Zašto kasnimo sa eUčenjem?


Ma koliko pisali i čitali o ovoj temi, implementacija eUčenja u nastavi odvija se isuviše sporo. Postoji nekoliko razloga zašto je to tako, a dva osnovna činioca su volja nastavnika i podrška sistema. Možda je ovo i nekako uzročno posledično, ali mislim da nema trećeg razloga.

Što se nastavnika tiče, tu možemo da razložimo problem zašto se nastavnici ne upuštaju u tzv. eUčenje i ne podstiču učenike da se orijentišu prema ovoj metodi. Neki od razloga su:

  • strahjaka predrasuda prema bilo kakvim novinama
  • nedovoljno poznavanje alata i metoda
  • nedovoljno poznavanje osnovne didaktike i metodike
  • nedovoljno poznavanje sadržaja svog predmeta

Pojam eUčenje je delimično kriv upravo za njegovo nekorišćenje

Da ne zalazim sada u teoriju šta označavaju pojmovi eUčenja, učenja na daljinu, hibridnog ili blending učenja … sve ovo kod nastavnika koji se uopšte dvoumi da krene tim stazama izaziva odbijanje. Na našim prostorima su veoma retki didaktičari onlajn učenja, odnosno, oni koji temeljno mogu da nastavnicima i učenicima predstave šta taj pojam znači, pa se često svi ovi pojmovi mešaju. Nastavnici u školi često dobiju površne informacije pa dalje sami stvaraju sliku da ako žele da koriste IKT u nastavi ili eUčenje moraju sebe da snimaju, pa to da postavljaju na internet … itd. Veoma je bitno da se zna da eUčenje ne podrazumeva da će sada roboti da zamene nastavnika i da ćemo mi izgubiti naš posao.

Ne znam kako drugi doživljavaju i zašto imaju predrasude o tome, ali po meni je eUčenje ili onlajn učenje samo dodatak mojoj nastavi, to je još samo jedan alat, nova metoda koju koristim usput, kako bih učenicima što približnije predstavio gradivo. I to na njihovom terenu. Mislim da bi se eUčenje više “primilo” u nastavi ako se ne bi tako zvalo, već da koristimo termin: “Pomoć nastavniku”. Na žalost, previše nas ima odbojnu sliku prema društvenim mrežama, prema pametnim telefonima, tabletima u učionici … o tome sam već pisao i zabeležio kao video prilog.

Ako ne znamo kako radi, nećemo znati ni čemu služi

Iskustvo većine nastavnika sa IKT-om u nastavi se zaniva na poseti oglednom času na kome kolega koristi alat MS PowerPoint da prikaže neku prezentaciju. Uglavnom lošu. Takvu sliku mi pokupimo, a usvojimo kao dobru kada pedagog koji je prisustvovao času oceni čas fenomenalnim, ponešen utiskom da je korišćen računar i projektor u učionici. Neću se sada mnogo zadržati na PP kao alatu, posvetiću sledeći blog post detaljnije ovom programu, ali veoma je bitno da znate da to nikako nije onlajn učenje. Niti eUčenje. Ajd možemo da kažemo da je korišćenje IKT u nastavi. Ali IKT od pre 15+ godina.

Moramo da naučimo koji su to alati koji nam mogu pomoći u nastavi. Nisu svi alati i servisi odgovarajući za sve predmete. Moramo da odredimo problem koji imamo na času i da nađemo alat koji će nam rešiti taj problem. Kao što je u hemiji najočiglednije da učenici shvate elektrolizu preko eksperimenta sa baterijom, dva eksera i epruvetama, tako je neki od internet alata rešenje za naše probleme. Ako želite da učenike motivišete za čas kosmičkih brzina iz fizike, iskoristite YouTube i pustite im lansiranje rakete u svemir. Ako želite na brzinu da proverite šta su naučili na času, pustite im na fejsbuk grupi link do kviza koji ste napravili na TestMoz-u, pa će oni preko telefona momentalno da urade, a vi dobijete odličnu statistiku. Naravno da je moguće da ih motivišete tako što ćete crtati na tabli zemaljsku kuglu i raketu i da proverite šta su zapamtili na času pitanjima, a oni dižu ruke i odgovaraju … ali nije isti efekat. Na internetu se nalazi nepregledna biblioteka alata, a na sledećem sajtu imate odlično urađen katalog veb alata na srpskom jeziku: Vebciklopedia.

Nedovoljno poznavanje osnovne didaktike i metodike

Ne bih da se u ovoj konstataciji pronađu nastavnici koji iz drugih razloga ne koriste IKT u nastavi, ali definitivno ima i ovakvih slučajeva. Kao i u svakom poslu, tako i u nastavničkom postoje oni koji se više trude, koji više uče i rade i oni koje ovaj poziv uopšte ne zanima. Samim tim postoje i dobri i loši nastavnici. Nastavnik koji nije dobar didaktičar, koji koristi isti oblik rada i samo jednu metodu za svaku lekciju, za svaki tip časa, je nastavnik koji ne može da koristi tehnologiju u obrazovanju. Možda može da pokuša, ali neće tu biti uspeha.

Da bi nastavnik mogao da koristi neke od veb alata u svom radu, mora da dobro poznaje teoriju i praksu učenja. Ako je odličan u tome, znaće kada i kako da nadogradi svoj rad i da uključi veb alate u proces prenosa znanja učenicima. Ako nam je oblik rada isključivo frontalni i od učenika tražimo da nas slušaju i pamte ono što mi pričamo, a kasnije iz knjige da uče za ocenu, onda nema šta da tražimo u oblasti eUčenja. Onda nam se upravo korišćenje IKT-a u nastavi svodi na PowerPoint, jednosmarni prikaz ulepšane table. Nema dobrog korišćenja veb alata bez dobre pedagoško didaktičke osnove.

