Kategorija Pristup nastavi

9 važnih stvari za uspešnu lekciju 6

This entry was posted in Pristup nastavi Vesti and tagged nastava priprema za čas on by

Lutajući netom i sakupljajući informacije sa nekih „stranih“ sajtova naišao sam na nekoliko stvari koje su neophodne za put od planiranja do realizacije dobrog časa. Naravno, ovde ništa novo nisam smislio, sve mi ovo odavno znamo, ali kako je ponavljanje majka učenja ….. nije loše ponoviti. Nadam se da će neko pažljivo ovo pročitati i javiti mi za neku grešku ako je ima, jer nisma baš vešt u prevođenju sa svih svetskih jezika. A ni google translate mi ne pomaže mnogo. Na početku ciljevi Naravno da je ovo dato kurikulumom, ali jasno da možemo malo korigovati naš plan u zavisnosti od odeljenja. Naravno, da većina nas nastavnika voli da pretera u nivou znanja koje prenosi učenicima, pa su nam zbog toga uvek potrebni ciljevi/standardi koji će nas vraćati na „pravi put“. Napravimo plan za ishod a ne za aktivnost Razmislimo šta naši učenici treba da nauče, pa razmislimo kako će […]

Blumova taksonomija 56

This entry was posted in Pristup nastavi Vesti on by

Gledajući statistiku na ovom sajtu, šta ljudi najčešće traže na googlu, najviše se pojavljuje reč Blumova taksonomija. Ja sam nešto o tome pisao u nekim tekstovima ali sad ću pokušati da prenesem svoje viđenje tog pojma i kako ga možemo iskoristiti. 1956. godine Bendžamin Blum, američki školski psiholog, je sa svojim kolegama razvio klasifikaciju nivoa učenja. On je primetio da 95% pitanja na testovima zahteva od učenika da misle samo na najnižem nivou… ponavljanje informacija.  Postoje tri domena obrazovanja, odnosno načina usvajanja određenog sadržaja. Kognitivni domen – usvajanje znanja, Afektivni domen – stavovi, vrednosti i interesovanja, Psihomotorni domen – veštine Svaki od ovih domena ima svoje nivou usvajanja informacija. Mi ćemo se zadržati na kognitivnom domenu, na nivou znanja, jer s e sa time najčešće srećemo u školi. Blum je identifikovao šest različitih nivoa učenja unutar kognitivnog domena, od najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko složenijih mantalnih nivoa do najvišeg (evaluacije). Ovi […]

I konačno „Plan toka časa“ 28

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged aktivna nastava berlinski model Nastavne metode Pripremanje časa on by

Evo stigli smo do poslednje „lekcije“. Ono što smo do sada radili je veoma bitno da uočimo probleme na koje možemo naići i načine kako da ih rešimo ili zaobiđemo. Ali ono što nam treba da bi uspešno vodili čas je plan toka časa. To je ustavri i ono što pišemo i što imamo svakog časa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici, kolege, prijatelji …Plan toka časa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz naš čas. Ta tabela izglada ovako: Faza časa aktivnost učenika socijalna forma mediji cilj motivacija         informacija         obrada         diskusija         osiguranje znanja         generalizacija         evaluacija         Sve što nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom. Faze časa su faktički delovi časa, nešto slično kao Uvod, Razrada […]

Metodska razmišljanja

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged berlinski model metodska razmišljanja pripremanje nastave on by

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave.  Kada uopšte razmišljate o nekom času koji trebate da održite ono što vam prvo padne na pamet je kako će taj čas izgledati. Čak i kad ne stignem da pripremim čas kako želim, ja na čas krenem sa nekom idejom kako ću improvizovati i realizovati čas. Metodska razmišljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka časa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snažan alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono što treba. Na početnim seminarima sam se oduševljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem na časovima nije bilo baš tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj časa. Jeste da one unose dinamiku na času i da učenici to vole ali ne trebamo se truditi da čas prilagodimo […]

Pegagoške namere i značaj teme

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged pedagoške namere planiranje časa značaj teme on by

Pedagoške namere Kada planiramo nastavu, osim obrzovnog sadržaja moramo voditi računai o pedagoškom aspektu. Šta je u stvari ono što nastavnik želi na svom času da postigne? Nastava je događaj koji je orijentisan ka cilju. Svaki nastavnik mora pri planiranju nastave da razmišlja o pedagoškim intencijama, tj kojim ciljevima u nastavi teži. Mora voditi računa o tome da li učenici trebaju da steknu znanja, veštine ili uverenja. Potrebno je proveriti da li nastava učenicima treba da prenese pragamatične veštine, kao i to da li su u prvom planu određene veštine ili učenici treba da kroz vežbanje steknu navike. U pedagoškim namerama potrebno je predstaviti na koji ćemo način učenike uvesti u nove sadržaje. Kako povezati životne situacije koje su njima poznate sa novim situacijama a da ih u startu ne odbijemo od teme. Definišemo kako će tok nastave uticati na učenike, da li ih prepustiti individulanom ili grupnom radu. Pedagoške […]

