Pokušajte da zamislite nekog nastavnika koji je u prosveti 30 godina. Znači, još od davne 1985. godine. Taj kolega je doživeo različite periode našeg školstva, čak je bio nastavnik u nekoliko država 🙂 Pokušajte da zamislite da se taj nastavnik nikada nije nešto mnogo trudio, odrađivao je svoj posao sa dnevnikom pod miškom i udžbenikom na katedri. Tokom ovih 30 godina plata nikada nije bila odgovarajuća, uglavnom je bila ispod svakog nivoa dostojanstva, pa je samim tim već nakon 6-7 godina rada u prosveti izgubio početni entuzijazam i od tada je sve bez ikakvog truda. Nikada se nije trudio da učestvuje na takmičenjima sa učenicima, Nastavnička veća presedeo ćuteći, dolazi u školu neki minut pre početka časa, a odlazi odmah nakon zvona, na seminare van škole nikada nije išao, a na seminare u školi je dolazio i uglavnom presedeo u ćošku listajući novine. Nikada nije realizovao dodatnu nastavu ili sekciju sa učenicima, za dopunskom nikada nije bilo potrebe. Ocene koje daje učenicima su uglavnom visoke, četvorke i petice, a često čujete i da učenike pušta sa poslednjih časova, ne predaje već učenicima kaže da čitaju nešto iz knjige … itd. Učenici nikada ne pričaju mnogo o njemu, niti u školi niti kući roditeljima, nema potrebe, ne ostavlja nikakav trag. Možda imate nekog takvog kolegu u školi, a možda i nemate, ali pokušajte da zamislite.
Sa druge strane, pokušajte da zamislite nastavnika koji je u prosveti 10 godina. Mnogi kažu najbolje godine za prosvetnog radnika, ni premalo da nema iskustva ni previše da ga sistem uništi. Taj kolega je počeo da radi 2005. godine i takođe doživeo razne čudne okolnosti u sistemu obrazovanja. Ali, ovaj kolega je veoma aktivan u školi, provodi puno vremena u školi i van časova, pripremajući nastavu, praveći materijale za čas, organizujući sekciju i vannastavne aktivnosti sa učenicima. Često priprema projekte i učenike vodi na izlete, sajmove … Na časovima je kao u košnici, učenici ostaju i za vreme odmora da pitaju nešto u vezi gradiva, dopisuju se sa njim imejlom, učestvuju u zajedničkim radionicama. Ovaj nastavnik pored nastave pomaže i rukovodstvu škole, učestvuje u kreiranju anketa, analiza, samostalno pokreće inicijative kako da se poboljša uspeh učenika ili smanje izostanci.
Učenike svake godine vodi na takmičenja, kako ona koje organizuje MPNTR, tako i neka druga u organizaciji međunarodnih institucija. Na takmičenjima ostvaruje odlične rezultate, između ostalog i prva mesta na međunarodnim takmičenjima. Pored toga što je ovaj nastavnik magistar, često ga vidite kako i dalje uči i čita o svom predmetu, stalno je na stručnim usavršavanjima, često i sam u školi organizuje neke edukacije i ne propušta seminare u školi. Ima nekoliko objavljenih naučnih radova u stručnoj literaturi, a autor je i dva udžbenika iz predmeta koji predaje. Možda imate nekog takvog kolegu u vašem kolektivu, ali ako nemate pokušajte da zamislite.
I sada još samo jedna zamiso i neću više da vas mučim da maštate 🙂 Oba ova nastavnika rade u istoj školi i predaju isti predmet u malom gradu u provinciji u Srbiji u kome je svake godine sve manje i manje dece. Zbog raznih okolnosti broj učenika na upisu u školu se smanjuje i neko od ova dva nastavnika će biti proglašen tehnološkim viškom. Prema važećem PKU od februara 2015. godine, kao tehnološki višak biće proglašen onaj nastavnik koji je poslednji na listi zaposlenih prema broju bodova po raznim kriterijumima. Uzeću primer ova dva nastavnika i bodovaću ih za listu prema PKU.