Nedovoljno poznavanje sadržaja svog predmeta

Možda vam ovo zvuči neverovatno, ali i te kako je prisutno u školama. Pogotovo kod nastavnika početnika, koji se tek uhodavaju, ali i kod nastavnika koji svake godine menjaju predmete koje predaju. Ovo je češće slučaj u srednjim stručnim školama u kojima nastavnici koji su npr. diplomirani ekonomisti ili inženjeri građevine i mogu da predaju veliki broj predmeta, dobiju neki predmet o kome nemaju pojima, pa moraju da uče … i to iz udžbenika namenjenih učenicima. Za ovakve slučajeve je dosta riskantno da se upuste proces eučenja sa svojim učenicima, jer mogu doći u baš nezgodan položaj, da učenik zna više od nastavnika. Mada možda to za njih i nije nezgodan položaj, ali u svakom slučaju na časovima se neće ostvariti zacrtani ciljevi. Da biste koristili veb alate kao pomoć svojoj nastavi morate sadržaje predmeta da imate u malom prstu.

Ovo su samo neki od razloga zašto se veb alati ne koriste u nastavi. Mislim na razloge koji direktno zavise od nastavnika. Ja mislim i da ne postoje neki opravdani drugi razlozi, jer uvek se držim one japanske: Onaj ko želi – nađe način, onaj ko ne želi – nađe razlog. Ova rečenica bi mogla da opiše situacije u školama u kojima je tehnički neizvodljivo koristiti internet ili druge IKT alate u nastavi. Pretpostavljam da ima takvih škola, malih, siromašnih u nerazvijenim opštinama ili neka isturena odeljenja koja nemaju struju nego se greju na šporetu na drva. Ima ih, ali su sigurno u manjini. Čak i u te seoske škole je moguće dovesti internet. a Ministarstvo telekomunikacija se pre nekoliko godina potrudilo da sve OŠ dobiju računare. Ali nisu samo računari i kablovski internet uslov za onlajn nastavu. Kreativni nastavnici nađu način da upotpune svoju nastavu pomoću štapa i kanapa .. u ovom slučaju elektronskog. Pa zar nije upotreba IKT u nastavi ako sa učenicima proverite znanje engleskog preko pametnog telefona ili putem neke edukativne matematičke igrice na telefonu … Da ne nabrajam načine, ali kreativnost ovde dolazi do izražaja, ako baš ne možemo sa direktorom da nađemo zajednički jezik oko nekog računara i interneta.

Čini mi se da obrazovni sistem ne mari mnogo zbog toga

Ne znam da li im je važno, ali znam da se ne trude previše da podrže ovakav način rada. Iako svi pišemo tekstove kako je to svet naših učenika i kako oni dobro razumeju jezik interneta, kako su digitalni urođenici, malo je prave akcije. Lepo je to za časopise i konferencije, ali potrebno je malo više od toga da se to primeni u nastavi. Ako imamo Strategiju razvoja obrazovanja 2020 i Smernice za unapređivanje uloge IKT u obrazovanju, dokumente koje smo doneli, treba da radimo dalje na njihovoj razradi. A mi još uvek u 2015. godini u Pravilniku o stručnom usavršavanju nigde ne pominjemo onlajn seminare i stručno usavršavanje nastavnika preko interneta. Neću da pravim paralelu kako to rade razvijeniji obrazovni sistemi.

Moram da budem iskren i da kažem da postoje određene institucije koje se uz pomoć MPNTR trude na tom polju, ali to je nedovoljno. Već drugu godinu za redom se organizuje odlična konferencija Nove tehnologije u obrazovanju, u organizaciji British Council-a, ali tamo je ZUOV, instituacija koje u svom nazivu ima reč „unapređivanje obrazovanja“, imala jadan nastup. Glupo je da kažem nastup. I to prve godine, druge se nisu ni pojavili. Takođe je i kompanija Microsoft Srbija učestvovala u podizanju svesti za upotrebnom IKT u nastavi, ali je i taj konkurs ugašen (ili ja nisam video konkurs za prošlu godinu).

comp_ucionica

Veliki je broj nastavnika koji su sebi olakšali rad i koji ostvaruju bolje rezultate sa učenicima baš korišćenjem veb alata u svom radu, ali za njih uglavnom nema reči pohvale. Ono što dobiju su čudni pogledi kolega, ignorisanje na većima kada predlože veb rešenja za organizaciju rada u školi i uglavnom molbe kolega da im odštampaju svedočanstva da ih ne pišu rukom. Eučenje je u stvari samo pomoć redovnoj nastavi, ali njegove karakteristike treba da se zasnivaju na aktivnoj nastavi i na interaktivnim metodama. Treba potpuno prepustiti učenicima istraživački rad, napraviti im takve veb materijale koji će podsticati razmišljanje i aktivan istraživački rad. Nije cilj samo da učenicima pustimo YT klip, to može biti samo uvod, a kasnije se analiza klipa može razrađivati na zajedničkim dokumentima ili rešavanjem onlajn ukrštenica.

Ali, ma koliko nemamo podršku u uvođenju ovog načina rada u obrazovni sistem, mi koji smo ovo pokušali i koji koristimo internet kao osnovni alat za rad znamo prednosti i nikada se nećemo vratiti na staro. Prvenstveno zbog učenika, kod kojih vidimo napredak i bolje rezultate.

Slike preuzete sa sajtova: odavde, odavde i odavde

Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *