Oznaka berlinski model


Kao dobra prezentacija ?!?! 3

Faza prezentacije, diskusije ili evaluacije ili ma bilo koja faza časa uglavnom sadrži neku prezentaciju, nekog rada. U poslednje vreme je veoma popularno da se prezentuje putem elektronskih prezentacija uglavnom MS Power Point-a. Što je sasvim u redu, jer je program relativno lak za kreiranje prezentacije i prezentacija lako prepravljiva u poslednjem trenutku. Sad na kraju godine vidim da je jurnjava za projektorima po školi, jer nekako na kraju godine svi prezentuju seminarske radove, istraživanja …. ili bilo koji deo časa. Uglavnom puštamo učenike da sami prave prezentacije i da nam tako predstave svoj rad. Mada se i nastavnici sve češće opredeljuju da predstave lekcije putem PowerPoint-a. Pre nekoliko godine je možda i sinonim za uvođenje tehnologije u nastavi (ili čak aktivnu nastavu) bila PowerPoint prezentacija. Nadam se da smo se malo pomerili od toga i da je danas situacija drugačija. Prisustvovao sam velikom broju predavanja na kojima je ppt […]


I konačno „Plan toka časa“ 27

Evo stigli smo do poslednje „lekcije“. Ono što smo do sada radili je veoma bitno da uočimo probleme na koje možemo naići i načine kako da ih rešimo ili zaobiđemo. Ali ono što nam treba da bi uspešno vodili čas je plan toka časa. To je ustavri i ono što pišemo i što imamo svakog časa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji …Plan toka časa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz naš čas. Ta tabela izglada ovako: Faza časa aktivnost učenika socijalna forma mediji cilj motivacija         informacija         obrada         diskusija         osiguranje znanja         generalizacija         evaluacija         Sve što nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze časa su faktički delovi časa, nešto slično kao Uvod, Razrada […]


Situacije za učenje 3

Nastavljamo sa pričom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon priče o analizi uslova, pedagoškim namerama, didaktičkoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmišljanjima za čas dolazimo do sledećeg koraka: situacije za učenje.  Situacija za učenje je veoma dobar način da učenicima predstavite sadržaj kroz neki problem iz života. I oni, pokušavajući da reše taj problem u stvari uče. Situacija za učenje je tekst koji se sastoji od nekoliko delova. Prvi deo je kratak opis okruženja u kome stavljamo učenike. Smislimo neki primer iz života i pokušamo da učenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najčešće to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se školuju učenici. Ako je u pitanju ekonomija, učenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika, knjigovođe … ako je u pitanju turizam, onda npr. turističkog vodiča. Primer za to može biti: Zaposlen si u firmi „Plastika“ na poslovima nabavke robe. Firma postoji već 10 godinai uspešno […]


Metodska razmišljanja

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave.  Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba. Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo […]


Berlinski model planiranja nastave 3

Ovaj naziv baš lepo zvuči i daje neku novu – savremenu notu planiranju nastave. Nije nešto epohalno drugačiji od klasičnog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima učenici imaju aktivnu ulogu na času. Kroz ove tekstove predstaviću neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su: Analiza uslova, Pedagoške namere, Značaj teme, Didaktička struktura nastavne oblasti – modula, Metodska razmišljanja, Plan toka časa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave Znači, da bi uspešno planirali (a kasnije videćemo i realizovali čas) potrebno je proći sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki čas, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za čas ili dvočas, tročas … Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moći ćemo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. […]


Kako pripremiti čas 1

Drugi deo seminara/druženja sa mojim kolegama  bio je takođe u  subotu  27. decembra. Radni naziv „skupa“ bio je: Kako da ubijem vreme? Celodnevna radionica  odnosila se na planiranje i pripremanje nastave i to na jedan novi pristup. Kada dobijemo predmete, tamo negde u julu ili krajem avgusta, krenemo da pravimo neke planove kako ćemo realizovati taj predmet kroz nastavne oblasti, teme, jedinice. Pravimo globalne planove, mesečne planove i pripreme za čas. Smatram da svaki nastavnik mora da ima svoje planove i pripreme, ali kakvi oni trebaju biti je već stvar diskusije. Novi pristup planiranju nastave, poznat kao Berlinski model, nam omogućava da u potpunosti sagledamo naš predmet od globalnog planiranja preko temastskog do planiranja časa, mada je uglavnom to nekoliko časova. Zašto nekoliko? Pa aktivna nastava koju sada energično zagovaram teško se izvodi samo za jedan čas. Ipak ako učenici preuzmu aktivnu ulogu na času moramo očekivati da je nemoguće […]


Slagalica eksperata 2

Tok obuke: Nastavnik učenike podeli u osnovne grupe. Najbolja je podela sa kartama i to: J,Q,K i A po 4 u svim znakovima. Jedna grupa neka budu J, druga Q, treća K i četvrta A. To su osnovne grupe koje dobijaju određeni kompleksniji zadatak. Da bi rešili taj zadatak moraju naučiti lakše, jednostavnije alate za rad. Iz te 4 osnovne grupe delegiraju se eksperti koji odlaze u novoformirane grupe koje izučavaju jadnostavnije alate za rad. Nakon izučavanje tih alata, eksperti se vraćaju u svoje osnovne grupe u koje donose znanje, prezentuju ga ostalim članovima i rešavaju zadatak. Materijali: Zadatak za osnovne grupe, nastavni materijal za grupe eksperata, karte za podelu u grupe. Primeri Neka u grupi ima 9 učenika. Za raspodelu učenika u grupe koristimo tri asa (pik, tref i herc), tri kralja (pik, tref i herc) i tri dame (pik, tref i herc). Napravićemo 3 osnovne grupe po 3 […]