Prvi nastavnik | Drugi nastavnik |
|---|---|
| Za rad ostvaren u radnom odnosu: 60 bodova Ovaj nastavnik je 30 godina u prosveti, pa ima jedan bod za ukupan radni staž i još jedan bod za rad u prosveti, to su dva boda po godini radnog staža, odnosno 60 bodova | Za rad ostvaren u radnom odnosu: 20 bodova Ovaj nastavnik je 10 godina u prosveti, pa ima jedan bod za ukupan radni staž i još jedan bod za rad u prosveti, to su dva boda po godini radnog staža, odnosno 20 bodova |
| Za obrazovanje: 15 bodova Ovaj nastavnik ima završen fakultet, pa je prema stavu 2 člana 34. PKU za taj nivo obrazovanja propisano 15 bodova | Za obrazovanje: 20 bodova Ovaj nastavnik ima završene visoke studije drugog stepena, odnosno magistar nauka, pa je prema stavu 2 člana 34. PKU za taj nivo obrazovanja propisano 20 bodova |
| Za rezultate na takmičenjima: 0 bodova Pošto se ovaj nastavnik nikada nije trudio da ide na takmičenja, nije ni ostvarivao neke rezultate, pa za ovo nema bodova. | Za rezultate na takmičenjima: 15 bodova Kao što sam naveo, ovaj nastavnik je osvojio naveći rezultat koji se može osvojiti sa učenicima, prvo mesto na međunarodnom takmičenju, pa je za taj kriterijum propisano 15 bodova. |
| Za pedagoški doprinos u radu: 0 bodova Ovaj nastavnik se nikada nije trudio da piše stručne radove ili udžbenike, pa samim tim nema bodove po ovom kriterijumu. | Za pedagoški doprinos u radu: 7 bodova Kao što sam naveo, nastavnik ima objavljene radove u stručnoj literaturi i plus je autor udžbenika, ali kako se po ovom kriterijumu bodovi dobijaju samo po jednoj osnovi, onda mu se ne računa stručni tekst. |
| Za imovno stanje: 1 bod Za ovo nemam tačne podatke, ali pretpostavićemo da je kolega lošeg materijalnog stanja i ovde je jedan bod. | Za imovno stanje: 1 bod Za ovo nemam tačne podatke, ali pretpostavićemo da je kolega lošeg materijalnog stanja i ovde je jedan bod. |
| Za zdravstveno stanje: 0 bodova Ovaj nastavnik ne boluje od teških bolesti, pa nema bodova za ovaj kriterijum. | Za zdravstveno stanje: 0 bodova Ovaj nastavnik ne boluje od teških bolesti, pa nema bodova za ovaj kriterijum. |
| Za broj dece predškolskog uzrasta, odnosno, dece na redovnom školovanju: 0 bodova Ovaj nastavnik ima decu koja imaju iznad 26 godina, pa su sami svoji ljudi i po ovom kriterijumu nema bodova. | Za broj dece predškolskog uzrasta, odnosno, dece na redovnom školovanju: 3 boda Ovaj nastavnik ima decu koja su u školskom uzrastu, pa prema tome po ovom kriterijumu njemu pripadaju 3 boda. |
| Ukupno za svoj rad u prosveti ovaj nastavnik ima: 76 bodova. | Ukupno za svoj rad u prosveti ovaj nastavnik ima: 66 bodova. |
Na listi tehnoloških viškova kada uporedimo ova dva nastavnika … posao će izgubiti drugi nastavnik. Ako su nastavnici nosioci kvaliteta obrazovanja, a definitivno jesu, ovaj primer pokazuje da mi u našem sistemu ne cenimo niti pokazujemo želju da nam najbolji nastavnici ostaju u sistemu, već ih gubimo.
Ne znam kako je donet ovaj PKU, kao ni prethodni, ali pretpostavljam da su u njegovoj izradi učestvovali sindikati i Ministarstvo prosvete. Ovim apelujem i na jednu i na drugu instituciju da i te kako razmisle o ovom problemu, ako ga uopšte vide kao problem. Mislim da su sindikati jako zatvorene institucije, tako formirane da onaj ko je najglasniji za opciju PROTIV, obavezno uđe u uže rukovodstvo ili je predsednik. Čitajući ono što su objavljivali, vidim da je njihova misija socijala, odnosno, smatraju da treba da se bore za prava radnika, što je sasvim OK, ali oni ta prava vide samo kao povećanje plate, a kvalitet ih nikako ne interesuje. Možda je to i cilj sindikata, pa nemojte misliti da ih kritikujem, to je njihovo … da se bore za prava radnika. Ali u ovom našem slučaju i „radnik“ i „neradnik“ su radnici, članovi sindikata i treba da se bore za oba podjednako. Ne znam zašto starije kolege treba da su u tolikoj prednosti, čak i kada je očigledno da nikako ne doprinose kvalitetu obrazovanja. Ako za tih 30 godina nisu uspeli da naprave neke rezultate na takmičenjima ili ostave neki trag u stručnim časopisima ili da učestvuju u kreiranju nekog udžbenika, šta su onda radili 30 godina u obrazovanju?