Analiza uslova. Element planiranja nastave 1

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged analiza uslova planiranje časa on by

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne može da utiče. Nastava je povezana sa određenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane učenika. Učenici i pre nego što upoznaju predmetnog nastavnika već znaju sa čim se susreću. Neke informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li su tačne ili ne. Tako i nastavnik pre nego što uđe u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su već bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve vrste pretpostavki: Antropološke pretpostavke Društveno kulturne pretpostavke Antropološke pretpostavke: Na komunikaciju na času, kao i na postizanje ciljeva utiču razni faktori kao npr. dob, pol, lična raspoloženja … U svakoj nastavi  pretpostavlja se izvestan stepen prilagođavanja učenika na karakteristike nastave inače nastava ne bi mogla da se održi. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se […]

Berlinski model planiranja nastave 3

This entry was posted in Berlinski model planiranja nastave Pristup nastavi Vesti and tagged berlinski model on by

Ovaj naziv baš lepo zvuči i daje neku novu – savremenu notu planiranju nastave. Nije nešto epohalno drugačiji od klasičnog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima učenici imaju aktivnu ulogu na času. Kroz ove tekstove predstaviću neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su: Analiza uslova, Pedagoške namere, Značaj teme, Didaktička struktura nastavne oblasti – modula, Metodska razmišljanja, Plan toka časa, Nastavni materijal i sredstva Ciljevi nastave Znači, da bi uspešno planirali (a kasnije videćemo i realizovali čas) potrebno je proći sve ove delove. Naravno ne planiramo svaki deo za svaki čas, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za čas ili dvočas, tročas … Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moći ćemo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu) kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. […]

Piramida učenja

This entry was posted in Pristup nastavi and tagged aktivno učenje diskusija piramida učenja on by

Naša sećanja za školu i nastavnike  vezana su uglavnom za neke smešne i čudne dogodovštine.  Sada kada razmislim o mojim nastavnicima u potrazi za nekim koji je dobro radio svoj posao, uglavnom se setim njihove “priče” na časovima. Neki nastavnici su odlično “predavali” i govorili smo da su pravi stručnjaci.  Čak i iz osnovne škole ne mogu da se setim nekih drugih načina prenosa znanja osim klasične priče. Možda zato i ništa nisam naučio u školi. Danas je metodika nastave malo ozbiljnija. Ona je postojala oduvek, ali nije kod nastavnika bilo volje da se trude oko svojih časova, za onoliko para koliko su dobijali. Sada obzirom da idemo ka evropskim standardima aktivno orijentisana nastava se podrazumeva. Bar bi tako trebalo da bude ali da li je tako? Šta u stvari dobijamo time što se pomučimo da nam čas izgleda malo … dinamičnije od klasičnog predavanja. Dobijamo mnogo, bar tako kažu […]

Građevina saznavanja

This entry was posted in Pristup nastavi and tagged nivo znanja ocenjivanje on by

Koliko puta čujem bes učenika na hodniku: “I sve sam rekla kako je i ona i dobila sam 4″. Čak i kad dođu na moj čas još uvek su pod utiskom da su odgovarali od A do Š i da nisu dobili peticu. Izgubim uvek nekoliko minuta da im objasnim da je za puko prepričavanje najveća ocena 3, ali mi ne veruju. Da li navika iz osnovne škole, ali učenici bukvalno uče onako kako je nastavnik ispredavao. A obzirom da 90% nastavnika predaje “frontalno držeći govor” učenici misle da i oni tako trebaju prilikom odgovaranja. Ne znam koliko je nastavnicima poznato i ne znam kakav je pravilnik ocenjivanja u osnovnoj školi, ali u srednjoj ako učenik zna termine, neke činjenice, shvata glavnu ideju i kaže svojim rečima ono što je od nastavika dobio na prethodnim časovima, to spada u nizak nivo saznavanja, da kažemo ocene dva ili eventualno tri. Zavisi […]

Obrazovanje zasnovano na ishodima

This entry was posted in Pristup nastavi on by

Novi pristup pisanju nastavnih programa je OZI (obrazovanje zasnovano na ishodima). Šta su u stvari ishodi? Po definiciji: Ishod je eksplicitna izjava kojom se određuje koja znanja i veština, stavove i vrednosti svaki učenik treba da razvije. Ova definicija sama za sebe ništa ne govori. Ishode pišemo na osnovu dužnosti i zadataka iz DACUM mape. Ako uzmemo primer da smo u razgovoru sa privredom definisali neke dužnosti i zadatke i da su one date u sledećoj tabeli iz DACUM-a: F.Organizuje sopstveni rad F1 Priprema radni prostor i sredstva za rad F2 Planira dnevne, nedeljne i mesečne aktivnosti F3 Kontroliše ispunjenje plana F4 Arhivira dokumentaciju Za sve ove korake (F1-F4), možemo napisati jedan ili više ishoda: – vodi knjigu evidencija, – nabavlja kancelarisjki materijal –  …. Ovde sam napisao 2 ishoda. Svaki ishod mora počinjati glagolom. Glagol je veoma biten element ishoda jer on definiše težinu ishoda odnosno ono šta će […]