Kako se ponašamo na fejsbuku? 9



Evo, uskoro će krenuti godišnji odmori nastavnika, pa pretpostavljam da će se i komunikacija na društvenim mrežama voditi oko nekih „lakših“ tema. Iako strepimo pri pomisli na to šta nas sve čeka u narednoj školskoj godini ili se pitamo koji smo po redu na listi bodovanja u kolektivu, slike iz učionica zameniće one sa plaža ili trgova nekih lepih gradova. Kako se delimično osećam odgovornim za „izlazak“ velikog broja prosvetnih radnika na društvene mreže (preko seminara BTF u nastavi), a malo sam sa kolegama diskutovao o načinu ponašanja nastavnika na fb-u, ovde ću izneti svoje mišljenje, a očekujem i vaše komentare. Moram da napomenem da ovaj tekst nije pisan sa namerom da nekog uvredi ili da se neko oseti prozvanim, već mi je cilj da se osvrnemo na neke stvari koje smatramo „nevažnim“. Možda se ne složite sa mojim stavovima, ali je bitno da o tome razmislimo, možda ima neke logike u ovome što pišem.

Odmah na početku da kažem da FB treba da koristite onako kako želite. FB je društvena mreža opšteg tipa, nije specijalizaovana i sami odlučujete da li ćete je koristiti i kako. Pod ovim mislim na to da možete napraviti nalog i ništa ne postavljati na mrežu (samo posmatrate, pratite, čitajte), a možete je koristiti veoma aktivno i voditi ozbiljne poslove preko FB-a. Možete je koristiti u privatne svrhe, objavljivati vaše lične i intimne podatke, a možete se fokusirati na to da koristite FB čisto u poslovne svrhe, u komunikaciji samo sa kolegama ili učenicima … a možete i sve to zajedno. Sve je moguće i naravno, sve je lako kontrolisano sa vaše strane. Na seminarima sam često imao diskusiju o tome da nastavnici ne žele da koriste ovu društvenu mrežu jer ne žele da ogole svoj život, ne žele da iznose svoje privatne podatke, ne žele da se toliko zna o njima. Ovakve stavove podržava određeni strah od onoga što su nam mediji plasirali, a poznato je da strah dolazi iz neznanja. Ne želim nikog ovim da uvredim, ali ako imate ovakve stavove o FB-u, onda je jasno da niste u potpunosti upoznati sa mogućnostima fejsbuka. Iako je vaš profil u vašim rukama, mnogi će reći da nisu sigurni da li neko može da vidi neke slike ili statuse ako su sakriveni. Često se postavlja pitanje da li čet vidi samo osoba sa kojom razgovaramo? To je sve u redu, ali ako ne verujemo kompaniji Facebook i njihovim adminima, zašto onda verujemo kompaniji Google i njihovoj tehničkoj podršci koja uređuje Gmail. A gmail koristimo i tamo šaljemo još privatnije ili poslovno važnije poruke. To već zalazi u teoriju zavere ili paranoju pa neću o tome pisati, pisaću o nekim drugim stvarima.

Mislim da svako treba na fb-u da se ponaša onako kako se ponaša i u realnom životu. E sada, možda je to u nekim profesijama manje važno, a u nekim je veoma bitno, ali stvarno postoji razlika ako profilnu sliku sa plaže u kupaćem kostimu postavi neko ko radi kao admin računarske mreže u nekoj banci ili kad to isto uradi neko ko radi kao nastavnik u školi. Možda grešim, ali ako znamo da su i naši učenici na fejsbuku i ako mogu da nas vide, onda je to malo škaljiva situacija. Ja FB doživljavam kao jedan prostor gde mogu da komuniciram sa osobama sličnog interesovanja koje nisu u mom gradu, sa kojima ne mogu da se vidim svakog dana na kafi. Ako je već tako, tim osobama moram da se predstavim onakav kakav sam i u realnom životu. Moram da vodim računa da ih nikako ne ugrozim, da im ne smetam i da oni imaju realnu sliku o meni.

