Mora da prođe kroz mozak … 1


smartEvo prošlo je mesec dana od realizacije dve odlične konferencije u organizaciji nastavnika i regionalnih centara. Kako je jun u toku, nije bilo vremena da napišem svoja iskustva, ali pretpostavljam da ste deo atmosfere videli kroz video-putopis. Ipak, moram da se osvrnem na neke veoma bitne aspekte sa ovih konferencija.

Konferencija u Nišu je bila odlično organizovana. Odnosno, to je bio samo završni dan manifestacije „Matematika u maju“, u organizaciji RC Niš i udruženja NiMat. Program je bio podeljen u dva dela, prvi, festivalski deo u kome su učenici predstavili svoje „eksperimente“ iz matematike i drugi deo, predavanja za nastavnike. Tamo gde su deca tamo je uvek lepo, a pogotovo kada vidite šta su sve napravili i koliko su se trudili. Pored organizatora, ovde sve čestitke idu nastavnicima matematike iz Niša i okoline koji su sa učenicima doprineli da ovaj dan bude odličan. Što se tiče predavanja, na žalost, morao sam da odem nakon mog predavanja, ali prema onome što sam kasnije video i čuo, sva predavanja su bila odlična. Moje predavanje možete pogledati na mom YT kanalu, ali ono što je meni bilo najzanimljivije, a i dokaz da sam pogodio temu, je diskusija nakon predavanja. Ja  konferencije i plenarna predavanja shvatam kao događaje koji služe za određene novine u struci i da zainteresuju ili upoznaju publiku sa novim stvarima. U tom pravcu sam i razmišljao kada sam spremao predavanje, a dokaz da je bilo dobro je diskusija održana nakon predavanja, a onda i u hodniku RC Niš. Svako ima svoje mišljenje … i zato je dobro da mišljenja razmenjujemo.

Kako ovo nije tema za četiri zida, želim i sa vama da podelim diskusiju i da čujem kakva su vaša iskustva, odnosno, kako razmišljate kada je u pitanju tehnologija u nastavi? Nakon predavanja, prva pitanja su bila u vezi slikanja telefonom na času. Da li treba dozvoliti učenicima da slikaju tablu, odnosno, ono što je nastavnik napisao? Kako je tekla diskusija o ovoj temi možete pogledati u sledećem video materijalu.

.

Kao što sam rekao, na času je meni cilj da realizujem ono što sam zamislio, ono što sam planirao. Ako mi neki elektronski uređaj pomaže i olakšava rad, onda ću ga koristiti. I u piramidi učenja se slika bolje pamti od teksta. Samo moramo voditi računa da ne preteramo i da nam se časovi ne svode na korišćenje telefona, ali ako u nekim trenucima možemo da ih iskoristimo kako bismo lakše realizovali obrazovni ili vaspitni cilj, ne treba od toga bežati.

Ono što je za mene bilo posebno interesantno u daljoj diskusiji je jedna vrsta demagogije o funkcionalnom učenju. Nekako se stalno pozivamo na to i smatramo da je tehnologija kriva za to što učenici nisu temeljni ili ne razmišljaju aktivno, pasivno se ponašaju … Ova predrasuda samo dovodi do još većeg jaza između nastavnika i učenika. Možda i jeste tako, sasvim je moguće da je tehnologija doprinela određenom ponašanju učenika, ali za to nije kriva tehnologija, nego smo krivi mi, jer nismo usmeravali učenike da je koriste u obrazovne svrhe. Zašto isključivati funkcionalno znanje i tehnologiju. Ako igrice doprinose tome da su učenici površniji u razmišljanju, da imaju sindrom skrenute pažnje, za to nisu krive igrice nego roditelji i nastavnici koji ne kontrolišu vreme provedeno uz igrice. Zar nam igrice ne mogu pomoći u nastavi? Naravno da mogu, ima puno edukativnih igrica. Mi nastavnici, moramo tri puta da merimo pre nego što sečemo i prosledimo učenicima. Nebitno da li smo nastavnici u OŠ, SŠ ili na fakultetu. Ako su neki pametni ljudi u Srbiji doneli Smernice za unapređenje uloge IKT u obrazovanju, moramo to pročitati i razmisliti kako ćemo postaviti upotrebu tehnologije u nastavi i da li smemo da je zanemarimo.  Evo kratke diskusije i po tom pitanju …

.

Ali, naravno da postoji veliki broj nastavnika koji je svestan prednosti upotrebe IKT u nastavi i koji je svestan da ne može zanemariti razvijene obrazovne sisteme. Ne treba da prepisujemo šta rade drugi, ali i te kako treba pogledati, sagledati i iskoristiti. Ne mora da znači da je dobro sve što razvijeniji sistemi koriste, čak možda nije ni prilagođeno našoj kulturi, ali ne smemo to zanemariti. Evo kako je tekla diskusija dalje …

.

Nobel je pre 150 godina napravio kontrolisani dinamit, imao je ideju da pomogne rudarima, građevinarima … Od tada pa do danas dinamit se koristio i da nešto sagradi, ali i da nešto sruši. Koristio se i na dobar i na loš način. A da li možemo da zamislimo život bez dinamita? Možda i možemo, ali sigurno ne bismo bili na ovom stepenu razvitka. E, pa tako je i sa pojavom filma, mikrotalasne pećnice, pomračenja Sunca 1999-te … Dok su jedni bežali u pariskoj kafani od lokomotive, drugi nisu smeli kući da unesu poklon sa svadbe do onih koji su se krili i zamračivali prozore.

Danas se nekim stvarima možemo smejati, ali baš ta razlika između enciklopedijskog znanja i funkcionalnog ogleda se u pravilnom korišćenju tehnologije.


Leave a comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

One thought on “Mora da prođe kroz mozak …