tehnička 2 odeljenja. Bar prema logičnom broju učenika, jer ne očekujem da budu priznata odeljenja sa manje od 15 učenika. Prema ovim podacima Gimnazija i Tehnička su najviše „promašile“.

 Screen Shot 2014-07-06 at 2.56.40 PM

Zašto je to tako?

Nisu Gimnazija ni Tehnička promašile upis – logično je bilo da one traže brojke iz plana. Ne uzimajući Tehničku, koja je jedno odeljenje dobila u petak nakon već popunjenih mesta (15+15), za Gimnaziju je bilo logično da planira tri odeljenja. Pogotovo što je prethodne godine planirala 4 odeljenja koja ipak nisu uspeli da upišu. Statistički gledajući, oni su u problemu već nekoliko godina. Pre dve godine su upisali 4 odeljenja sa oko 90 učenika, prošle 3 odeljenja sa 75 učenika, sada imaju 60 učenika. Da li je naša najbolja škola, odnosno ona koja to treba da bude, u najvećem problemu sa upisom učenika? Generalno, tamo su stvarno najbolji đaci, njihovi učenici generacije ne mogu da se uporeda sa učenicima generacije ostalih škola, imaju najviše takmičara, da kažem, imaju najbolje učenike, što je sasvim logično. Tako i ove godine, ovih 60 učenika ima veoma veliki broj bodova.

Gde je onda problem za gimnaziju?

Mislim da je centralni problem u samoj školi, ali ne zanemarimo ni osnovne škole, koje su dale samo 60 učenika koji žele dalje da se školuju, odnosno, da sigurno nakon srednje škole idu na fakultet. Veliki je problem što je i država zapostavila gimnazije, najviše se ulagalo u srednje stručne škole, koje su ojačale, pogotovu Ekonomske škole, koje su dobile profile sa kojima učenici mogu odmah nakon škole raditi, ali i dalje upisati fakultet. Naravno, oni se ne mogu uporediti sa gimnazijalcima, ali kako se i fakulteti bore za studente, puno učenika iz srednje škole nastavi dalje. Tako su gimnazije u problemu. Bar ova u Boru.

Ali zašto je ona drugačija?

Već sam dovoljno dugo u ovom obrazovnom sistemu da mogu reći da poznajem stanje na terenu, pogotovo u malom gradu kao što je Bor. Ako pratite rad srednjih škola, tačno možete da profilišete svaku školu sa njenim osnovnim karakteristikama. Najveća škola, MEŠ je pravila veoma dobre poteze u poslednjih 10 godina. Sa jednim malo lošijim periodom nesavesnog direktora, ostalo su radili kako treba. Ušli su u treće područje rada i ponudili odlične profile i jedan ogled, možda najbolji profil u Boru. Sve u svemu, uspevaju da se održe kao najveća škola, ali imaju potencijala da budu još veća, jer imaju infrastrukturu. Za ovu školu važi da je teška, jer su sami profili logički i teški, ne upisuju je najbolji učenici, pa ima dosta negativnih ocena.

Ekonomska škola je najmlađa i najmanja škola u gradu. U poslednjih 12 godina je „eksplodirala“, jer je ušla u reformu srednjeg stručnog  obrazovanja, dobila odlične, veoma interesantne i primamljive profile, skupu i kvalitetnu opremu i definitivno najbolje obuke za nastavnike. Po nekoj prirodi sa ovakvom logistikom uspeh nije mogao da izostane. Upisivala je i po 6 odeljenja i danas nema problema sa upisom 4 odeljenja. Važi za laku školu, koju je teško upisati, ali je kasnije veoma lako, nema mnogo onih koji ponavljaju, mada tu školu uglavnom upisuju dobri učenici. Za nastavnike je veoma teško raditi u Ekonomskoj, velike su obaveze i papirologija. U stvari, papirologija je ista kao u svakoj školi, ali ovde se i te kako insistira na tome i stvara se velika tenzija oko tih stvari. Nastavnici su na granici izdržljivosti, ali sve je po propisima i škola pravi velike uspehe.

Tehnička škola je doživljavala velike promene. Nakon direktorice koja je otišla u penziju i koja je Tehničku školu postavila na dobru osnovu i uvela u Regionalni cenatar, a kasnije i pomoći RTB-a oko novih profila, promenom direktora stvari nisu krenula na bolje. Tih nekoliko godina stagnacije osetilo se sada na upisu. Iako su promenili direktora, nije bilo dovoljno vremena da se vidi napredak, ali definitivno mora da krenu ka boljem. Školu ne upisuju najbolji učenici, a na statističkim presecima uspeha i izostanaka, pokazuju loše rezultate. To je jedan od razloga lošeg upisa.

Gimnazija je škola koja apsolutno mora da dominira srednjim obrazovanjem. Mora biti nosilac svih promena na bolje, uzor ostalim školama i izvor najboljih đaka. Na žalost, naša gimnazija to nije. To su videli i učenici i roditelji u Boru i svake godine ovu školu upisuje po 15 učenika manje. Ako tako nastave, za 3-4 godine ugasiće se. Ovu školu karakteriše opuštena atmosfera, nema nikakvih pritisaka, nastavnici uživaju, niko ne vrši pritisak na njih … Sve je to lepo, ali to se oseti, primeti i roditelji žele da im učenici idu u disciplinovane škole. Ipak ova škola ima najbolje učenike, ali izgleda ne promoviše najbolje taj svoj kvalitet. Ovde nastavnici mora da uzmu stvar u svoje ruke i srede školu.

Da li je samo nastava bitna?

Ako pogledate srednje škole i njihov nastup ka vannastavnim aktivnostima i komunikaciju sa građanima učenicima, videćete da se te aktivnosti potpuno poklapaju sa upisom učenika. Škola koja je najviše u projektima je Ekonomska. Poslednjih 12 godina su u raznim projektima, kako državnim velikim, tako i malim. Po nekad se nastavnici i izgube u koliko su timova i projekata. U ovoj školi je bilo nekoliko nastavnika koji su bili oslobođeni nastave i radili u ZUOV-u ili MPN kao nadzornici, koordinatori, treneri. Ima nekoliko autora udžbenika, nastavnih planova i programa … Sve ovo se jako oseća i kreira sliku škole u gradu. I ostale škole u Boru imaju svoje nastupe u vannastavnim aktivnostima, ali nedovoljno. Na Sajmovima profesionalne orjentacije, u Zaječaru su bile samo Ekonomska i Tehnička, a u Boru je gimnazija bila sa 4 učenika od kojih su dvojica svirali gitaru, a devojka, ošminkana kao miš, sedela sat vremena i otišla kući. Na tom sajmu je inače bila škola iz Jagodine koja se predstavljala punih 5 sati. Iako mislite da to nije bitno … sada rezultati pokazuju drugačije. Mašinska škola je išla od osnovne škole do osnovne škole i veoma kvalitetno predstavljala svoje profile. To je definitivan razlog zašto su upisali najviše učenika. I gimnazija je išla u neke osnovne škole, ali su imali veoma mlake nastupe.

Sve ono što radimo tokom školske godine se oseti, učenici to vide i znaju, roditelji primete i raspituju se. Iako je u Boru bila eksterna komisija u svim školama, ti rezultati ne oslikavaju stanje na terenu. Većina nastavnika koji rade u srednjim školama se slažu da ocene koje je dala eksterna ne predstavljaju stanje na terenu. Pogodite koja je škola imala naveću ocenu? To je bila Gimnazija sa ocenom 4. A koja je imala najnižu ocenu? To je bila Ekonomska sa ocenom 3. Možda mislite da to nema veze sa upisom učenika … ali čemu onda ta kontrola 🙂

Sve u svemu, u Boru je sve manje učenika koji će upisivati srednje škole, prema prirodnom priraštaju. Škole će biti u problemima i nije cilj da se škole otimaju oko učenika, ali nešto mora da se promeni. Nije cilj da dve škole zajedno upišu manje učenika nego druge dve pojedinačno, nije cilj ni da se Gimnazija ugasi … Ako obrazovanje posmatramo kao tržišnu utakmicu, onda je ovo logično, oni koji se najmanje trude oni će najgore proći, ali obrazovanje nije na slobodnom tržištu. Bar ne treba biti. U ovom borskom slučaju tržište je reagovalo i učenici su otišli u škole koje su se marketinški, ali i trudom, najbolje pokazale. Možda mislite da ne treba da žalimo za školama koje donose loše poteze i koje uživaju tokom godine ili na staroj slavi ili na prirodnoj sigurnosti. Možda ste u pravu, ali ne možemo imati dobro obrazovanje bez jakih gimnazija … jer tamo su nam najbolji učenici, koji moraju da nose sliku obrazovanja. Ne sme ih biti samo za 2 odeljenja.

slika preuzeta sa sajta …


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

7 thoughts on “Analiza upisa u srednje škole

  • @Kum_Ruzvelt

    Očigledno je da u vreme krize učenici upisuju obrazovni profil sa kojim će već u toku školovanja moći i da počnu da rade praktično, što je izraženo i u Mašinsko-elektrotehničkoj školi. Zaključak teksta je malo nepotpun, u naredne tri godine broj osmaka raste. Vidi se da u Bor dolazi više učenika nego što iz njega odlazi na školovanje, te je i to možda pokazatelj dobrih škola u Boru. Možda bi predstavnici svih borskih srednjih škola trebalo da naprave iste kriterijume za izostanke, opravdanja, te bi onda pokazatelji tj ocenjivanje bilo realnije…

  • Deda

    Imam info da je prag upisa toliko smanjen da je ucenik sa 39 bodova upisao gimnaziju. Ako je to tacno, onda ne treba da potenciras da u gimnaziju idu najbolji ucenici.
    Analiza ti je preblaga. Gomilu stvari si stavio u rukavice jer si dzentlamen.
    Cinjenica je da nema dece, a da direktori nemaju napravljen plan na makro nivou, ne drze se socijalnih planova i zaposljavaju na 5 ili 10 posto preko reda, a onda se dei situacija da na kraju godine stave pola kolektiva na listu. Sto je najgore, nonsalantni su po tom pitanju. S druge strane, nastavnici rade svoj posao, ali nemaju pordsku, nemaju timove, nemaju cime, mnogo toga nemaju osim dobre volje. Ne mogu ih kriviti osim po pitanju nonsalancije jer je po meni logicnije da se napada cele godine, da se par godina zapne i napravi red, nego da se ide linijom manjeg optora.
    Kad nema otpora…
    Bila bi ovo odlicna tema za javnu debatu svih srednjoskolaca i njihovih direktora.

  • Saska

    Ja iskreno mislim da nam treba mnogo vise ovakvih diskusija.
    Takodje se slazem da Gimnaziju upisu najbolji ucenici,ali njih desetak stvarno najboljih iz cele generacije,dok ostali ucenici koji se tamo“zateknu“ jedva prate gradivo sto primorava nastavnike da smanjuju kriterijum i nazalost ne rade kako bi trebalo.Takodje mislim da bi u Gim trebali da rade najbolji kadrovi koje Bor ima a to je nazalost daleko od toga. Npr vec drugu godinu nemaju nastavnika fizike i predaje ko stigne tj ko mora. O informaticarima nekom drugom prilikom… Ja svoje dete iskljucivo zbog loseg kadra nisam upisala u Gim…Sto se Ekon i Mes tice mislim da godinama rade na osavremenjavanju,nastavnici konstantno „uce“ i guraju napred sto se i ove godine po mnogim rezultatima vidi…

  • zoran Post author

    Naravno da nisam sve mogao da uzmem u obzir, za to mi treba najmanje 10 strana teksta, ali kao što ste rekli, to treba sistematizovati i organizovati okrugli sto po tom pitanju u Boru. Opština bukvalno ograničava Ekonomsku školu, jer može da upiše koliko god želi učenika, ali logično je da je ograniči, jer šta ćemo sa tolikim ekonomistima. Sa druge strane dok je bio Loknica, on je podržavao Gim i ona je pravila odeljenja sa nedovoljnim brojem učenika, sada su stvari drugačije i sada su u problemu.

    Nije cilj da optina radi na socijali i da ograniči škole koje dobro rade da bi ostale imale đake a ništa ne rade. Znači … 🙂

  • Pletikosa

    Ja sam ucenik osmog razreda koji ce poci u Gimnaziju u jezicki smer zanima koliko je teska i kakvi su nastavnici? Ocekujem brz odgovor pozzz 😀

  • Zoran

    Poštovani mladi kolega,

    evo najbrže što mogu (izvinjavam se ako sam malo zakasnio). Ne znam tačno koliko je „teška“ gimnazija, jer ta osobina više zavisi od učenika nego od škole. Pretpostavljam da će tebi biti teška, jer vidim da ne koristiš pravopis ispravno, „ćelavica“ u gimnazijama nije dozvoljena.
    A to kakvi su nastavnici, to mogu odmah da ti odgovorim: lepi, pametni, visoki, većinom crni a ima i plavih, nasmejani i prijatni za razgovor.