Yearly Archives: 2008


Magični zid 5

Tok obukeNastavnik deli učenike na  dve grupe. Svaka grupa će odgovarati na više pitanja tako da svaki član grupe mora da odgovori najmanje na jedno pitanje. Zbog toga, je neophodno da se odredi redosled u grupi za odgovaranje. Da bi se odredio tim koji prvi bira pitanje, baca se kocka. Pomoću projektora i računara prikazuje se šema pitanja – “Magični zid”. Pitanja su predstavljena brojčanim vrednostima po složenosti. Jednostavnija pitanja prikazana su manjim vrednostima, a složenija većim. Grupe se naizmenično smenjuju. Prva grupa bira prvo pitanje prema željenom broju bodova napisanim na  Magičnom zidu. Po redosledu u grupi, koji je unapred određen, učenici biraju pitanje i odgovaraju.  Odgovor koji je prvi dat uzima se u obzir. Ako je odgovor tačan, prva grupa dobija odgovarajući broj bodova, koji je prikazan na Magičnom zidu U slučaju da je odgovor pogrešan druga grupa dobija mogućnost da odgovori na pitanje. Ta grupa, u slučaju […]


Jedan četvoročas – uvod u internet 2

Radi se o modulu Internet i ovo su prvi časovi. Obzirom da je njima bilo ovo delimično poznato iskoristio sam metodu Ekspertska slagalica. Najpre sam učenike podelio u osnovne grupe. Imao sam 4 grupe i njima dao zadatak da naprave određeni strip na temu. Teme su bile iz svakodnevnog života ali uglavnom da se u stripu objašnjava „skidanje“ nekog dokumenta sa sajta. Taj strip su radili kući i imali su nedelju dana da ga naprave do sledećeg časa.Nakon osnovnih grupa, otišli su u ekspertske grupe u kojima su dobili nastavni materijal koji im je bio potreban za izradu stripa. Taj nastavni materijal su izučavali oko 60 minuta. Nakon povratka u osnovne grupe svaki ekspert je doneo potrebno znanje u svoju grupu i imali su vremena da pitaju nastavnika sve što im nije bilo jasno u materijalu za učenje.Kući su pravili stripove koje su prezentovali na prvom času naredne nedelje. Nakon […]


Slagalica eksperata 2

Tok obuke:Nastavnik učenike podeli u osnovne grupe. Najbolja je podela sa kartama i to: J,Q,K i A po 4 u svim znakovima. Jedna grupa neka budu J, druga Q, treća K i četvrta A. To su osnovne grupe koje dobijaju određeni kompleksniji zadatak. Da bi rešili taj zadatak moraju naučiti lakše, jednostavnije alate za rad. Iz te 4 osnovne grupe delegiraju se eksperti koji odlaze u novoformirane grupe koje izučavaju jadnostavnije alate za rad. Nakon izučavanje tih alata, eksperti se vraćaju u svoje osnovne grupe u koje donose znanje, prezentuju ga ostalim članovima i rešavaju zadatak.Materijali:Zadatak za osnovne grupe, nastavni materijal za grupe eksperata, karte za podelu u grupe.PrimeriNeka u grupi ima 9 učenika. Za raspodelu učenika u grupe koristimo tri asa (pik, tref i herc), tri kralja (pik, tref i herc) i tri dame (pik, tref i herc). Napravićemo 3 osnovne grupe po 3 učenika i to 3 asa, […]


Stripovi na temu

Tok obuke:Nastavnik započinje čas zadavanjem teme postavlja nekoliko sličica, u formi stripa, na moderacijsku tablu. Učenici treba da poređaju slike po logičnom redu kako bi dobili smislenu priču (zadavanjem rednog broja sličice ili lepljenjem sličica po redu). Nakon formiranja stripa na temu (logičnog redosleda sličica), učenici treba da detaljno opišu u formi teksta svaku sličicu i pridruže joj odgovarajući tekst. Na kraju svaki učenik treba da izvrši sistematizaciju, odnosno da izvede svoj zaključak čitave priče.Komentar:Ova metoda je namenjena za razvijanje logičkog mišljenja kao i kreativnosti kod učenika. Uz ovu metodu učenici usavršavaju svoje:pismeno izražavanjesamostalno razmišljanjestrukturiranje i formulisanje tekstaveštine sistematizacijeNajpogodnije je raditi u grupama ili parovima. Obavezna je analiza i diskusija, gde će učenici da izvrše procene rezultata, povezivanje prethodnog i novog gradiva i izvođenje zaključaka u vezi sa zadatom temom. Neophodno je napomenuti da je ova metoda veoma interesantna za učenike.Materijali:Pripreme nastavnog materijala zavise od teme, ali su uglavnom dugotrajne […]