Nemojte me pogrešno shvatiti i mene muči situacija da kolega koji je pred penziju, možda u 60 godina života ostane bez posla. Za tog nastavnika to je stvarno teška situacija, pitanje je kako će on naći posao i šta će sa njim biti. Nekako svi mislimo: “Ma, bolje da otkaz dobiju mladi, oni će se već nekako snaći” Ali ti mladi upravo imaju decu koju treba da podignu i školuju, kao što smo videli u primeru, dok kolege pred penziju imaju decu koja su svoji ljudi, nemaju takvu brigu. Ovo je veoma teška tema za analizu, ali ako želimo da napravimo bolji obrazovni sistem mora se i o tome razmišljati.
Ako već sindikat ima ulogu da spašava neradnike, koji su tu već 30 godina, onda MPNTR mora da se trudi da obezbedi najveći kvalitet obrazovanja. MPNTR mora da nađe način da ne izgubi ovog radnika koji i te kako podiže kvalitet obrazovanja, a da ovog drugog koji čeka penziju nekako postavi na mesto na kome će imati mali uticaj na sistem obrazovanja. Ja od institucije koja propisuje sve akte i koja je centralna u našem sistemu očekujem da radi na tome, da kvalitet dođe do izražaja. Ovako gledajući, nastavnici početnici se pitaju šta uopšte traže u prosveti, kada se njihov rad uopšte ne vrednuje? Odnosno, vrednuje se ali nedovoljno. Znam kolege koje već krajem prvog polugodišta znaju da sledeće godine neće raditi u školi ili će ostati na 15% norme. Zamislite, šta će ti nastavnici raditi u drugom polugodištu? Neće se uopšte truditi, već će juriti neki drugi posao. Ako sindikat tu ne može da pomogne nastavnicima koji vrede i koji nose kvalitet obrazovnog sistema, očekujem da MPNTR nađe načina da ove nastavnike zadrži ili unapredi.
Ovi primeri su samo hipotetički postavljeni, ne mora da znači da nastavnik sa 30 godina staža ima ovakve karakteristike ili da je mlađi kolega ovakav kao iz priče. Ne treba generalizovati, ali nije mi jasno zašto je tolika razlika između godina radnog staža i svih ostalih uspeha nastavnika po PKU? Zašto je pravljen tako da može da zaštiti nastavnike sa velikim brojem godina radnog staža iako je potpuni neradnik u odnosu na obrazovanijeg i mnogo kvalitatnijeg mlađeg nastavnika?
KOLEGA, mislim da niste u pravu. Prvo kolega koji radi 30 godina ili kao ja 40 godina ima iza sebe iskustvo , odmereniji pristup sa decom jer sam imao DVE godine pedagogiju i metodiku koju kolege sa 10 godina službe i neznaju kako izgleda pa nemaju psihologiju koju smo tako dobro proučavali na primerima da smo mogli da postanemo i psiholozi da smo hteli. Izvinite što moram da primetim i priznam da pojedine mlađe kolege su manje zainteresovane za rad, misle da će tehnologija sama od sebe da nauči decu bez ikakvih usmerenja.Do pre pet godina imao sam 300 sati rada na seminarima, i to za tri godine, i to pravim produktivnim seminarima a ne nekim“radionicama“ na kojima sam počeo da pevam, cupkam na jednoj nozi ili mekećem radi opuštanja. Držao sam u svom radnom veku četiri predavanja na seminarima , pričajući o primenama,promenama i radu sa nadarenom i običnom decom. Pa zar ja da odem a moj kolega i dalje da radi. Malo ste me deprimirali pa ovako nevezano pričam.Sledeći put izvršite anketu pa upoređujte kolege ane na jednom primeru.