Identitet

anonimni_grIako možda ovome ne pridajemo neki značaj, veoma je bitno da lepo uredimo svoj profil. Ovde obratite pažnju na reč PROFIL. Iako je ovo svima poznato, napisaću još jednom: ja neću da budem prijatelj sa Bibliotekom ili Stomatološkom ordinacijom, ali hoću sa bibitekarkom ili zubarkom. Nemojte da otvarate profile za institucije, firme ili sajtove/blogove. Za te stvari postoje fejsbuk stranice koje se vode na drugačiji način i ako želim da pratim šta ima novo na nekom sajtu, ja ću lajkovati tu stranicu i pratiti. Takođe, veoma je važno da koristite svoje ime i prezime. Ne znam zašto biste to sakrivali, jer realno … nemoguće je da sakrijete svoj identitet ako hoćete da komunicirate sa ljudima iskreno. Puno ime i prezime ima velike prednosti, a ako stavite ime Sveti Ilija Gromovnik, ne znam kako da komuniciram sa vama.  Odmah se zapitam zašto neko ne stavi svoje ime, šta to želi da sakrije? E, sada, tu postoje i neki izuzeci, tipa, da ste otvorili nalog još davne 2007. godine da vidite kako fb funkcioniše i stavili ste ime Blek Stena. Sve je to lepo funkcionisalo i vi ste napravili odličan profil sa puno prijatelja i svi vas već znaju i ko ste i šta ste i ako sada promenite ime biće čudno. Pokušajte to da rešite nekeko ili da svima objasnite kako se zovete ili privremeno imajte dva imena, dok se taj brend-profil ne poistoveti sa vašim imenom.

Osim imena i prezimena, veoma je bitno da popunite one lične podatke o sebi. Možda to često preskočite, pa vas FB opominje ili tu stavite svašta nešto smatrajući da je nebitno. To su veoma bitni podaci, jer ćete na osnovu njih moći da uđete u neke zatvorene grupe, (možda admin te grupe želi da pusti samo one koji rade u prosveti pa ako nema taj podatak ne želi da rizikuje). Sa druge strane, ako tu navedete pogrešne podatke, tipa, da imate 20 godina, živite u Kaliforniji, interesuju vas životinje, onda će se na vašem zidu pojavljivati reklame koje „gađaju“ one podatke koje ste naveli, najverovatnije neke organizacije za zaštitu životinja ili zološki vrt iz LA-a itd. Ako navedete tačne podatke, onda ćete češće dobijati informacije koje su vama relaevantne, pretpostavljam za obrazovanje i vaš posao. Tako će vam se na zidu pojavljivati informacije obrazovnih institucija, izdavačkih kuća iz Srbije i okruženja i sl. Ono što je veoma bitno je to da privatnost ovih informacija možete podesiti tako da budu nevidljive za širu javnost, odnosno možete podesiti ko može da ih vidi.

Profilna slika je opet priča za sebe. Ne kažem da morate da stavite svoju sliku … ali, sa druge strane: „Zašto ne?“ Ako želite iskren odnos i komunikaciju sa ljudima na FB-u nema potrebe da ne stavite svoju sliku. Jeste da je najočigledniji razlog to što nemamo neku lepu sliku 🙂 ali nešto se već može naći, a da liči na nas. Evo, ja do sada na FB-u imam samo dve profilne slike, jednu od početka, kada sam isprobavao kako sve ovo radi i ovu sadašnju po kojoj sam svima poznat (valjda). Postavljanje lične fotografije pomoći će i da vas lakše pronađu oni koji vas traže. Kada kažem da vas neko traži, to ne mora uvek da bude neki internet manijak, verujte mi da je čest slučaj da vas neko traži baš zbog posla ili je čuo da ima tamo neki nastavnik koji je aktivan, vredan … A i ako je manijak, ako ste sve dobro podesili, ne može vam ništa 🙂

Sadržaj

Što se tiče slika, to je već pitanje za diskusiju. Ne želim tu da zalazim u bilo kakvu priču, ali samo da podsetim da možete podesiti da sliku sa letovanja mogu da vide samo vaši prijatelji i niko više. Ili još bolje, možete da napravite liste prijatelja i da podesite da sliku vide samo oni sa liste „Najbliži“. Sve je lako podesivo i moguće. Ne treba da vam napominjem da možete da napravite listu „Učenici“ i da onda postavljate statuse ili slike koje će da vide samo oni i niko više, ili da podesite da neku objavu vide svi osim onih sa lite “Učenici”.

