Odlična konferencija sa ne baš odličnim predavačima 2


Ne znam kako vi doživljavate konferencije i potrebu da uopšte postoje konferencije, ali za mene su i te kako bitne. Možda sam imao sreće pa sam dobro isfiltrirao konferencije na koje ću da idem i ne sećam se da sam se pokajao što sam otišao. Uglavnom posećujem konferecnije iz dve oblasti – IKT i obrazovanje, a često učestvujem i kao predavač iz ovih oblasti. Kako ovo nisu baš iste teme, nisu ni iste konferencije. Kvalitet se ogleda u nekoliko segmenta od kojih su najvažniji organizator, predavači i ambijent. Iako se ovi faktori mogu doživeti individualno, ipak su oni reperi da konferencija bude dobra. E sada, treba i definisati šta je dobra konferencija? Opet je to stvar lične perspektive i da li konferenciju doživljavamo kao iz vremena socijalizma pa ono … službeni put, ručkovi, večere, povedemo ženu, decu … pa šta čujemo čujemo, ne obaziremo se previše na predavanja i struku. Ili sa druge strane, jasno su nam bitna predavanja, predavači, iskustvo, netvorking … i ono što ponesemo sa konferencije.

konferencija

U maju sam prisustvovao i bio predavač na konferenciji Uloga direktora u procesu obrazovanja. Organizator je Mreža regionalnih centara za stručno usavršavanje Srbije, za koju imam samo reči hvale što se tiče organizacije konferencije. Ne bih previše da analiziram njihove razloge što su konferenciju organizovali u Vrnjačkoj banji, iako je poznato da je Beograd najbolje mesto za konferencije, ali mislim da u ovom slučaju to nije bilo bitno. Organizovati konfereciju iz oblasti obrazovanja, kada je završetak školske godine bio problematičan, puno štrajkova, smanjenje plata i kraj maja kada direktori imaju previše posla … to je bio baš izazov, ali mislim da su napravili odličnu organizaciju.

Ne znam tačan broj učesnika, ali sala je bila puna, dobra organizacija smeštaja, logistika oko predavanja, dve sale, pravovremane informacije, dobra IKT podrška i marketing. To je ono što me je oduševilo, jer u obrazovanju, pogotovo ovom osnovnom i srednjoškolskom nema para, nema velikih kompanija koje će ovako nešto da podrže. Još kada se uzme u obzir da je sve ovo državni posao … da ljudi na ovakve konferencije dolaze da unaprede svoj posao, ali to im se neće odraziti na platu, biće ista kao i kod onih koji su te dane proveli kući ili negde u kafani.

Što se tiče predavača i predavanja, tu je bilo svega i svačega 🙂 Nisam ispratio sve, bile su dve sale, ali većinu jesam. Pokušaću da budem maksimalno korektan iako ovu konferenciju smatram veoma bitnom za naš sistem obrazovanja, ali mislim da se predavači nisu dobro spremili … ili nisu dostojni ove konferecnije. Čast izuzecima, bilo je i nekih stvarno kvalitetnih i harizmatičnih. Pretpostavljam da svako ko dobije poziv da bude predavač i kada poziv prihvati, razmišlja o svom predavanju i o tome o čemu će da priča, šta da napravi, kako da utiče na kvalitet cele konferencije i da ispoštuje učesnike ali i organizatore. Organizatori konferencija uglavnom zovu zvučna imena iz te oblasti, po mogućstvu zvaničnike, ministre, direktore … Ta zvučna imena privlače učesnike, očekuju da će da čuju nešto od poznatih, nešto kvalitetno i novo. Ali čest je slučaj da baš ta zvučna imena, direktori, prof dr mr-ovi, su previše zauzeti, idu od konferencije do konferencije, od tezge do tezge i nemaju vremena da naprave novo predavanje, da naprave novu priču, istraživanje, čak ni novu PowerPoint prezentaciju. Ne kažem da svaki put mora nova priča, možda organizatori i očekuju neku priču za koju su već čuli, za koju smatraju da je sasvim u redu da bude na njihovoj konferenciji.  Tako sam na ovoj konferenciji slušao i gledao iste prezentacije koje sam slušao i pre dve godine, video sam kako predavači trenutak pre svog predavanja, sa tehničkim licem pretražuju fleške i kombinuju prezentacije. Sa jedne prezentacije puštaju prvih nekoliko slajdova, pa iz druge neke druge slajdove … jednostavno, očigledna je nepripremljenost. Ljudi koji su predavači na ovakvim konferencijama ne smeju to da dozvole … prvenstveno zbog organizatora, pa tek onda zbog učesnika.