Kolega, ne treba da se osećate deprimiranim sa takvim stavom prema svom poslu. Siguran sam da to što ste naveli vredi i neko poštuje i ceni. Ali ja ovde ne pišem o mladim i starim nastavnicima, već o načinu koji štiti nastavnike koji baš ništa ne rade. To što ste Vi naveli kao kvalitet ja mogu da navedem duplo i troduplo i mogu da izgubim posao, ali ovde nije reč o konretnim osobama već sam samo opisao situaciju do koje ovakav loš PKU može da dovede.
Slazem se sa gdinom Ljubisom. Jako me je iziritirao ovaj clanak. Ja 15 god radim u prosveti i sve i svasta sam prosla, ali sam dozivela i da te mladje kolege koje gdin Zoran Milojevic kuje u zvezde ne dodju cak ni na vreme za cas a kamoli da ga kvalitetno odrze, a da ne pricam o ispijanju kafa po ucionicama. I jos kad bi gdine Milojevicu i bodovanje bili ovako precizno kako ste Vi ovde nama lepo prikazali,ne bi oni koji vrede ostajali bez posla i bez dela norme. A ja sam to, gdine Milojevicu, osetila na svojoj kozi. Zato nemojte da pisete o stvarima koje ne poznajete. Jedno je drzati online seminare, a sasvim druga stvar biti u skoli ili ucionici.
Koleginice Aleksandra,
čim imate taj stav da neko koga i ne poznajete nešto ne razume, očigledno da ne komentarišete objektivno. Nikog ja ne kujem u zvede, lepo sam to napisao u tekstu. Kako što ste naveli da ima kolega (ja neću da ih nazovem mladim ili starijim jer nije reč o godinama) koji ne dolaze na vreme na čas, ja mogu da kažem da ima onih koji dolaze na vreme ali ništa ne rade. Još gore nego što ste Vi naveli. Bodovanje koje sam ja naveo je potpuno precizno i važeće prema Pravilnicima koji se koriste u obrazovanju a to što ste Vi osetili na svojoj koži ja ne znam. I to nema nikakve veze sa ovim tekstom. Ako mislite da ima, slobodno pojasnite u komentaru. Ne znam šta ste hteli pod tim da je jedno držati onlajn seminare a drugo biti u učionici, pretpostavljm da ste mislili na mene onda silno grešite. Da ste želeli videli bi koja je moaj osnovna profesija.
Znajte samo da ako imate ovakav stav prema kolegama koji su krivi zato što nemaju dovoljno godina … razmislite o Vašem stavu.
Sada ste samog sebe demantovali. Tacno je da se ne radi o godonama. Ali ste Vi generalizovali stvari, da onaj ko ima 30 god staza i nije izdao udzbenik, nije ucestvovao na takmicenjima… apsolutno ne znaci da je los nastavnik. Naprotiv, i ono sto je kolega Ljubisa napisao takvi ljudi imaju iskustva, pravilan pristup deci, pa samim tim i lakse usvajaju znanja ako je neko ko radi sa njima pristupacan u svakom pogledu. Ja ne znam za Vas, ali ja sam od starijih kolega mnogo naucila i nisam pogresila kad god sam ih poslusala. A sto se bodovanja tice, i onoga da ne poznajete neke stvari, mislila sam na to da ne znate kakve sve malverzacije direktori prave da svog coveka ostave u skoli. Ako dvoje ljudi ovako reaguje na Vas tekst, budite sigurni da ce ih biti jos vise,pa bolje nesto promenite. I za kraj, ako nije tajna koliko staza Vi imate u prosveti?