Objave, statusi, komentari treba da budu isti kao i kada komunicirate van fejsbuka. Za nastavnike je poznato da vole mnogo da pričaju i da budu glasni. A karakteristično za nas je   da ne slušamo sagovornika. To je na društvenim mrežama i te kako rasprostranjeno. Najočigledniji primer je komunikacija u grupama koje okupljaju prosvetne radnike. A posebno je karakteristična ova školska godina u kojoj je bio štrajk prosvetnih radnika i bilo je različitog mišljenja među članovima. Naravno da je situacija bila veoma teška (i sada je) i da su se u školama dešavale stvari koje su jako uticale na nastavnike, ali pretpostavljam da se u školi ne ponašamo kao na društvenim mrežama. Moramo da vodimo računa kako komuniciramo i, ma koliko nas sagovornik nervira i ne slažemo se sa njima, tu diskusiju vidi još 10K ljudi, koji će na osnovu toga steći neku sliku o nama. Skoro sam pročitao interesantan citat ili status, tvit … ne sećam se šta beše: Svađati se sa budalom je isto kao rvati se sa svinjom u blatu. Posle nekog vremena vidite da samo svinja uživa. 

Osim tona komunikacije, veoma je bitno da znamo šta objavljujemo i delimo. Mi moramo da budemo svesni da smo nekom izvor informacija, i to ne nekom, nego onima koji su nas prihvatili za prijatelje. I ako objavimo neku informaciju, ona je vest. Možda nekom nebitna, ali je nekom vest. Čest je slučaj da se na FB-u pojave statusi koji promovišu neku humanitarnu akciju, pozive za pomoć ili tako nešto. To je sasvim OK i to je jedna odlična strana društvenih mreža da se što više ljudi uključi u humanitarne akcije. Ali, često tu ima i prevara, pa moramo da vodimo računa i o tome, a često te vesti putuju internetom i po nekoliko godina pa su zastarele. Da ne pričam o statusima u kojima se objavljuje da je izašao novi Zakon o fejsbuku koji govori tamo nešto, pa ako stavimo ovaj tekst na svoj profil, onda smo se ogradili od tog Zakona !!! Ovo možda nikom ne smeta, ali mnogo govori o onom ko postavi ovako nešto na svoj profil. Bar meni govori da se ta osoba ne razume baš u internet i pravila na netu, a i da je naivna. Da ne pravim paralelu sa realnim životom ali ne možete da prolazite nekažnjeno na crveno svetlo na raskrsnici samo zato što ste tog dana obukli crvenu majcu. A sigurno ste naišli na status da ovaj mesec ima pet ponedeljka, utorka, srede i četvrtka i da se ova pojava ponavlja jednom u 280 godina pa da morate to da stavite na svoj profil ako želite da … ne znam ni ja šta već. Ne kažem da to nije moguće, ali pogledajte kalendar za taj mesec i sve će vam biti jasno.

Virusi

Česta je pojava da se na profilima pojavljuju neke ne baš prijatne objave, slike, video klipovi … Moramo voditi računa na šta klikćemo. Iako nas veoma interesuje kako ćemo da izgledamo za 20-30 godina ili šta smo bili u prethodnom životu, povedite računa, nisu sve te aplikacije toliko bezazlene. Kada se to desi mi objavimo statuse da nam je hakovan nalog ili nam je virus ušao u profili pa šalje poruke, zahteve, postavlja svašta na zid. Nije to moglo samo od sebe, to smo mi negde nešto iskliktali ne vodeći računa gde i šta. O tome sam već pisao ovde, da se ne ponavljam. Ovo takođe nije strašno, ali opet govori o nama. Nekako je degutantno ako vidimo da se nekom nastavniku na profilu pojavio video: My Privat XXX video … ili tako nešto, jer učenici znaju kako se to pojavljuje na fb profilu.

Kao zaključak ove priče, moramo da budemo svesni da, ma kako mi doživljavali društvene mreže, naši učenici ih doživljavaju kao normalan način života. Mi smo se pre 20 godina spremali da izađemo u grad, sređivali, doterivali, šminkali … u gradu se ponašali na način koji želimo, ili fino i pristojno ili smo glumili fakire. Sliku o nekim ljudima smo stvarali na osnovu toga što smo videli u petak, pa u sledeći petak, a danas su ti izlasci u stvari, komunikacija na društvenim mrežama. Ako ne izlazimo sa učenicima u diskoteke ili ne idemo sa njima na more, onda moramo da vodimo računa da to ne radimo ni na društvenim mrežama.

Slike preuzete odavde i odavde

Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

9 thoughts on “Kako se ponašamo na fejsbuku?