Obrazovanje zasnovano na ishodima

Novi pristup pisanju nastavnih programa je OZI (obrazovanje zasnovano na ishodima). Šta su u stvari ishodi? Po definiciji: Ishod je eksplicitna izjava kojom se određuje koja znanja i veština, stavove i vrednosti svaki učenik treba da razvije. Ova definicija sama za sebe ništa ne govori. Ishode pišemo na osnovu dužnosti i zadataka iz DACUM mape. Ako uzmemo primer da smo u razgovoru sa privredom definisali neke dužnosti i zadatke i da su one date u sledećoj tabeli iz DACUM-a:F.Organizuje sopstveni radF1 Priprema radni prostor i sredstva za rad F2Planira dnevne, nedeljne i mesečne aktivnosti F3Kontroliše ispunjenje plana F4Arhivira dokumentaciju Za sve ove korake (F1-F4), možemo napisati jedan ili više ishoda:– vodi knjigu evidencija,– nabavlja kancelarisjki materijal–  ….Ovde sam napisao 2 ishoda. Svaki ishod mora počinjati glagolom. Glagol je veoma biten element ishoda jer on definiše težinu ishoda odnosno ono šta će nastavnik tražiti od učenika.


Skupština udruženja nastavnika „Dositej“

Dana 12.12. 2008. godine u hotelu „Palace“, Topličin venac br. 23, održaće se redovna skupština udruženja nastavnika „Dositej“. Udruženje nastavnika osnovnao je pre 3 godine, ali nikad nije zaživelo u svom pravom svetlu. Velike obaveze nastavnika koji su bili osnivači nisu dozvoljavale da se udruženje razvije i da ostvari svoje zacrtane ciljeve. Od marta ove godine, radne grupa nastavnika na čelu sa g-dinom Klages-om radila je na postavljenju temelja novog-starog udruženja. Na ovoj skupštini osim usvajanja izveštaja jedna od tački dnevnog reda je i izbor novog rukovodstva kao i predstavljanje novog web servisa udruženja.


Dobri – loši primeri

Tok obuke:Metoda je zasnovana na slučaju grešaka i ispravljanja grešaka. Postoji mogućnost grupnog rada kao i individualnog rada. Kod grupnog rada nastavnik podeli učenike na grupe. Učenicima dati primer nekog rešenja, rada, eseja …. koji ima greške kao i primer ispravnog rada. Broj grešaka definiše težinu problema. Materijal koji dobiju učenici može biti u štampanom ili elektronskom obliku.  Može biti dokument, prezentacija, slika … Ovom metodom možemo videti da li učenici prepoznaju gde je greška i da li znaju da je otklone i reše problem. Postoji varijanta da se materijal prikaže javno (na tabli, projektoru) i da se sa nastavnikom komentariše gde su problemi pa učenici kasnije da rešavaju ili da se učenicima ostavi da sve rade sami.Komentar:Metoda za koju ne treba mnogo vremena za pripremu. Veoma zahvalna za rad i za nastavnika i za učenika. Učenici vole da koriste istraživački rad a nastavniku je lako da oceni uspešnost rada. […]


Šta nam je donela „reforma“ obrazovanja

Nekako neznam da li je reč „reforma“, pleonazam u obrazovanju, jer inače, obrazovanje je živ proces koji se stalno menja, koji je stalno u reformi. Tako mi se čini. Slučajno (a možda i namerno) u poslednje dve godine radio sam poslove koji su me približili nekim institucijama obrazovanja, u kojima sam sagledao čitav niz nastanak i implementacije obrazovnih profila u srednjem stručnom obrazovanju. Tek sam, evo posle 6 godina rada kao nastavnik, uspeo da kompletiram nastavni proces i naučio kako da maksimalno pružim znanje svojim učenicima. Trenutno je oko 370 srednjih stručnih škola u Srbiji. Od toga je 155 škola u ogledu i u njima je 55 različitih obrazovnih profila u pilot fazi. Te 155 škole, pokrivaju 13 područija rada i neke od tih škola imaju pomoć raznih organizacija:CARDS (faza 1), obuhvata 50 škola,GTZ – 44 škola,CARDS (faza 2) – 22 škole,samostalno bez pomoći u ogledu je 46 škola2004. godine […]