Poštovani Zorane,
Završila sam Vaše seminare i zaista sam zadovoljna umećem i znanjem koje ste nam pružili. Ali sa nekim detaljima se ne slažem u ovom tekstu. Prvo, mislim da svako treba da se bavi onim što je završio. Dakle ja želim da se bavim decom, a ne pisanjem udžbenika kako bih ostala na poslu koji obavljam, time bih mogla da se bavim kad odem u penziju ili da ih pišem pred kraj radnog veka koristeći neko svoje predhodno iskustvo i prateći nove trendove u nastavi. Nažalost sam posle 20 godina imala situaciju da mogu da budem tehnološki višak. Čak je samnom na crti bila koleginica pred penziju i dobila je bodove na zalaganje na poslu kao i ja kako ne bi bila tehnološki višak, a mene nije gde nije bilo, priredbe, takmičenja, sekcije, dodatna, dopunska…… Da ne pričam o tome da sam svih tih 20 godina imala veoma zapažene rezultate na skoro svim takmičenjima sa decom (učiteljica sam). Samo sam te godine kad je trebalo da odem imala decu koja su osvojila dva prva, jedno drugo i jedno treće mesto na gradskom takmičenju iz matematike, kao i na medjunarodnom takmičenju, koje nije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, jednu zlatnu i jednu bronzanu medalju iz matematike, a i predhodnih godina nisam imala samo po jednog učenika u igri za nagradu, već najmanje dva…..i ja sam bila ta koja je mogla da otpadne. S druge strane, ja ne želim da pišem knjige, jer danas svi pišu udžbenike i ima ih milion sa milion mana, jer se danas udžbenici pišu samo zato da bi dobili te proklete bodove. Nažalost nemam ni decu te ne mogu ni na to da dobijem bodove…..i pored toga ne mislim da sam samo ja zaslužna za uspeh dece koju sam učila, već sva tri faktora zajedno su jako važna – roditelji, dete i ja i saradnja medju nama. Završila sam i fakultet, i to bodreći samu sebe, jer je i to bio uslov za boljeg učitelja, a u sebi sam mislila da ja bolja neću biti sigurno, jer za učitelja treba da imate srce i strpljenje, što mnogi zaboravljaju, već kao što ste napisali da neke kolege ne drže ni dodatnu ni dopunsku, već poslednji dodju, a prvi odu s posla, što u poslednje vreme i meni pada napamet, jer čemu svo moje zalaganje kad ponovo mogu da budem na crti. Zato mislim da ne treba da se pravi jaz izmedju mladjih i starijih kolega, svaka čast mladom kolegi, ali ja ne znam kako on/ona uspeva i da završi visoke škole, bavi se rodjenom decom, porodicom i kućom, piše udžbenike, bavi se decom u školi i mnogo čime, i sve uspeva…ja vidim da ako više stvari radim, jedna od njih uvek pati na račun druge….bojim se da će mladi kolega brzo sagoreti…..ja se još uvek držim, nemam taj odnos stariji-mladji, ali žao mi je kad neko forsira tu podelu….mislim da treba naći neko drugo rešenje u ovome svemu…..
Niste tačno izbodovali obrazovanje. Oba nastavnika dobijaju po 20 bodova. U PKU piše: „za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine – 20 bodova“
Koleginice Aleksandra,
Tekst može da bude loš samo u smislu da nisam uspeo da prenesem poruku ili da čitaoc ne čita objektivno. Ako pažljivo pročitate tekst još jednom videćete da je ov izmišljena situacija koja ako se desi u školi može da dovede da neradnik ostane u školi a vredan nastavnik izgubi posao. O tome je tekst. Inače moj radni staž u prosveti je kao i Vaš.
Koleginice Daro, na žalost upravo Vaš komentar forsira tu podelu mladi/stari a na žalost i PKU. Ovaj tekst je upravo to o čemu sta Vi pisali. Sve što ste radili u prosveti sa puno uspeha niko ne boduje to nikog ne interesuje veće se na prvo mesto stavlja samo godine radnog staža. Zašto bi to bio dokaz da je neko dobar nastavnik. Kao što među mlađim kolegama ima neradnika tako ima i među starijim pa zato taj uslov ne sme da relevantan. Da ste pratili diskusiju za ovaj tekst pre desetak dana kada je izašao videli bista da moja namera uopšte nije da pravim bilo kakav jaz, ako ne vidite o čemu je tekst onda je problem negde drugde.
Krajnje sam objektivna, i apsolutno mi je jasno da je ovo izmisljena prica (nemojte da vredjate moju inteligenciju, kolega), samo su akteri nesrecno izabrani i sve je to povrsno. Naravno, jasno je da ce te Vi braniti ovaj tekst, tako da je dalja prepiska izlisna, ali pogledajte komentare ostalih kolega, mozda na kraju i Vi postanete objektivni pa sklonite tekst.