Sa druge strane, ono što mi je smetalo kod predavača (a ne zaboravite svi su iz sistema obrazovanja) je javni nastup i prezentovanje sadržaja. Većina predavača je imala očajne prezentacije. Pazite, ne loše, nego očajne PowerPoint prezentavcije. Ako želimo da se bavimo javnim nastupom i ako smo predavači, pa nemoguće je da ne znamo osnovna pravila vizuelizacije i piramidu učenja. Ajd, neću da preteram pa da kažem da PowerPoint treba zabraniti, ali ako ga korstimo moramo da se potrudimo da ga ne prikažemo kao MS Word. Ne bih previše da detaljišem o prezentacijama, evo na ovom linku imate prezentacije pa pogledajte (molim vas pogledajte da ne bude da sam subjektivan). A evo i nekih slika slajdova …

imageedit_2_7604197733     imageedit_4_5767603300   imageedit_6_8917470045

Naravno da loša PowerPoint prezentacija vuče i loše predavanje. Šta ćete da uradite ako su vam slajdovi samo sa tekstom? Pa čitaćete … to je tako normalno 🙂 Nisam verovao da ću ovo da doživim u sistemu obrazovanja, a pogotovo ne od ljudi koji sebe smatraju veličinama u sistemu obrazovanja. Pa nemoguće je da čitate … i mi u publici smo pismeni i znamo da čitamo, valjda ste zato taj tekst i stavili na platno. Samo, ne znam kakvi su njihovi časovi i šta rade studenti na njihovim predavanjima dok idu beskrajni slajdovi sa tekstom.

Ako ste mislili da je to najgore … ipak još nije kraj. Zamislite da imate predavanje sa beskrajnim nizom ppt slajdova sa tekstom … a predavač izađe sa papirom u rukama i počne da čita !!! OK, nije ništa loše da se ima podsetnik, mada je sama prezentacija na platnu podsetnik i ona treba da nas vodi ako nam je potreban podsetnik. Ali podsetnik ne treba da bude 4-5 otkucanih strana koje ćete pročitati. Ali i to se dešava … da predavač izađe, otvori strane i jasno pročita 4-5 stranica, pritom menjajući slajdove sa tekstom. ?!?!? Da li kao predavači razmišljamo iz ugla publike, šta će publika da vidi, šta će oni da čuju, zbog čega su došli. Ako je to predavanje, zašto ste onda dolazili, zar niste mogli da pošaljete imejlom, pa će neko umesto vas to da pročita. Nešto ja tu ne razumem. A da ne pričam da ujutru kada sam došao 15 minuta ranije, predavač je vežbala svoj govor na bini, naravno, govor joj se sastojao od čitanja iz papira ispred i smenjivanja slajdova. I to je čitala onako tiho da je niko ne čuje … na mikrofon !?

Ovo mi je mnogo smetalo, nisam verovao da prosvetni radnici imaju takav javni nastup. Svaka čast izuzecima, bilo je onih koji su lepo držali pažnju, potrudili se oko prezentacije i oko svojih predavanja. Naravno da plenarni nastupi nisu tu da nas nauče nekim konkretnim stvarima, ali služe da nam daju neke nove informacije, da nas motivišu da dalje istražujemo temu, da dalje radimo u tom pravcu. Plenarna predavanja služe da nas zainteresuju i usmere i daju nove informacije. Pa ako je tako, onda stvarno predavači moraju da znaju da to ne mogu pomoću teksta na slajdovima i čitanja sa papira. Veliki skupovi ne dozvoljavaju baš direktnu komunikaciju sa učesnicima niti diskusiju, ali ipak mora da bude i malo dinamičnosti. Na žalost, većina predavača nije se u ovoj ulozi snašla.

Ovo je samo još jedan dokaz da, ma koliko bili veliki stručnjaci i cenjeni u ma  kojoj oblasti, ne umemo da sagledamo stvari iz drugog ugla, iz ugla učenikove stolice. Nemoguće je da je bilo koji alat za vizuelno prezentovanje teme na nekoj konferenciji komplikovan, da ga ne možemo savladati. Čak i ti jednosmerni alati kao što su MS PowerPoint, Prezi, video formati, animacije … mora da se koriste pametno. Iako sam mnogo razočaran time što su predavanja loše vizuelno postavljena i samim tim loša, još više sam razočaran da oni koji treba da postavljaju standarde u toj oblasti ovako greše.


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

2 thoughts on “Odlična konferencija sa ne baš odličnim predavačima

  • Bojana Jovanović

    Nažalost, gotovo svi seminari, konferencije ( nazovite ih kako hoćete ) kojima sam prisustvovala, zvuče i izgledaju baš tako kako što ste predstavili. Već godinama se pitam kojim kriterijumom se biraju predavači i gde su pametni i sposobni prosvetni radnici, predavači, ljudi iz obrazovanja od kojih ima šta da se nauči. Još tužnije je što publika pretežno pozitivno ocenjuje ovakva predavanja jer je ljudima samo stalo do bodova i da što pre odu kućama. Malo je onih koji primete nedostatke ovakvih prezentacija.