  • Deda

    Neznanje je definitivno najveci problem.
    Kada ljudi saznaju da mogu svaku objavu na FB da kontrolisu tako da istu vide samo oni ljudi koje sami izaberu, onda ce uradjivati svoj nalog lakse i lepse.
    Sve dok statuse , i fotke sa eksplicitnim sadrzajem, generalizacija svim prosvetarima ne gine od javnosti koja je yatrovana rialitima u kojima je ovakav sadrzaj pozeljan…

  • JasminA

    Meni su moji učenici pre 6 godina napravili lažni profil sa jednom jedinom objavom koja je glasila “Ja volim II8“. To sam otkrila sasvim slučajno. par dana posle. Na prvom sledećem času sam im rekla da je šala uspela i da je red da mi vrate moj profil. U roku od jednog minuta ispred mene je bila ceduljica sa svim podacima. Taj profil i dan danas koristim kao školski i za svako odeljenje koje vodim napravim zatvorenu FB grupu u okviru koje komuniciramo, diskutujemo, rešavamo tekuće probleme i dogovaramo se. Na tom profilu uglavnom ne objavljujem moje lične stvari i fotografije. Zahvalna sam im jer vidim iz primera mojih kolega da nije uvek “zgodno“ preko FB profila mešati svoj lični život sa životom učenika. Ovako moj lični profil ostaje samo moj a na školskom profilu objavljujem sasvim druge stvari.

  • CaraDara

    Odličan tekst! Prije svega za ciljnu grupu za koju je napisana, a potom i za druge profesije kojima su ljudi „osnovno sredstvo rada“.Ja sam socijalna radnica i apsolutno mislim da je moj fejsbuk profil prestao biti moj lični profil – vide ga i moji klijenti kao i kolege. Svaka čast još jednom! Ovakvi tekstovi vraćaju nadu u ugled struke.

  • Nina Preradović

    Meni se tekst ne sviđa.
    Podrazumijeva da učenici i nastavnici budu prijatelji na fb-u. Nastavnik može da napravi stranicu na kojoj će da kači razne materijale koji će motivisati učenike za njegov predmet. Učenici mogu to da „lajkaju“ i onda prate. Ako se „dodaju za prijatelja“ onda i nastavnik ima uvid u privatne stvari učenika a ni to nije poželjno. Može veoma da smeta u objektivnom pristupu na nastavi. Čula sam i za primjere gdje nastavnici špijuniraju učenike!
    Osim toga, zašto pisac misli da ako on može vidjeti nečije fotografije sa ljetovanja to mogu vidjeti i učenici? Možda je osoba već podesila to… I ono – 2 profilne slike… E sad, najbolje da nam kaže i koliko statusa smije sedmično, mjesečno, da se kači…
    Razumijem ja da ima svega na fb-u, ali ovo je previše lični ugao osobe koja očigledno ima previše „prijatelja“ na fb-u, raznih vrsta. Mnogo ljudi nema tu „širinu“ i osjećaju se slobodno na svom profilu. Poneki slijepi putnik im ne smeta.
    Ako se osjećate kao voajer, onda to vjerovatno i jeste. Ili obrišite osobu ili je bar sakrijte da vam ne izlaze njene objave.

  • Zoran

    @JasminA to je jedan od načina kako nastavnici koriste fb. To je sasvim u redu, na dva profila odvojili ste komunikaciju sa učenicima i sa ostalima. Super primer … hvala.

    @CaraDara potpuno ste u pravu. I u realnom životu vremenom ako smo uspešni u profesiji kojom se bavimo postanemo veoma poznati u društvu i ljudi nas drugačije doživljavaju. Primer za to u malim sredinama su doktori, sudije, političari … pa tako je i na društvenim mrežama. A pogotovo ste Vi u posebnom položaju jer preko njih možete dosta toga prepoznati.

  • zoran Post author

    @NinaPreradović dobro je da ima čitalaca kojima se tekst ne sviđa, treba čuti drugačija mišljenja. Ovaj tekst je pisan kao pomoć nastavnicima, nikako kao neki ultimatum ili ono što mora biti. To jasno stoji na početku teksta, da je to moj stav a da čitaoci svoje mogu da postave u kometarima. Jeste da tekst podrazumeva da su nastavici i učenici prijatelji na FB, što je i u većini profila slučaj, pa iz tog razloga je ovaj tekst pomoć nastavnicima.
    Drago mi je da Vi imate slobodu na svom profilu, ali to što ste napisali se baš ne poklapa sa onim što radite a to je jednostavno videti. Pošto ste ostavili link do Vašeg bloga, pretpostavljam da želite da neko pročita Vaše tekstove, pa sam ja pročitao neke. Nadam se da zbog toga nisam voajer 🙂 U jednom tekstu Vi pišete o času na kome ste hteli da prikažete izložbu sa Venecijanskog bijenala („Spasimo muškarce“). U tekstu ste opisali zašto niste to realizovali na času, i to je Vaš izbor doneli ste odluku, ali ste onda sve to napisali na svom blogu. Postavili slike i koristili reči koje nisu baš adekvatne za učionicu. To je OK. Ali, da li mislite da Vaši učenici ne čitaju taj tekst? Naravno da su ga pročitali, jer ma koliko Vi imate slobodu na svom profilu i lepo podešavate svoje objave … ja sam na Vašem profilu video ovaj tekst, znači niste ga sakrili od učenika. A ja Vam nisam prijatelj, znači da je tekst otvoren za sve, pa tako i za Vaše učenike. E tu dolazimo do onog o čemu ja pišem, ako nešto ne želimo da radimo u učionici … onda moramo da vodimo računa da to ne radimo ni na fejsbuku. Odnosno možemo raditi, ali da kontrolišemo privatnost.
    Ja se ne osećam kao voajer, Vas nemam za prijatelje, ali Vaši statusi su javni. I ma koliko mi želeli da neke ljude obrišemo iz liste prijatelja učenici nemaju tu privilegiju, mi smo njima dodeljeni i oni i njihovi roditelji žele da znaju ko im uči decu.

  • Nina Preradović

    Potpuno se slažem. Nastavnik ima opcije: ili da ćutim, ili ću da koristim pseudonime i time se zaštitim od učenika, ili da pišem slobodno. Moj izbor je ovo treće. Svjesna sam da učenici mogu to da vide ako žele. Ipak sam izabrala da bude tako jer ja imam pravo na svoj život van učionice.
    Mom prijatelju se desilo da su mu u školi kritikovali izložbu jer nije bila primjerena djeci. Dokle to treba da ide? Ako si nastavnik ne smiješ ni akt da naslikaš jer bi se djeca snebivala da vide? Da se nastavnici sakriju u mišju rupu?!
    Smatram da je velika razlika između onog što pišem i mog privatnog života za koji ne vidim povod da se dijeli sa učenicima. Ne postavljam fotografije u kupaćim kostimima. Ali ne mogu da osuđujem nekog ko to radi samo zato što je nastavnik, a da bankarku ne osuđujem.
    Prije bih kritikovala to „dodavanje“ u prijatelje – to sugeriše da je u redu da učenik prati dešavanja u životu nastavnika, što je apsolutno bespotrebno, bez obzira koliko je profil „primjeren“. Isto važi i u drugom smijeru – nastavnik da gleda šta djeca rade, ko s kim i sl.

    O mom neprimjerenom tekstu – Ono što po meni nije bilo za učionicu, takvo je iz razloga što su djeca naučena da su takvi sadržaji „sramota“, a radi se o umjetničkom djelu i ja bih rado da mogu s njima i u učionici da diskutujem, da komentarišemo i kritikujemo. Mislim da bi njima štetnije bilo da čitaju o vezama za posao u jendom drugom tekstu… Ali to je realnost u kojoj živimo, i usuđujem se da mislim da nije ni pametno sakrivati to od njih. Već baš naprotiv, osvijestiti ih.

  • Rebeka

    Ja sam u Americi ucila/studirala da dobijem licencu da radim u osnovnoj skoli. Kada smo ss priblizili praksi koja je bila citava dva semestra mnogo su nsm pricali o tome kako treba da se ponasa o na faceboku. Ne objavljivati indicemt photos, not discuss religion and politics. kada sam radil studentsku praksu onda sam vidjela da je ucitelj u cijem razredu sam radila imao svoj facebook nalog i stranicu za svoj razred gdje je objavljivao sve sto planira da radi u razredu i raznu vrstu komunikacije vezanu za nastavu. Ali pored tog profesionalnog racuna on je imao svoj privatni facebook racun. Vise ne znam da li se moze imati dva racuna ali znam da zaista onaj sto je vidljiv ucenicima zaista mora biti umjeren i profesionalan i ipak na nivou jednog obrazovnog radnika.