Smatram da je cela priča o bodovanju glupo osmišljena, kasno, bez preciznog sprovođenja. Ima milion načina da se izvrda, provuče sopstvena želja direktora… Osnovna zamisao ukrupnjavanja norme nije nigde sprovedena, i bodovanje je ne podržava…
A sad, što se tiče vašeg primera izmišljenog bodovanja, bilo bi logično zamisliti da nastavnik sa 30 god radnog staža ima i više godina života, a samim tim i verovatno neke zdravstvene probleme, makar psihičke 😉 A i taj nastavik je nekada bio mlad, i ambiciozan, pa je vodio decu na takmičenja, mislim dok nije napunio 10 god. radnog staža 🙂
Istina je da ima neradnika svih uzrasta, i da se nekako oni uvek snađu i provuku…
Pingback: Главе у песку или у торби | Био-блог
Čast svakome,,ali i ja sam prosvetar već više od dve decenije,ali se i dalje trudim da idem u korak sa novim metodama,vodim decu na različite manifestacije,ne spavam na seminarima,uzimam učešće u evropskom programu celoživotnog učenja,blizu pete decenije života dodatno se obrazujem na državnim fakultetima…stižem na posao 20 minuta pre početka nastave…treba li da budem tehnolloški višak jer sam 25 godina u nastavi i previše sam MATORA …Znam mnoge mlade kolege koji časove otaljavaju,iako su u punoj snazi,mladi i perspektivni,mrzi ih da deci objasne,prilagode,gradivo i pristup istom ,igraju igrice na mobilnim telefonima tokom časa,,,kasne po 20 minuta na časove,ljute se kad ih neko podseti da su oni u školi zbog dece a ne deca zbog njih…A onaj bod za decu…pa i mi smo decu podizali,u nemogućim devedesetim i niko nije pitao može li jedna majka troje dece sve da postigne i dostigne,nekad su mi deca govorila da više vremena provodim sa tuđom decom nego sa njima…bolelo je ali se preživelo…
Koleginice Grada,
pa baš lepo, Vi spadate u veoma vredne i predane radnike, ako se upoređujete sa nekim u ovom tekstu onda je to ovaj vredniji nastavnik. Ne znam šta Vas je navelo na to da treba da izgubite posao zato što ste MATORI (to ste Vi napisali).
Ovaj tekst je veliki test za nastavnike neradnike … lepo i jasno je koncipiran i sve u njemu detljnije piše. Na žalost mnogi se pronalaze kao neradnici … što nema nikakve veze sa godinama. Situacije je mogla da bude i obrnuta … ali onda nema smisla bodovanje. Ovako sve lepo piše: AKO … znači HIPOTETIČKI AKO !!! nastavnik koji ima duži radni vek u školi i pri tom je neradnik, ostaje u školi ako se boduje sa nastavnikom koji je dobar radnik … a nema odgovarajući radni staž u školi. Ako to ne razumemo iz teksta … onda ne znam šta razumemo.
Kolega,
Ako ste kolega prosvetar, bilo bi dobro da obratite pažnju i na pravopisna pravila srpskog jezika. Nije uputno da se objavljuju tekstovi nas prosvetnih radnika, a da obiluju nepismenlucima.
Pre nego što se upustite u kritikovanje bilo koga, posetite stranice Pravopisa srpskog jezika, koristiće Vam.
Ja sam prosvetni radnik 26 godina, nemam nad sobom pritisak tehnološkog viška. Radim u visokom obrazovanju, ali me jednako bole svi problemi kolega u obrazovanju na nižim obrazovnim nivoima.
Želim svima sreću i svako dobro.
Srdačno
Olja
Koleginice Olja,
hvala na informaciji, ne sumnjam da sam napravio grešku, samo ne znam tačno gde. Nadam se da ćete mi kao iskusan nastavnik sa 26 godina radnog staža reći gde je greška, jer iskusni i kvalitetni nastavnici znaju da nakon skretanja pažnje učenika na grešku treba da usledi i pomoć, da se učeniku kaže gde je greška i kako treba da uradi ispravno.
Hvala još jednom
Johri Bazaar
Bapu Bazaar
Badi Chaupar
Nehru Bazaar
Chaura Rasta
Gaurav Towers
Famous About Jaipur
Deven Singh